Sa Hrvatima nemamo tenzija, ali život je težak, a plate male

KRNJAK - Uz samu reku Koranu, dvadesetak kilometara od Karlovca, opština je Krnjak, u kojoj su Srbi uvek bili, a i danas su u većini. Zvanične brojke kažu da je od 2.000 stanovnika tog kraja oko 68 odsto Srba, a većina teško živi, preživljavaju od prvog do poslednjeg dana u mesecu.

Rade Kosanović, dugogodišnji načelnik te opštine a sada penzioner, ponajbolje zna kako je danas živeti u kraju odakle mladi masovno odlaze u Kanadu i Ameriku, a mnogi i u Srbiju.

- Verujte, nije lak život, ali ne samo za nas Srbe, već i za Hrvate koji su se ovde doselili iz BiH. Teško je i Srbima povratnicima, a ono što Srbe muči više od drugih je što teško dolaze do posla - kaže za "Večernje Novosti" Rade i dodaje:

- Dva mandata sam bio načelnik, jednom zamenik i sada mi je penzija za 37 godina, šest meseci i dva dana staža 360 evra. Probajte to da raspodelite na ceo mesec, u skupoći koja je ovde, pa ćete videti da li je to uopšte moguće. A drugi imaju mnogo manje penzije - kaže Kosanović.

Težak je život penzionera, ali ne samo njih, kaže nam Rade i ističe da mnogi stanovnici Krnjaka godinama čekaju da im se obnove kuće i stanovi.

- I oni koji su prvi na listi mora da čekaju, jer je došlo do velikog zastoja i to nikako ne ide. Nije to više ni pitanje novca, već odnosa prema Srbima. Pre desetak godina kada bi neko, bio Hrvat ili Rom, svejedno, potpisao da će se useliti u neku napuštenu srpsku kuću, država bi je odmah otkupila. Desilo se da ni jednu noć taj nije prespavao u toj kući i one su danas sasvim devastirane. Samo oko mene je 17 takvih, više niko ne pita za njih, a novca za obnovu kuća u kojima žive Srbi više nema - pojašnjava Kosanović.

Tenzija između Srba i Hrvata u tom karlovačkom kraju nema, jedni drugima pomažu, deca idu zajedno u školu.

- Mi smo ovde već pre petnaestak godina počeli, da tako kažem, jedan normalan život, družimo se, premda u prvo vreme nije bilo lako. Ali, postoji i nešto drugo, kada se u vrhu politike desi da neko od braniteljskih udruženja ili desničara nešto kaže na račun Srba, tada se to oseti i kod nas. Dolazi i do malog čoveka, iako ovde nemamo problema na nacionalnoj osnovi - kaže naš sagovornik.

Deca u školi uče i druže se, a Radetova dva unuka nikada nisu imala nikakvih problema sa svojim drugarima Hrvatima.

- Jedan od moja dva unuka počeo je da radi, drugi ide u osnovnu školu u Krnjaku, svira harmoniku i u Karlovcu ide u muzičku školu. Deca, verujte, nemaju nikakve probleme - kaže Kosanović.

Ali, kada se povede razgovor oko posla, utisci su već drugačiji. U Krnjaku postoji i nekoliko privatnih poljoprivrednih domaćinstava, a ljudi su sa mnogo entuzijazma krenuli u posao.

- Srbi povratnici kupili su krave, mladi su digli kredite sve u nameri da počnu novi život. Međutim, kada je došlo do zastoja u prodaji mleka, mnogi su propali. Ima ih još nekoliko koji i dalje rade, ali ni to nije neki posao u kojem se može solidno zaraditi - kaže bivši načelnik.

Pitamo Radeta koji je angažovan i u Srpskom narodnom veću, vidi li, ipak, da se stvari za Srbe u Hrvatskoj kreću nabolje.

- Verovali smo nakon dolaska bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića i hrvatskog Ive Josipovića da će doći do pomaka, ali se to, nažalost, nije dogodilo. Sada mnogo očekujemo od dolaska predsednika Aleksandra Vučića. Optimista sam i verujem da razgovori, pa bili i teški, nešto uvek donose - kaže Rade Kosanović.

BODE OČI POVRATNICIMA

Na području Krnjaka devedesetih godina prošlog veka postojala je jedna od najjačih poljoprivrednih zadruga u Hrvatskoj, a sada više nema ničega, imovina je prodata. Radile su i dve fabrike, obuće i sanitetskog materijala.

- U te dve fabrike danas rade najčešće ljudi iz Karlovca, a gotovo niko iz Krnjaka. I u šumariji nemamo nikoga zaposlenog iz našeg kraja. To povratnicima bode oči, ali tako je - kaže Kosanović.