Kako je snagator pomagao i Tesli

BEOGRAD  - Marijan Matijević je, kažu, bio najjači čovek na svetu u prvoj polovini 20. veka. Rođen je u selu Grabunu kraj Gračaca u Lici 1878. Za života bio je podjednako slavan i u nemačkom i austrougarskom carstvu, voleo ga je kralj Aleksandar i izuzetno cenio Josip Broz Tito. Slavila su ga i Amerika, Kina, Japan...

Sećanje na njega na našim prostorima ipak je izbledelo. U Hrvatskoj postoje klubovi snagatora koji nose njegovo ime i tamo ga nazivaju Hrvatski Samson. Ipak, zaostavština Marijana Matijevića, junaka iz Like, nalazi se u depoima Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Cirkuske rekvizite slavnog dede u Krunsku 51 je donela njegova unuka Irena Matijević, jedina živa naslednica, posle radijske emisije u kojoj je bilo reči kako se Tesla u Njujorku rado družio sa našim ljudima koji su se našli na severnoameričkom kontinentu.

U Muzeju u Beogradu su dve velike kutije sa Matijevićevim rekvizitima sa egzibicioionih predstava. Tu su pasoš, plakati sa nastupa, novinski isečci sa svih delova zemljine kugle.

- On je bio zakleti Jugosloven - priča njegova unuka Irena i napominje da je gotovo sve što bi zaradio darivao je domovini ili emigrantskoj sirotinji kada bi nastupao negde preko okeana. Godine 1927. deo svojih prihoda sa egzbicionih predstava poklonio je Nikoli Tesli za njegov istraživački rad, a bio je prijatelj i sa bogatim i moćnim Pupinom...

Kao mladić Marijan je bio pružni radnik. Potom je otišao u Berlin, gde je bio nosač sve dok u jednim novinama nije pročitao da u cirkusu nastupa poznati prvak u teškoj atletici koji na dvoboj u rvanju izaziva suparnike za nagradu od 500 zlatnih maraka. To je bila prekretnica u njegovom životu. Pošto je u ringu "otresao" protivnika, zauzeo je njegovo mesto 1900. godine.

Legenda o Matijeviću kazuje kako se on brzo osamostalio. Obišao je svet demonstrirajući snagu. Rvao se protiv mnogih protivnika i nikada nije izgubio, a posebno težak poraz naneo je Primu Karneri, svetskom prvaku u boksu iz Italije. Njega je s lakoćom podigao i bacio preko konopaca ravno u gledalište.


Požuteli plakati iz muzejskog depoa svedoče da je na njegovom cirkuskom repertoaru bilo više demonstracija. Savijao je debele gvozdene šipke oko ruku i vrata, macolom su mu razbijali kamen od 150 kilograma na grudima, zubima je dizao bačve od 50 litara. U Njujorku je u luci, pred hiljadama ljudi, rukama povukao dva trgovačka broda vezana brodskim konopom, a zatim je na aerodromu konopcem zadržao avion u poletanju.

- Moj deda je zaista bio pravo čudo - priča, za "Novosti", Irena Matijević ćerka Marijanovog sina Marka. - Ono što kod njega i danas fascinira jeste da je kao neškolovan čovek shvatio da bez marketinga nema uspeha u šou-biznisu. Odmah po prvom odlasku u Ameriku, negde oko 1905. je štampao svoje razglednice, plakate, memorandume na kojima se potpisivao obožavaocima.

Tajna Marjanove nadnaravne snage otkrivena je 1912. u Čikagu. Tada su ga, posle jednog nastupa, lekari odveli na rendgen aparat i snimili mu kosti. Kada je snimak izašao, svi su bili u šoku. Naime, pokazalo se da Matijevićeve mišići na rukama, grudnom košu i vratu, prekrivaju dvostruko koštano tkivo, odnosno da ima "duple kosti". Ovi rendgen snimci sada se nalaze u Muzeju Nikole Tesle.

Marjan je posle Drugog svetskog rata nastupao širom zemlje. Sve pare koji bi zaradio davao je za obnovu zemlje, a Tito mu je već 1947. darovao autobus i šofera da ga voze po Jugoslaviji. Umro je 1951. u 74. godini od zapaljenja pluća.

DRAMA JUGOSLOVENA

Marijan je poštovanje kod Tita i komunista zaradio jer nije hteo da od 1941. do 1944 nastupa pod "šahovnicom". Pravdao se bolešću, a sve to vreme proživljavao je tešku porodičnu dramu u Županji. Sin Marko bio je partizan 12. slavonske, a sin Nikica zakleti ustaša. Uz sve zlo, Marijanova žena je bila jevrejka čijih su devet članova porodice ustaše odvele u Jasenovac. Na molbu porodice Nikica ju je spasao, baš kao i dve njene sestre.

Ostalih šest članova porodice nije mogao ili nije hteo.

- Nikica je u familiji upamćen kao zlo - priča Irena Matijević. - Kada je imao 13 godina pucao je iz pištolja ocu u glavu, ljubomoran jer je ovaj slavan. Ostala je priča, da kada ga je baka poslala po lekove u grad i pošto bi ih doneo prosuo je te lekove u septičku jamu kako bi je naljutio. Naravno da je postao ustaša i osuđeni zločinac posle rata. Glavu mu je spasila majka koja je Marijana naterala da ide kod Jakova Blaževića u CK Hrvatske da moli da ga poštede. Blažević ga je spasao.

KADA RUS ZAKUKA

Jedna od legendarnih priča o Matijeviću govori o njegovom rvačkom okršaju sa pukovnikom Gromkovom, oficirom Crvene armije i sovjetskim šampionom u rvanju u Vukovaru 1948. Naime Gromkov, čuvši da u Županji živi najjači čovek na svetu, izazvao je Marijana obećavši mu svoje sportske i vojničke medalje koje ima.

Gromkov, kada je video protivnika, koji je tada imao 70 godina, hteo je da odustane od rvanja, misleći da će povrediti vremešnog junaka. No ovaj se nije dao. Usledio je okršaj u ringu i posle desetak minuta klinča Gromkov je završio na podu i zapomagao da ga Marijan pusti iz svog čeličnog zagrljaja. Rus je ponudio svoje medalje, ali ih Marjan nije hteo.