DA SE VRATIMO, NE BISMO IMALI OD ČEGA DA ŽIVIMO

BEOGRAD - Gde da idem? Ovde izbeglica, tamo stranac na sopstvenoj zemlji. Nismo uspeli da povratimo ni stan koji su nam oteli u Hrvatskoj, a kamoli da sada očekujem da će mi pokloniti novi, pa još u Srbiji. Posle sedam godina u kolektivnom centru, u ovoj sobi od par kvadrata, gde sam podigla dvoje dece, čovek nauči da ne veruje u šarene laže. A da mi ponude da ostanem ili da se vratim, ostala bih. Nemam tamo čemu da se nadam - priča Radmila Milanko, majka dvoje studenata, koja sa porodicom živi u dve sobice Kolektivnog izbegličkog centra u Krnjači.
Uskoro će, ako je verovati najavama dvojice prijateljski raspoloženih predsednika, Radmila i njena porodica, dobiti priliku da odaber novi život za sebe - povratak u sopstveni dom u Hrvatskoj ili stan u Srbiji. Iako se takvom izboru ni ne nada, već sada je, kao i većina drugih stanovnika Kolektivnog centra sa kojima smo razgovarali, sigurna da bi ostala u Srbiji.
- Deca ovde studiraju, odrasla su u Beogradu. Ko će njih naterati da se vrate tamo? Ovo je danas njihov dom, a tako je sa većinom izbeglih. Mnogi već dve decenije žive ovde kako-tako, a tamo, čak i da im kojim čudom vrate stan, teško će imati od čega da se prehrane i zarade za život - priča Radmila.
{mooblock=Slično misli i Savo Štrbac iz “Veritasa”, koji takođe pokušava da povrati svoje stanarsko pravo u Hrvatskoj.}
- Oguglali smo mi već na takve ponude i čisto sumnjam da će išta od toga i biti. Nema istinskog povratka bez pravih preduslova, a to su krov nad glavom i nešto od čega se može živeti - posao ili obradiva zemlja. Ako je suditi po dosadašnjim iskustvima sa povratnicima, takvi uslovi ne postoje - kaže Štrbac.
Prema procenama udruženja izbeglica, Srbi iz Hrvatske potražuju 42.000 do 50.000 stanova. Istina, procene UNHCR su upola manje i iznose oko 29.000. Do sada je oko 4.500 izbeglih porodica zatražilo povratak u Hrvatsku. Od 2004. samo je njih 1.035 dobilo stanove, 1.600 je odbijeno, a ostali još čekaju.{/mooblock}
IZVOR: Blic