Grafiti mržnje na srpskoj kući u selu Čista Mala

ČISTA MALA - U subotu 22. decembra na porodičnom imanju Bogoljuba Popovića u selu Čista Mala, ispisan velikim slovima osvanuo je grafit sa jasnom porukom „Četnik, seli se“ uz simbolično slovo „U“. Bogoljubova supruga Boja, koja je grafit prva uočila, u to vreme sama je boravila u kući pa je, zbog straha za svoju sigurnost, istog dana napustila porodično imanje i otišla sinovima u Banjaluku.

Vest o ispisanom grafitu na imanju Bogoljuba Popovića u Čistoj Maloj sa novinarima portala "Srbi.hr" je podelio Bogoljubov sin Goran koji nam se telefonski javio iz Banjaluke. Kako kaže, ne želi da ćuti o neprijatnosti, koju njihova porodica nije doživela po prvi put nakon rata, ali i iz razloga što smatra da se u jednoj demokratskoj, evropskoj državi, kakvom se smatra Hrvatska, treba otvoreno i bez straha govoriti o postojećoj netrpeljivosti i govoru mržnje koji ne prestaje.


Nakon ponovo pretrpljenog straha, Boja Popović je isti dan otputovala u Banjaluku.

– Nakon porodične slave Svetog Nikole, koju smo zajedno proslavili prošle nedelje, otac je ostao u Banjaluci, a majka otišla nazad u selo. Dogovarali smo se kako ćemo se za naš Božić svi okupiti u očevoj kući, u Čistoj Maloj, pa je ona požurila da sve pripremi za naš dolazak. U noći između petka na subotu čula je neko šuškanje, lupkanje vani, ali kako je kuća blizu glavnog puta za Vodice, nije tome davala na značaju. Kada je u subotu ujutro,ustala i izašla iza kuće imala je šta videti. Čitavom dužinom zida, nekadašnje štale, ali i na samom ulazu u dvorište, bio je ispisan grafit na kojem nam je jasno poručeno da se selimo i da nismo dobrodošli u svojoj kući i u svom selu. Kako to nije prva neprijatnost koju je doživela nakon rata, u strahu za svoju sigurnost i sva isprepadana, potražila je prevoz i isti dan se vratila kod nas u Banjaluku. Ja sam nazvao policijsku stanicu i prijavio slučaj ali su mi rekli da će uviđaj napraviti tek kada neko od nas dođe dole – osetno uzrujan priča Goran Popović.

Izbacili je iz autobusa zato što je Srpkinja

Kako ističe, ranije neprijatnosti koje su imali nisu ih odvratili od želje da obnove kuću i imanje.

– Prvih godina nakon povratka, majku je vozač izbacio iz autobusa kojim je putovala uz selo. Reči koje su joj i tada upućene, jasno su ukazivale da se radi o nacionalnoj mržnji i netrpeljivosti. I tada sam prijavio slučaj svima za koje sam smatrao da trebaju biti upućeni šta se dešava. Nedugo potom dobio sam odgovor od nadležnog autoprevoznika da to nije bio jedini slučaj žalbe ljudi iz istih razloga. Iako je za to bio odgovoran jedan čovek, vozač, smatrao sam da firma koju predstavlja mora reagovati zbog kršenja najosnovnijih ljudskih prava. Reagovali su i slična situacija se više nikada nije ponovila. Naprotiv. To nas je, na neki način, ponovo ohrabrilo da verujemo u slobodu i slobodnu državu, te smo obnovili porodičnu kuću, imanje, zasadili vinograde i masline, počeli ulagati u poljoprivredu i razmišljali o razvoju turizma u tom, danas, gotovo pustom selu iz kojeg smo otišli pre više od dve decenije i ne svojom voljom – objašnjava nam Goran.

Zbog pretnji odustali od dolaska za Božić

Ponovljeni incident, iako u drugom obliku, neće ih odvratiti od ljubavi prema dedovini i onome odakle potiču, ali dok ne dobiju odgovore i reakcije na jasne nacionalne pretnje, privremeno će odustati od planova za porodično okupljanje.


– Iako smo planirali da zajedno sa decom i roditeljima porodično proslavimo Božić u Čistoj Maloj, od toga ćemo, za sada, odustati. Prijavio sam slučaj policiji i obećali su mi da će doći napraviti uviđaj kad neko od nas bude prisutan. Sada se dogovaramo ko će otići dole i podneti prijavu, ali nije atmosfera da svi dolazimo za praznike. Majka je još uvek u strahu i smatram da bi bilo suludo izlagati istom i nju i decu. Ja samo želim da sve institucije rade svoj posao, da se ovakve stvari sankcionišu kako se više ne bi ponavljale, i da se ne dozvoljava bilo kakvo versko ili nacionalno ugnjetavanje ljudi koji dolaze svojim kućama, na svoju zemlju, jer mi smo odatle ponikli, naši su preci tu bili vekovima i ništa tuđe nismo ni uzeli ni prisvojili. Ako smo iseljeni u ratu, onda nam ne trebaju poruke da se selimo i sada kad se priča o miru. Želim svi jednako da vidimo tu sliku demokratskog društva, države – ističe Goran.

– Eto, za dva dana u Hrvatskoj se proslavlja Božić i ja ne mogu da se ne pitam da li su ove reči prava slika te Božićne ljubavi, poruke mira i svega o čemu se priča u ovo praznično vreme – pitajući se zaključuje Goran.

Iako će sačekati da policija odradi svoj posao, obratiće se, kaže, i svim nadležnim institucijama kako bi zaštitio svoju porodicu od sličnih situacija, ali i ohrabrio one koji, zbog straha, još uvek ćute o neprijatnostima koje doživljavaju. Smatrajući da je odavno prošlo vreme strahovanja i da svaki čovek, pa makar bio i nepoželjni Srbin, ima pravo na svoju slobodu.