Centar NDH terora

TRPINJA - Parastosom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama fašizma, u Trpinji je obeležena 74. godišnjica oružanog otpora meštana ovog sela fašističkom okupatoru u Drugom svetskom ratu i 72 godine od masovnog odlaska meštana Trpinje u Narodnooslobodilački rat.

- Samo u jednom danu, 6. septembra 1943.godine iz Trpinje se više od tri stotine mladića i devojaka priključilo partizanskim jedinicama, odlučno da se suprotstavi teroru koji je provodila ustaška vlast za vreme NDH, podsetio je predsednik Mesnog odbora antifašističkih boraca i antifašista Trpinje Milorad Petrović. Meštani Trpinje su dali ogroman doprinos NOB-u, ali i veliki broj žrtava.

- Ukupno 452 borca priključilo se partizanima, a veliki doprinos dali su partizani terenci koji su organizovali narod i pomogli mu da preživi na području pod okupacijom nemačke i ustaške vlasti. Narod više nije mogao da trpi teror ustaša, naročito pokrštavanje koje se tada sistematski provodile vlasti i zato se odlučio na masovan otpor, kaže Jovan Tešanović, predsednik Udruženja antifašističkih boraca i antifašista opštine Trpinje, ističući da je Trpinja podnela i veliku žrtvu. Prema njegovim rečima, u NOR-u je poginulo 126-ero meštana, dok je njih 184-ero, većinom stanovnika romske nacionalnosti, ubijeno je u Jasenovcu. Skupu je prisustvovao i potpredsednik Saveza antifašističkih boraca antifašista (SABA) RH Nikola Opačić koji je je istakao da položaj antifašističkih boraca i antifašista u Hrvatskoj nije zadovoljavajući.

- Do danas nije rešeno materijalno stanje antifašističkih udruženja uključujući i SABA-a kao krovne institucije. Zalažemo se za to da budemo finansirani kao i borci iz Domovinskog rata, kaže Opačić dodajući da političari u Hrvatskoj koriste antifašizam u dnevno-političke svrhe. Posebno mu smeta kada se govori kako je Domovinski rat bio nastavak Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma. "Ako su svi borci Domovinskog rata bili antifašisti, zašto su neki srušili više od tri hiljade spomenika iz NOB-a?", pita Opačić.

- Ne damo se pokoriti i izbaciti iz onog dela istorije koji je za budućnost jako bitan. U Jugoslaviji je život dala 431 hiljada boraca NOR-a. Te žrtve i taj deo istorije ne bi smeli da se zaborave. Nisu partizani krenuli u borbu željni krvi, već su bili željni slobode i mira, poručio je Jovo Nišević, pukovnik u penziji i ratni komandant na području Slavonije.

Spomenik žrtvama fašizma u centru Trpinje jedan je od retkih takvih spomenika koji uz zvezdu petokraku ima i pravoslavni krst, postavljen na iniciijativu trpinjskog paroha Saše Kuzmanovića.

- Na spomen-ploči se osim imena boraca nalaze i imena žena i dece. Priča da su žrtve stradale za određenu idelogiju ne stoji jer dete staro tri meseca nije moglo znati ni za kakvu ideologiju. Budući da su svi stradali bili krštene duše težio sam tome da se na spomenik postavi krst. Prošle godine je postavljen i od tada održavamo i parastos, kaže sveštenik Kuzmanović. Vence su položile delegacije antifašističkih udruženja iz Trpinje i drugih mesta u okolini, SABA RH, Opštine Trpinja i Zajedničkog veća opština.

---

Piše: Dragana Bošnjak; Portal Novosti