SPOMEN OBELEŽJE U GLINI - NEZAVRŠEN PROJEKAT

BEOGRAD - U galeriji Istorijskog muzeja Srbije u petak je otvorena izložbena postavka pod nazivom "Spomen obeležje u Glini - nezavršen projekat" posvećena 70. godišnjici ustaškog pokolja srpskih civila s Banije i Korduna u glinskoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice za vreme Drugog svetskog rata.
Od stravičnog pokolja u glinskoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice prošlo je 70 godina "O tom pokolju, koji počiniše kršćani nad hrišćanima, neviđenom od krstaških ratova (...) dosta zna i dosta ne zna, dosta je pisano i malo napisano, mesto događanja je obeležavano i ostalo neobeleženo", rekao je na otvaranju ove postavke viši kustos Muzeja žrtava genocida Jovan Mirković.
On je istakao da se u narodnoj svesti ovaj zločin pamti, ali da ga isto tako "negiraju oni koji bi trebalo da, podsećanjem na njega, dožive katarzu i zatraže oprost od mrtvih i živih".
"Umesto katarze, izvesni Tomislav Vuković je objavio feljton u 14 nastavaka u zvaničnom glasilu zagrebačke nadbiskupije 'Glas koncila' u kome se, ne samo vrši revizija istorijskih događaja, nego se zločin u Glinskoj crkvi negira", naveo je Mirković.
Predsednik Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je naglasio da je cilj izložbe da podseti na ove strašne zločine, ali i nedovršeni umetnički projekat Spomen obeležja koje je u operaciji hrvatskih snaga "Oluja" demolirano, a potom s njega uklonjena ploča s poimeničnim popisom 1.564 srpske žrtve.
On je podsetio da je Spomen dom, koji je narod Banije sopstvenim prilozima podigao ovim žrtvama fašizma preimenovan u Hrvatski dom i najavio potpisivanje peticije za podršku preostaloj srpskoj zajednici u Gilini i pojedinim nevladinim organizacijama koje od lokalnih i vlasti Hrvatske traže da se Spomen domu vrati stari naziv i ponovo postavi spomen ploča s imenima srpskih žrtava.
Toj inicijativi protive se lokalna vlast i političke stranke u Glini, uz obrazloženje da u ovom trenutku kada su, kako kažu, "nepravedno osuđeni hrvatski generali u Hagu, nema opravdanja za obeležavanje godišnjice stradanja srpskog stanovništva 1941. godine" i da "posebno nema mesta za promenu imena Hrvatskog doma u Spomen dom".
Prema istorijskim podacima, više od 300 meštana Gline, uglavnom mušakaraca, ustaše su likvidirale maja 1941, pre masakra u crkvi.
Potom su između 29. jula i 3. avgusta na prevaru pohvatali mnoge Srbe po selima u okolini Gline i Vrginmosta i dovezli u Crkvu govoreći da će biti pošteđeni, ako se pokrste, a da će svi "ustanici biti uništeni".
 Mada su mnogi u to posumnjali, sakupilo se 1.200 ljudi koje je oko 40 ustaša dovezlo u Glinu i u grupama zatvaralo u Crkvu, gde su mučeni, a onda su pobijeni i poklani, pa kamionima odvezeni i pobacani u jame.
Jedna grupa je pobijena na močvarnim poljima pored Novog sela, dok je grupa seljaka iz zatvora u Glini vozom oterana u Liku i tamo poklana.
O stravičnom masakru u glinskoj crkvi svedočio je jedini preživeli Ljubo Jednak koji je uspeo da se spase tako što se ranjen pritajio na gomili leševa i pobegao iz jame. Nedugo posle pokolja, ustaše su srpsku pravoslavnu crkvu, podignutu davne 1846. godine, potpuno porušile.
Na mestu porušene crkve, jugoslovenske vlasti su povodom 10.
godišnjice pokolja, 27. juna 1951. godine, podigle zajedničku Spomen kosturnicu svim žrtvama tog kraja.
Narod Banije je 4. jula 1969. sopstvenim prilozima podigao Spomen dom žrtvama fašizma u Glini gde je bila izložena muzejska i arhivska građa o srušenoj crkvi i zločinima počinjenim u njoj i celom tom kraju.
Početkom 80-ih godina prošlog veka započeti su i građevinski  radovi na uređenju Spomen obeležja koje je trebalo da bude podignuto 1991. za obeležavanje 50. godišnjice zločina.
Međutim, tek četiri godine kasnije, na Ilindan 1995. godine, završen je samo spoljašni deo Spomen obeležja sa spomen pločom, a zadušnu liturgiju služio je tadašnji patrijarh srpski Pavle. Nažalost, posle samo nekoliko dana, u operaciji "Oluja" hrvatska vojska je Spomen obeležje demolirala i zatim uklonila, a nova lokalna vlast je Spomen dom preimenovala u "Hrvatski dom". Tada su nestale i ploče s poimeničnim popisom srpskih žrtava.
U galeriji Istorijskog muzeja Srbije sada je prvi put izložen idejni projekat tri predloška za mozaik enterijera nezavršenog Spomen obeležja, rad akademskog slikara Dragana Čubrića, uz neke fotografije i dokumenta, a na video bimu je prikazan spisak svih žrtava.
Skulptura "Sjećanje", rad vajarke Mirjane Jurišić koja je trebalo da bude postavljena u centralnom holu Spomen doma, danas se čuva u Domu Vojske Srbije.
Autori postavke u galeriji Istorijskog muzeja Srbije su Mirković, Budimir i Čubrić, a posetioci mogu da je vide do 17. septembra.