ČIKAGO - Miris pečenog kestena širio se u subotu 6. oktobra čikaškim naseljem Homer Glen zahvaljujući krajiškim Srbima uključenim u Udruženje simboličnog naziva „Prelo“. A i kestenijada, koja je ove godine održana po osmi put, bila je i više od naziva. Pored pečenih kesteni pekle su se i kobasice (domaće-banijske) rađene, kako garantuje Banijac Pero Kutlić, po daleko poznatoj Gavrilovićevoj recepturi, a na roštilju su bili nezaobilazni ćevapi. Pored njih na meniju su bili sve domaći proizvodi: pite, krofne, palačinke, kolači i ostalo. Kestene u Americi baš nije lako nabaviti. Potpredsednik „Prela“ Ljubinko Špegar morao je da potegne više od 300 kilometara do plantaže u Ajovi.
-Sezona je kesteni i preuozeli smo ih direktno sa berbe. Sveži su i dobrog kvaliteta tako da nam se trud isplatio, ističe on.
A posetioci su pokazali da su željni domaćih specijaliteta pa je prodadto 200 kolograma pečenih i 100 sirovih kesteni, 200 kilograma kobasica i preko 100 kilograma ćevapa. Sve to zalilo se sa srpskim uvoznim pivom i uz muziku Mome Stanića koji je za ovu priliku doputovao iz Prijedora.
-Zahvaljujući volonterima, a bio nas je više od 60, ova naša glavna manifestacija koju organizujemo svake jeseni bila je uspešna. Zadovoljni smo sa posetom, a pored Čikaga i okolnih mesta gosti su nam dolazili iz susedne Indijana i Viskansina. Kao i sve naše manifestacije i ova je imala humanitarni karatker. Ovoga puta pomoć smo uputili udruženjima „Ćirilica“ u Trebinju i Beogradu, za lečenje Dragana Lisića iz Batajnice i Fudbalskom klubu „Republika Srpska“ iz Čikaga, objašnjava predsednik „Prela“ Duško Čučković.
{youtube}Rs5Iv8z33lI{/youtube}
U celodnevnoj manifestaciji koja se odvijala na srpskom crkvenom imanju Svetog Jovana održavali su se sportski susreti i pastirske igre.
-Na turniru u fudbalu učestvovalo je pet ekipa i sedam ekipa u boćanju. Najbolji su bili fudbaleri „Nikole Tesle“, dok su najbolji boćari bili iz tima „Smoković“. A prisetili smo se i našeg detinjstva kroz pastirske igre. Tako smo bacali kamen sa ramena, prevlačili toljagu (paliju), skakali iz mesta u dalj i prevlačili konopac, objašnjava nam Bogdan Jakšić pod čijem su se rukovodstvom održavala ova takmičenja. Inače timovi u Čikagu se zovu ili po nazivima mjesta iz kojih potiču ili po znamentim ličnostima kao npr „Dr Jovan Rašković“, „Sava Mrkalj“, „Lika“, „Dinara“, „Smoković“, „Banija“, „Republika Srpska“ i slično.
Kesetenijada i kotlićijada, koja je dan kasnije 7. oktobra održana u dvorištu Hrama Hristovog Vaskrsenja u Čikagu, završile su sezonu srpskih piknika i festivala koji su se od maja, tokom leta, održavali kod srpskih hramova i na srpskim imanjima u Čikagu i okolnim mestima. To ne znači da su druženja Srba u Čikagu završena. Naprotiv, događanja se sele u sale gde su već najavljene zabave, sjela i prela, festivali folklora, hramovne slave i druga.
