ZAGREB - Prema trenutnoj anketi koju je na svom portalu sprovela regionalna N1 TV većina (57 odsto) ispitanika izjasnila se za vraćanje ćirilice u hrvatsko školstvo. Protiv je 39 odsto, dok se četiri odsto njih izjasnilo kao da im je sve jedno.
U zemlji u kojoj mandatar Tihomir Orešković tvrdi da su rane previše sveže za dvojezične natpise u Vukovaru, rektor Univerziteta u Zagrebu Damir Boras smatra da ovo, kako navodi regionalna TVN1, "problematično pismo" - ćirilicu - treba vratiti u školske klupe.
Boras, naime, smatra da je jedini način da se, kako je rekao, borimo protiv straha i sukoba oko pisma taj da ga bolje upoznamo.
Rektor Zagrebačkog univerzitetat i deo stručne javnosti reklo je Jutarnjem listu da da ima više razloga zbog kojih bi ćirilicu, po ugledu na škole u susedstvu u kojima se uči pođednako latinica i ćirilica, trebalo vratiti u nastavu, a glagoljicu predložiti kao fakultativni predmet
Ovo se, konstatuje dalje TV N1, pre svega odnosi na generacije kojima bi rektor Boras omogućio da u sklopu nastave uče ćirilično pismo, kao nekad, pre 1990. godine.
Podseća se da je ćirilica itekako hrvatsko pismo omraženo nakon nacionalističkog pročišćavanja hrvatskog jezika i postavljanjem različitih barijeraprema srpskom jeziku.
Taj trend je, navodi se, na kraju eskalirao hajkom na dvojezične ploče u Vukovaru, koje su postavljene iz poštivanja ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.
One su masovno i sistemski razbijane od neupućenih koji su tvrdili da je to bilo pismo agresora na Vukovar", premda je, zapravo, službeno pismo JNA bila latinica.
S obzirom na scene iz Vukovara i izjave mandatara Tihomira Oreškovića, koje idu u prilog razbijačima tabli, nije teško pretpostaviti da bi bilo otpora prema ćirilici u školama, iako bi učenje, osim ublažavanja sukoba oko tog pisma, zasigurno olakšalo budućim generacijama učenje jezika Istoka Evrope, navodi hrvatski portal N1.
No, zasigurno ima i onih koji smatraju da je nepotrebno dodatno opterećivati đecu uvođenjem još gradiva.
