Srbi plaćaju čišćenje zapaljenih kuća u Hrvatskoj

BEOGRAD - Udruženje Gospićana "Nikola Tesla" poslalo je preko poslanika Miodraga Linte peticiju šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću, kojom traži pomoć i zaštitu. Njih 150 dobilo je, a još toliko očekuje, obaveštenja iz Gospića da moraju ili sami da uklone šut od kuća koje su im hrvatske formacije minirale i zapalile u periodu od 1991. do 1993. ili da plate opštini za te usluge 2.500 evra. U suprotnom, čeka ih sudbina Radeta Komlenca iz Kusonja, kod Pakraca, kome su Hrvati srušili kuću, a onda uzeli plac da namire troškove raščišćavanja!

- Komlenac je imao kuću koja se našla na prvoj liniji fronta - kaže za "Večernje Novosti" Savo Štrbac iz "Veritasa". - Kada su Hrvati krenuli u čišćenje srpskih sela, Srbi su pripucali, pa su se ovi sakrili u tu kuću i njih 20 je izginulo, a da Komlenac o tome nije imao pojma jer je izbegao.

Nije znao ni da su dve godine kasnije porodice i prijatelji ubijenih Hrvata došli da u kući održe pomen, ali je neko objekat minirao, pa je opet bilo mrtvih i ranjenih, a kuća se obrušila. Lokalne vlasti pozvale su preko oglasne table vlasnika da ukloni šut, pa pošto se on nije javio, čišćenje terena platila je opština i pokrenula sudski spor. Presudu u svoju korist opet je okačila na oglasnu tablu, a u postupku izvršenja oduzela je Komlencu plac i poklonila ga Katoličkoj crkvi.

- Za sve ovo Komlenac je saznao tek kada je tražio da mu se, po hrvatskim zakonima, kuća obnovi - kaže Štrbac, i dodaje da bi ista sudbina mogla da zadesi i Gospićane.

Osamdesetdvogodišnjem Bogdanu Počuči i dvojici njegove braće zahtev za rušenje ostataka roditeljskog doma stigao je ovih dana. Počuča kaže da nema nameru da plati.

- Iza pokojnog oca ostale su mi zidine krasne vile, jer su kuću minirali, pa sad traže da mi plaćamo uklanjanje cigala. To je cinizam, fašizam i ustaštvo! Neću da platim ništa, neka mi uzmu i plac! Tamo se ne vraćam, ne želim sa njima da delim ovo parče života što mi je ostalo.

Počuča je izbegao 1991. prvo u Udbinu, u RSK, a zatim u zbegu, u vreme "Oluje", u Srbiju. Poznanik mu je rekao da beži iz svog stana u Gospiću jer će ga te noći uhapsiti, i da ne nosi sa sobom ništa:

- Uzeli su mi sve, i stan, i pokretnosti, i zubno zlato. Nisam 12 godina uspevao da dobijem penziju. Bio sam na poternici iako nikada nisam bio ni u jednoj vojsci. Bio je to konačan pogrom, koji je počeo još 1941, kad su mi u Jadovnu ubili majku sa bratom i sestrom u naručju!

Milo Raičević, nekadašnji profesor i direktor škole iz Gospića čeka da mu stigne obaveštenje o rušenju.

- Dopis su dobili moj zet, komšije, poznanici. Jedan se uplašio jer hoće da proda plac, pa je sam angažovao raščišćavanje i platio 2.500 evra. Ja te pare nemam, a i da imam neću da dam. Niko mi se nije izvinio što mi je srušio kuću i uništio život - kaže Raičević.

Iz Hrvatske je otišao posle akcije "Medački džep", u septembru 1993, kada je hrvatska vojska ubila 88 ljudi u ličkim selima, među kojima 26 starijih od 60 godina. Za ove zločine pokrenut je proces hrvatskim generalima Rahimu Ademiju i Mirku Norcu, dok je Janko Bobetko umro. Ademi je oslobođen, a Norac osuđen na minimalnih šest godina.

- Danas su sela "očišćena" od Srba prazna. U Čitluke, Počitelj i Medak vratilo se samo nekoliko starih da umru - kaže Raičević.

Da plati onaj ko je rušio

U Hrvatskoj je ostalo 22.000 ruiniranih i devastiranih srpskih objekata, kaže Štrbac:

- Mali broj Srba uspeo je da dobije obnovu kuće po hrvatskom zakonu, jer su uslovi bili rigorozni. Slažem se da su ruševine nebezbedne i izvor zaraze, ali njihovo čišćenje treba da finansiraju oni koji su ih srušili, a Srbi da dobiju nove kuće ili odštetu.