Upoznaj Srbiju da bi je više voleo

BEOGRAD - Udruženje penzionera iz Hrvatske koje deluje u Srbiji ima svoju maksimu „Upoznaj Srbiju da bi je više voleo“. Članovi ovog udruženja su izbegli i prognani Srbi sa područja bivše Republike Srpske Krajine i Hrvatske koji su materijalno oštećeni, jer je Republika Hrvatska odbila da im prizna njihove dospele a neisplaćene penzije za vreme građanskog rata u Hrvatskoj od 1991 do 1995. godine. Mnogi od njih ni posle završetka rata nisu uspeli da regulišu svoja potraživanja. Ovo je svakako najugroženija kategorija izbeglica od koje u mnogim slučajevima ovisi i sudbina njihove bliže rodbine. Nјihova lјubav za rodnim krajem i kućnim ognjištem učinila je da su prednjačili u povratku. Ovo je navelo sociologa Svetozara Livadu iz Zagreba da zaklјuči da se u Hrvatsku „vraćaju osamdesetogodišnjaci u pratnji svojih roditelјa“. Mnogi od njih iznova su se vratili u Srbiju gde su im ostale porodice, jer sami više nisu mogli da ostanu u pustim selima bez komšija i prijatelјa.

Osim nastojanja da ostvare svoja prava, u čemu nažalost do sada nisu naišli na razumevanje Republike Hrvatske, pa ni međunarodne zajednice, odlučili su da penzionerske dane ispune drugim aktivnostima. Za protekle dve decenije gotovo da nema značajnijeg mesta ili manastira u Srbiji koji nisu posetili. Nјihov interes išao je od razgledanja fruškogorskih manastira, pa preko Šumadije do Raške i Kosova i Metohije. U njihovom centru pažnje posebno je bila  Fruška Gora i njeni manastiri od kojih su neke posetili i više puta.  Kod manastira Krušedol, svake godine poslednje subote u maju prisustvuju Crkveno-narodom Krajiškom krušedolskom saboru. Ovaj manastir vekovima je bio vezan za krajeve iz kojih su prognani, a njegovi ktitori Brankovići  pomogli su obnovu manastira Krupa u Dalmaciji koji ove godine beleži sedam vekova od osnivanja.


Srbija je za izbegle penzionere sada novi dom, ali Krajina i dalјe živi u njihovim srcima! Mnogi, i kada završe svoje živote, imaju poslednju želјu da se vrate i počivaju pored svojih predaka u mestima iz kojih su prognani. Pored crkve Svetog Jovana u mestu Strmica kod Knina, na jednom grobu gde je sahranjen  pokojnik koji je posle smrti prenesen iz Srbije stoji epitaf: „Duša bogu - telo Srbiji - srce Krajini“. Poruka je jasna, ali još uvek nema dobre volјe da se penzionerima izađe u susret. Zato im je jedina radost, koju sami sebi priušte, sadržana u maksimi sa početka ovog teksta.