Zauvijek u srcima Banijaca i Krajišnika

BEOGRAD - Sve Banijce i Krajišnike potresla je vijest o smrti ratnog hirurga, doktora Miodraga Lazića (65), direktora Urgentnog centra Niš. Strepili su i upućivali molitve i poruke podrške kada je objavljeno da je doktor obolio od virusa korona. Poslije velike borbe za život, u kojoj su mu pomagale njegove kolege, čuveni doktor zauvijek je zatvorio oči. 

Zavičajno udruženje Banijaca kao i svi Krajišnici, duboko su potreseni smrću dr Miodraga Lazića. Izgubili smo velikog čovjeka, vrsnog stručnjaka i velikog prijatelja nas Krajišnika. Iskreno saučešće porodici Lazić od svih Banijaca i Krajišnika. Neka ti je vječna slava i hvala!

Dr Miodrag Lazić rođen je u Zemunu 31.5.1955. godine, gdje je i završio osnovnu školu. Otac, oficir, biva premješten u Niš. U tom gradu Lazić završava gimnaziju, a zatim i studije medicine. Kao student, aktivno se bavi sportom, odbojkom i fudbalom. Specijalizaciju iz hirurgije završava na VMA u Beogradu, u svojoj tridesetoj godini, i postaje jedan od najmlađih hirurga. Potom, godinu dana radi u Vojnoj bolnici u Nišu, a onda prelazi na Hiruršku kliniku Kliničkog centra, gdje je radio do smrti.


Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gdje je proveo 13 mjeseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici. U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Nakon godinu dana provedenih u Krajini odlazi u Srpsko Sarajevo gdje do kraja rata operiše preko 3500 pacijenata.

Svoj boravak na Baniji juna 1992. opisuje ovako:

"Sećam se mlade žene, majke petogodišnjeg dečaka. Zvala se Radojka Bulat - Svrzikapa, dvadeset pet godina, pesnikinja i borac. Nikad se nije razdvajala od sveske sa pesmama, a u desnoj ruci ruski dobošar. Na braniku Srpstva, na Kupi, negde između Gline i Petrinje. Pala je kao borac, presečena ustaškim rafalom preko grudi. Bio sam na sahrani, negde visoko na vrhu Kordunaške planine, pod nebom. Nas nekoliko - otac joj, majka i sin, dečačić ćutljiv i ozbiljan. Kiša je lila kao da Bog plače za dušom. Plakali smo svi, izuzev sina. Možda je i on. Ne znam zašto mislim da nije, jer kiša je lila niz dečje obraze. Nebo je plakalo i za nas. Sahrana srpskih boraca poginulih iznad Dvora na Suvoj međi. Grob, opet, nepristupačan, na vrhu planine. Više ljudi, i opet silna kiša i grmljavina."

"Moji voljeni Krajišnici volim vas zauvek"

Svoju oproštajnu poruku poslao je preko koleginice Marije Dimitrijević.

“Danas nas je napustio prim.dr Miodrag Lazić, hirurg, veliki čovek, moj veliki prijatelj, učitelj, drugi otac. Zamolio me je da prenesem njegove poslednje reči:

Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.

U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".

Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."