BEOGRAD - Od 78.000 prognanih porodica iz Hrvatske, koliko ih je bilo, prema popisu Saveznog ministarstva pravde SRJ iz 1996, tek 3.620 njih, i to ne samo iz Hrvatske, već i iz drugih delova nekadašnje zajedničke države, prijavilo je otetu imovinu Savezu Srba iz regiona. Zato je sa 15. marta, za kad je bilo planirano okončanje ovog popisa, rok za prijavu pomeren na 30. jun.
U popisivanje otete imovine, kako kažu u Savezu, uključiće se i poverenici Komesarijata za izbeglice, koji će pomoći starijim prognanicima, koji ne umeju da popune elektronske formulare. Savez Srba organizovao je popis 15. decembra i on bi trebalo da obuhvati otetu imovinu izbeglih i proteranih Srba iz svih bivših republika nekad zajedničke države, zatim imovinu onih koji su poreklom iz bivše SFRJ i tamo imaju nasleđene nekretnine, ali su rođeni ovde, kao i građana Srbije koji ne vuku korene iz Hrvatske, Bosne, Makedonije ili Slovenije, ali su tamo imali kuće i vikendice i do njih ne mogu da dođu.
Mada je imovina naših ljudi ostala od Triglava do Đevđelije, najviše je ipak ima u Hrvatskoj, gde je masovno oteta i devastirana.
Prema rečima Milojka Budimira, generalnog sekretara Udruženja Srba iz Hrvatske, imovina koju su Srbi tamo imali procenjena je na više od 30 milijardi evra. To uključuje ne samo kuće, njive, šume, stoku, već i stanarska prava, kao i dinarsku i deviznu štednju.
- Popis imovine izbeglih organizovalo je Odeljenje za sukcesiju Saveznog ministarstva pravde SRJ i on je završio u Ministarstvu finansija, verovali ili ne u Odeljenju za alimentaciju - kaže Budimir za "Novosti".
Srbi su u Hrvatskoj imali 600.000 hektara zemljišta, oko 18 miliona kvadrata građevinskog prostora, 14 miliona stambenog i četiri miliona poslovnog. Između 30.000 i 40.000 ljudi ostalo je bez stanarskog prava, jer stanove nisu koristili duže od pola godine. A nisu ih koristili jer su morali da izbegnu da bi spasili goli život.
Takođe, oko 50.000 penzionera ostalo je uskraćeno za po 81 neisplaćenu penziju. Ljudi su ostali i bez 400.000 poljoprivrednih mašina, 64.000 vozila, 440.000 opremljenih spavaćih i drugih soba, kuhinja i kupatila, 760.000 raznih aparata i tehničkih uređaja, skoro milion grla stoke, i na milione čokota vinograda.
Sve ovo trebalo je da bude rešeno Bečkim sporazumom o sukcesiji iz 2001. godine, odnosno aneksima G (imovina) i C (penzije). Aneks G predviđa vraćanje stanja na dan 31. decembra 1990. Zagreb je, međutim, pregovore oko aneksa prolongirao, Komisija za sukcesiju se sreće sporadično, a na prošlogodišnjem sastanku u Sarajevu, kada je srpski predstavnik Rodoljub Etinski iznosio ove probleme, hrvatska predstavnica je izašla iz sale! Vratila se tek kad je završio izlaganje.
- Svojevremeno smo skupili oko 70.000 potpisa da se izvrši pritisak na Hrvatsku da reši problem sa otetom imovinom pre ulaska u EU. Međutim, naša zemlja nije se založila onoliko koliko smo očekivali, a od ulaska u Uniju Zagreb je zaustavio sve što je mogao, uključujući i obnovu kuća. Srbi su sada u nezavidnom položaju, jer je Hrvatska članica EU i ako Srbija bude uzburkavala odnose, mogu da nam blokiraju pregovore - kaže Budimir.
Po rečima Miodraga Linte, iz Saveza Srba u regionu, cilj ove organizacije je da prikupi najmanje 50.000 formulara sa popisanom otetom imovinom i da podatke sumira u izveštaj, koji će poslati svim međunarodnim institucijama - od OUN, do svakog pojedinačnog poslanika Evropskog parlamenta, i svih ključnih svetskih intelektualaca.
- Ljudi se još slabo odazivaju jer su izgubili poverenje zbog ranijih popisa koji nisu urodili plodom. Svako ko je izgubio imovinu formular može da nađe na sajtu Saveza Srba iz regiona, popuni ga i pošalje - kaže Linta.
Budimir pak ovu akciju naziva "kukavičjim jajetom", koji organizuje "fiktivna stranka" u predizborne svrhe. Kaže, ljudi se nadaju da će popunjenim formularom nešto konačno rešiti, a od toga nema ništa.
I Savo Štrbac iz Veritasa tvrdi da je primena Bečkog sporazuma isključivo u nadležnosti države i da nijedan pojedinac, pa ni organizacija ne mogu da završe ono što nije završila država.
- Hrvatski sudovi odbijaju srpske zahteve za povraćaj imovine jer tvrde da nema međudržavnog ugovora koji bi razradio bečki sporazum. Beograd je predložio jedan akt, koji je Zagreb odbio, i tu se stalo. A ne bi smelo. Trebalo bi vršiti pritisak na Hrvatsku preko Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske komisije, sve dok se ne nađe prihvatljiva forma međudržavnog ugovora i sudovi ne reše ovo pitanje u korist prognanih građana zaključuje Štrbac.
"ZBRINjAVANjE"
Hrvatska je u međuvremenu donela program stambenog zbrinjavanja, koji nije mogao da bude supstitucija za stanarsko pravo. Oko 2.000 ljudi je na ovaj način zbrinuto, ali bez mogućnosti da otkupe stan.
