Sećanje na tragediju 51 000 Srba zapadne Slavonije i Bilogore u prvom velikom progonu Srba poslednjeg rata

SLATINSKI DRENOVAC - Pedesetak Srba i predstavnika srpskih institucija danas se parastosom i komemoracijom u crkvi Svetog Georgija u Slatinskom Drenovcu prisetilo tragedije i pogibelji Srba zapadne Slavonije i Bilogore krajem jeseni i početka zime 1991. godine u prvom od više srpskog egzodusa ratnih godina od 1991. do 1995. Tada je sa područja Voćina, Podravske Slatine, Grubišnog Polja, Sirača, Đulovca, Daruvara, Požege i okolnih ukupno 180-ak sela prisilno proterano oko 51 000 srpskog stanovništva. Ovaj egzodus ostaje upamćen i po temperaturama ispod minus 20 stepeni po celzijusu i visokog snijega kroz koji su se Srbi raznim putevima spasa probijali do Bosne.

Parastos za duše svih onih koji su izgubili živote u ovoj zapadnslavonskoj epopeji su služili sveštenici Jovan Šaulić i Dragan Gaćeša.

“Cela jesen 1991. godina je obeležena strahom šta će se dogoditi. Već 30. oktobra 1991. godine naši Srbi Bilogore su bili prisiljeni da napuste Tučević Polje i okolna sela. Sećamo se nadrealnih slika da su Papuk prelazili zajedno sa svojom stokom i odlazili ka Bosni, podsetio je Mladen Kulić predsednik organizacionog odbora za obeležavanje progona.

“Jedini njihov krimen je bio što nisu stigli otići na vreme. Nisu stigli otići i zato ih nema i danas ih se sa tugom sećamo, reči su virovitičko-podravskog dožupana Igora Pavkovića koji je i sam neposredno osetio pogrom egzodusa. Teškom mukom smo sakupili imena stradalih jer deset godina u ovim selima nikoga nije bilo. Samo su pljačkaši hodali i odnosili sve što se može odneti. U ovim selima nije bilo niti jednog jedinog crepa ni celog stakla na prozorima! Popis od osamdesetak stradalih je popis samo sa područja starog kotara Voćin odnosno Mesnog odbora Drenovac koji je danas u sastavu opštine Čačinci, pa nam preostaje mukotrpan posao saznavanja imena žrtava i sa drugih područja.

Pavković je dodao kako je drugi svetski rat odnio više žrtava, ali nije ispraznio ova područja jer ljudi su se vratili i nastavili život. Danas nije tako jer od oko 1 000 predratnih stanovnika Drenovca i Pušine danas ih u ova dva sela živi jedva tridesetak!!! Zapadna Slavonija je bila pokaz šta će se u godinama koje slede desiti ukupno sa Srbima u Hrvatskoj, ali nmažalost niko to nije ozbiljno shvaćao i osim istočne Slavonije danas su svi srpski krajevi u Hrvatskoj pusti, zaključio je Pavković.

Prema rečima Saše Miloševića generalnog sekretara SNV-a država nije sankcionisala nikoga za ove zločine, kao što država godinama unazad ne stvara elementarne uslove za povratak izbeglih Srba. Boro Rkman predsednik Izvršnog odbora SDSS-a ističe kako saoseća sa Zapadnoslavoncima i njihovoj muci i grču jer je istu tragediju iskusio u Oluji. “Jedina razlika je u tomu što ste vi živu glavu spasavali na minus dvadeset stepeni, a Srbi Korduna, Like, Dalmacije…na plus 30 stepeni četiri godine kasnije. I jedni i drugi smo nejač spašavali pod kuršumima, a i jednima i drugima fizički spas bila Bosna. Dodao je kako bez obzira na tragedije Srbi imaju slabo pamćenje i slabo poštovanje prema žrtvama pri čemu je pozvao da se ugledamo na Jermene koji drže do svoje istorije i stradanja. Naši očevi, oni koji su preživjeli brojne tragedije, su nama ipak nešto ostavili u zavet, a šta ćemo mi svojim potomcima ako se ne sećamo svoje istorije, ako se stidimo svojih žrtava, ako se olako odričemo svojeg identiteta i konformistički prihvatamo rečnik, kulturu, običaje… koji nisu izvorno naši!?

Prigodne reči na komemorativnom skupu uputili su predsednik Županijskog veća srpske nacionalne manjine Bjelovarsko-bilogorske županije Darko Karanović i zamenik gradonačelnice Pakraca Nikola Ivanović.

Posebno dubokim emicijama preplavljeno bilo je obraćanje Jelene Vučković danas najmlađe stanovnice Slatinskog Drenovca, a u egzodusu četvorogodišnje devojčice! “Nije istina da deca nisu ništa znala. Znala sam sve. Znala sam da odlazim od kuće. Osetila sam strah, bol, suze. Znala sam i kada smo došli u Bosnu i kada smo došli u Berak kod Vukovara. Odlučila sam da se sa ocem i majkom vratim u rodno selo i tu vidim svoj život!!!

Posle parastosa i komemoracije ispred oštećenog hrama Svetog Georgija sagrađenog 1719. godine učesnici su se okupili u neformalnom druženju i evociranju sećanja.

Komemoracija u Slatinskom Drenovcu je peto organizovano sećanje na prvi veliki progon Srba poslednjeg rata. Prethodna su održana u Voćinu, Daruvaru, Pakracu i Okučanima.