Zagreb koči gradnju izbegličkih kuća u Srbiji

BEOGRAD - Rok za prijavljivanje za dodelu stanova, kupovinu seoskih kuća i građevinskog materijala prognanima iz Hrvatske i BiH koji žive na teritoriji Beograda istekao je 26. juna prošle godine, a još se ne zna ko će uspeti da kolektivni smeštaj ili iznajmljeni stan na duge staze zameni pravim domom. Za konkurs koji su raspisali Komesarijat za izbeglice i Sekretarijat za socijalnu zaštitu Beograda i dalje nije objavljena ni preliminarna rang-lista. Krivci su složene procedure, veliki broj prijava, uz koje je dokumentacija često nepotpuna, i to što Hrvatska nije dovoljno ažurna u obavljanju svog dela posla.

Konkurs je otvoren kao deo Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja izbeglica, čiji cilj je da stavi tačku na izbegličku priču u regionu i da zbrine sve one koji još nemaju svoj krov nad glavom. Konkurs objavljen u Beogradu, na čiju rang-listu se čeka gotovo godinu dana, samo je jedan u nizu, jer svaka lokalna samouprava radi za svoju teritoriju.

- U nezivesnosti smo skoro godinu dana. Čekamo da li ćemo dobiti stan na korišćenje, da više ne plaćamo kiriju - kaže Marko P., rodom iz Hrvatske. - Mnogo puta pitao sam u Sekretarijatu za socijalnu zaštitu zbog čega kasni rang-lista, ali nisam dobio odgovor. Jasno je da sredstva postoje, jer je to novac koji su obezbedile vlade drugih država na donatorskoj konferenciji.

Slučaj iz Beograda nije jedinstven. Slično je i u mnogim drugim gradovima. Da zastoja ima slažu se i u Komesarijatu za izbeglice, ali kažu da oni rade najbrže i najviše što mogu.

- Da bi konkurs bio zakonit, za svakog prijavljenog mora da se proveri da li u zemlji porekla, ali i u Srbiji ima stan ili kuću - kaže za "Novosti" Ivan Gerginov, zamenik komesara za izbeglice. - Ta procedura je veoma složena i traje dugo, posebno kada je stigao ovako veliki broj prijava. I mnogo ljudi je podnelo nepotpune prijave, pa i to usporava celu proceduru.

Problem je i to što su mnoge lokalne samouprave u Hrvatskoj neažurne i sporo proveravaju imovinu prognanih iz ove zemlje.

U Komesarijatu objašnjavaju da se na ovaj konkurs, u okviru trećeg talasa Regionalnog stambenog projekta, za kupovinu 50 seoskih domaćinstava, prijavilo 185 porodica, za 350 paketa građevinskog materijala u vrednosti 9.000 evra zainteresovano je 879 izbeglica, a za 80 montažnih kuća stigle su 143 prijave. Najveća gužva je za stanove, jer su 2.042 osobe ili porodice zainteresovane za ukupno 235 stanova u Ovči i 270 stanova u Kamendinu, gde mogu da dobiju besplatno stanovanje sa pravom otkupa.

Osim iz ovog programa, prognani se zbrinjavaju i sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Tokom 2015. godine iz budžeta je za interno raseljene potrošeno više od 306 miliona dinara. Kada se na to dodaju sredstva koja ulažu lokalne samouprave, obezbeđeno je dovoljno za 199 građevinskih paketa i 108 kuća. Tu je i 367 finansijskih paketa za pomoć pri pokretanju sopstvenog posla i 149 grantova za uređenje domaćinstva. Za izbeglice je, navode u Komesarijatu, u 2015. godini iz budžeta izdvojeno 229,5 miliona dinara, od čega je, uz učešće opština, obezbeđeno 297 paketa građevinskog materijala i 436 grantova za pomoć u zapošljavanju ili opremanju domaćinstva.

KOLEKTIVNI CENTRI PRIORITET

Status izbeglice u Srbiji i dalje ima 35.295 ljudi. Prognani i interno raseljeni i dalje žive u devet kolektivnih centara u centralnoj Srbiji i osam na KiM. Pravo na rešavanje stambenog pitanja imaju oni koji u mestu porekla, a ni u Srbiji nemaju nikakvu nepokretnost - nije im obnovljena porušena kuća, nije vraćen stan, nisu prodali imanje i nisu kupili novu kuću. Prioritet u zbrinjavanju imaju stanari kolektivnih centara.