Pa gdže si Srbine!?

Iva Trop je radio za “Elektru” Karlovac. Najčesće je bio na terenu, vezano za suglasnusti i priključivanje na električnu mrežu. Obzirom da sam ja radio na izdavanju urbanističkih uvijeta često smo se viđali. Znao je češće pomoći i našoj kordunaškoj sirotinji da jeftinije prođe sa priključkom. Eto jednog jutra Ive sa hrpom papira pod miškom. Stavlja fascikl na stol, izvlači jedan od zahtjeva:

- Došal mi je neki zahtev…na ime Jovota Kneževiča. Jel znaš ti tog Jovota?

- Ma znam. To ti je Jovo, stariji sin od starog Mišana Kneževića iz Vojišnice. On živi već dugo u Americi. Imaju neki plac taman na kraju urbanističkog područja, pa kao starosjedioci žele to zadržati. Brat mu je Boško, znaš ga?

- Poznam Boška dobro, onaj kaj ga zoveju “Čvačo”. Ma znam ga dobro, kaj radi na pumpi na Rakovcu. A radi i limariju na autima.

- Da, taj što ga zovu “Ćvaćo” mu je mlađi brat.

- Pa dobro, zakaj mi nisi prije rekal da je to brat od “Čvačota”, ja bi to odmah rešil.


Ja ću u međuvremenu napustiti općinu, ali ćemo se češće znati naći na piću ili jutarnjoj kavi. U proljeće 1991. godine prorjedit će se Ivini odlasci na Kordun. Sretnem ga u “Mil Malu”. Iva sa svojim kompanjonom Stevom lagano ispija jutarnji “štokić”. Malo pretresamo situaciju koja je sve zategnutija, Iva mi se žali:

- Jebem ti Željac. Bil sam jučer sa Stevotom tam u Slavskom Polju, otkud si se ti oženil, pa sam se vraćal sa terena i svratil u birtiju “Kod ciglara”. Znaš kadi je “Ciglar”?

- Znam, na Turnju. Odmah prije mosta sa lijeve strane.

- Tu, da. Obično tu svratiju na gembač il pivicu moji dećki iz “Elektre” kaj radiju u Lasinji, Skakavcu na terenu ili tam na toj strani uz Kupu. Mi se tak malo zapili, zaružili...Kad na vratima se pojavil onaj vaš iz Vojniča, kak se zove? Kekota Mišo, stariji brat od Vladota, kaj imaju birtiju u Vojniču. Ja sam bil okrenut ledžima. Mišo pridže našem stolu, jebate, i udari mene po ramenu i veli:

- Pa, gdže si Srbine !?

-???

- Mislim, jebate… Dećki su nasmijali, onak. Da ti velim nije mi bilo praf.

- Ma on je to rekao valjda zato što ti radiš u Vojniću?

- Valjda tak je. Al dobar je Mišo. Platil je posle rundu za celu gostionu!!!

---

P.S.

Nemam običaj stavljati tuđe komentare u priču, al ovdje činim izuzeće. Radi se o komentaru Radovic Mile "Ćire" koji najbolje oslikava tadašnju situaciju:

... Moj pokojni burazer je njemu zido kuću tamo negdje prema Ozlju i u nedostatku ljudi zamoli mene da mu pomognem jer sam sa njim već savladao sve zahvate građevine.Tu smo se upoznali ja i Trop. Kad sam počeo raditi u Elektri Vojnić viđali smo se često. Kad se ono počelo zaigravati i u zraku se već barut opazio sretnemo se u Cerovcu gdje je taj dan priključivo kuću mog pokojnog brata.Taj dan je bilo osnivanje SDS-a u Karlovcu i kad smo se malo zarakijali počela su politička predavanja i malo ostalo da mu nisam surlu ispolira.Sutra dan u Vojniću sjede on Pirša Steva Benić,Dragec i Tona kod "Keke" a upadamo ja i Pruga unutra. Čim me ugledo skoči ko oparen pa će:

- I kaj ste zaključili sinoć u SDS-u ?

- Zaključili smo da najprije zgovnamo vas koji poznate teren!

Za nepovjerovati, na tu moju zajebanciju oni su zanjemili.Nakon par dana sretnem burazera a on odma u dreku da me jeba Trop što ne šutiš dok mi to ne priključi, poslije ga nisam viđ'o u Vojniću...

---

Jedna od sedamdesetak kratkih ratnih i poratnih priča iz “zadnjeg” rata, iz zbirke pod nazivom “Krajino neko misli nate… Ma misli moj k . . . c”

Ako ikad izađe ova zbirka priča na zadnjoj strani omota će stajati tekst: Napisao ŽELJKO KRESOJEVIĆ.
Živi u Holandiji, ne svojom krivicom. Ovo mu je prva knjiga, do sada nije ništa izdao   , pa ni .......