BEOGRAD - Zamenik gradonačelnika Goran Vesić izrazio je veliko zadovoljstvo što je Skupština Grada Beograda prihvatila inicijativu građana da se Hrvatska ulica u Kotežu primenjuje u Ulicu glinskih žrtava 1941. godine. On je podsetio da je zločin u Glini, kada su ljudi zaklani u crkvi, jedan od najstrašnijih u Drugom svetskom ratu, kao i da su hrvatske vlasti spomen-dom, koji je posle rata izgrađen na kosturnici, preimenovale u Hrvatski dom.On je ocenio da u našem glavnom gradu ulicu treba da imaju oni gradovi i zemlje koji poštuju Beograd i imaju Beogradsku ulicu.
– To je normalno i tako se rađaju prijatelji. Ljubljana je, kao naš grad pobratim, reagovala prva, tako da će po principu reciprociteta u glavnom gradu Slovenije ponovo biti Beogradska ulica. Takođe, Brisel i Varšava dobiće ulicu u Beogradu jer ulice sa imenom našeg glavnog rada postoje u tim gradovima. Isto je i sa Bečom koji ima Beogradski trg. To je obaveza prema ljudima koji poštuju Beograd – kazao je Vesić, podsećajući da u centru Ljubljane postoji bista Vuka Karadžića, te da će u novembru u Beogradu biti postavljena bista Jerneju Kopitaru.
Vesić je još jednom naglasio da žrtava treba da se sećamo jer „ako ih se ne budemo sećali, onda je i njihova žrtva uzaludna”.
Zamenik gradonačelnika osvrnuo se i na odluke da tri bivša gradonačelnika Beograda dobiju spomenike u glavnom gradu.
– Pokazujemo da nekim ljudima koji su nas zadužili možemo da kažemo „hvala”. Bilo je još gradonačelnika i važnih ljudi koji zaslužuju da dobiju spomen-obeležje, ali ova tri su se u 20. veku izdvojila: Branko Pešić kao simbol razvoja Beograda posle oslobođenja, te dva gradonačelnika iz perioda između Prvog i Drugog svetskog rata: Miloš Savčić i Vlada Ilić – istakao je Vesić.
On se osvrnuo na važne detalje iz života ovih gradonačelnika, naglašavajući da su se veoma zalagali, pa čak i svoju imovinu ulagali, u razvoj i sređivanje Beograda, na čemu im se danas odužujemo.
Na sednici su usvojena i rešenja o obrazovanju odbora za podizanje tri spomenika.
Izvor: Grad Beograd
