Sabor u manastiru u kom spasenje traže i vernici drugih veroispovesti

Poslednje nedelje pred praznik Male Gospojine, episkop dalmatinski Nikodim služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Dragović, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske. Vernicima koji su se povodom ovog velikog Praznika sabrali iz svih krajeva u jednom od tri najstarija pravoslavna manastira u Dalmaciji, episkop Nikodim čestitao je hramovnu slavu iskazavši radost zbog njihove vere i u najtežim vremenima.

 

– Danas smo se okupili da proslavimo praznik Rođenja Presvete Bogorodice kao što se već decenijama sabiramo ovde, i kao što su se sabirali naši slavni preci. Drago mi je da vidim, braćo i sestre, da imate vere da dođete i pomolite se Gospodu, uprkos svim nevoljama i ovoj bolesti koja se nadvila nad čitavim svetom. Kroz ovu našu današnju molitvu mi smo dali taj naš mali prinos da bismo učestvovali u Domostroju Spasenja i da bismo se potrudili svi zajedno da zadobijemo Carstvo Nebesko. U današnjem Jevanđelju čuli smo kako Gospod govori jednoj ženi: “Marta, Marta mnogo brineš, a samo je jedno važno“. Mi bismo trebali da shvatimo da je, kada dolazimo u crkvu i okupljamo se oko jedne čaše, neophodno da ostavimo svaku svoju brigu i da kao ljudi stanemo pred lice Gospodnje, da shvatimo koliko smo mali i predamo sebe kao prinos Njemu – rekao je, između ostalog, u svojoj besedi episkop Nikodim.

 

Baš kao što je i sam Episkop naglasio, svojim dolaskom u najtežim vremenima sabrani narod u porti manastira Dragović, i ovaj put je pokazao svoju čvrstu veru i ljubav prema ovom svetom hramu. Vodeći računa o situaciji izazvanoj aktuelnim virusom, brinući jedni o drugima, vernici su učešće u Svetoj arhijerejskoj liturgiji uzeli u porti hrama, poklonili se ikoni Rođenja Presvete Bogorodice i zapalili sveće za svoje najmilije, bez uobičajenog druženja i pesme nakon toga, kako je to bilo proteklih godina. Ono što je bilo važno, svakome od njih, jeste što su imali mogućnost taj dan doći na ovo sveto mesto koje je, kako kažu, za njih nepresušni izvor vere i nade u opstanak i bolja vremena.

 

Manastir Dragović spada u red tri najznačajnija dalmatinska manastira. Pored Krupe i Krke, koji su sagrađeni nešto ranije, istorija manastira Dragović započinje u 14. veku. Nepunih stotinu godina nakon izgradnje prvobitnog manastira, Turci su ga opustošili 1480. godine. Nakon turskog pustošenja, manastir je bio pust dvadeset godina. Potom je obnovljen, da bi 1590. godine ponovo ostao pust punih sedamdeset godina, jer su ga monasi napustili zbog gladi, ali i neprestanih turskih upada. Dok je većina manastira duhovno i materijalno uzrastala tamo gde su im udareni temelji, manastir Dragović imao je drugačiju sudbu. Mesto na kojem se danas nalazi treće je po redu od 1395. godine, kada je sagrađen na prvobitnom mestu.