Vladika Fotije: Srbi u Hrvatskoj će postati prošlost

KNIN - Nije lak posao vladici u Dalmaciji”, pisao je pre više od veka čuveni dalmatinski episkop Nikodim Milaš, koji se žalio na pravoslavnu inteligenciju, neprijateljski nastrojen katolički kler, ali i na austrijske vlasti koje pravoslavnoj crkvi garantuju ista prava kao i ostalim crkvama samo na papiru. Ni danas nije lak posao vladici u Dalmaciji.

Tenzije između dve susedne države, Hrvatske i Srbije, koje su poslednjih meseci, nažalost, sve češće, ovde nisu samo stvar medijskih analiza i političkih rasprava, već svakodnevnog života.

– Naši su ljudi ovde preosetljivi i svaka tenzija i pogoršanje odnosa sa Srbijom se i te kako oseća. Prva reakcija je „bežanje u mišje rupe“. To je posebno izraženo u gradovima. U zaleđima gradova se slobodnije živi i diše. Dobro je da Hrvatska i Srbija imaju dobre odnose, ali je još bolje, rekao bih, da matična država Srbija prati stanje unutar srpske zajednice i da svojim političkim mehanizmima pomogne njenom očuvanju i oporavku. Kada to kažem, prvo mislim na povratak izbeglog stanovništva i početnu ekonomsku pomoć, kako bi ljudi mogli ostati i živeti ovde, gde su vekovima živeli pravoslavni Srbi. Bez toga, dugoročnog plana, mi ovde možemo polako postati prošlost, što svakako ne bi bilo dobro ni crkvi ni narodu – kaže u intervjuu za „Politiku” vladika dalmatinski Fotije.

Da li se prognani Srbi vraćaju?

Povratak je, nažalost, stao već negde 2003. godine. Od tada nema masovnijeg povratka, dok smo u međuvremenu mnogobrojno starije stanovništvo ispratili uz „vječnuju pamjat“. Naši sveštenici ovde najčešće imaju sahrane, malo krštenja i venčanja.

Već sam rekao, ako o ovom problemu ne budemo svi mislili, neće biti dobro. Mi kao crkva često organizujemo humanitarnu pomoć našim povratnicima, ali to svakako nije dovoljno. U nekim opštinama, kao što su Kistanje, Ervenik i Biskupija, postoje socijalne i medicinske službe koje pomažu povratnicima.
I to je dobro, ali za brojniji povratak presudan je sada ekonomski oporavak i razvoj. Tu bi trebalo nešto učiniti, da naši poslovni ljudi počnu da ulažu u Dalmaciju, poljoprivredu i turizam. Jadransko more daje velike mogućnosti, ali mi to za sada ne prepoznajemo.