Doktor Miodrag Lazić izgubio bitku sa virusom

NIŠ - Čuveni srpski hirurg, lekar niškog Kliničkog centra dr Miodrag Lazić preminuo je od posledica virusa korona, saznaju “Večernje Novosti”.

Otac urgentne medicine, koji je spasio nebrojano mnogo života tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka je, kako smo pre pet dana pisali zbog teškog zdravstvenog stanja bio priključen na kiseonik. On je posle teške borbe, nažalost izgubio bitku sa opakim virusom.

- Otišao je najbolji među nama. Veliki čovek za života, od danas legenda o kojoj će generacije pripovedati. Najbolji srpski sin, čovek koji je zadužio ovu zemlju i pokolenja. Prim. Dr Miodrag Lazić. Počivaj u miru dragi prijatelju. Žal je prevelika – napisao je prijatelj čuvenog lekara Bojan Jovanović.

Otisao je najbolji medju nama?Veliki covek za zivota, od danas legenda o kojoj ce generacije pripovedati. Najbolji...

Posted by Bojan Jovanovic on Tuesday, April 14, 2020

Ratni hirug dobrovoljac

Početkom raspada Jugoslavije 4. juna 1991. odlazi u Republiku Srpsku Krajinu gdje je proveo 13 mjeseci. Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazila na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga. Operacije je osim u bolnicama vršio i na samim linijama fonta, pod šatorima, po zgradama škola i drugim objektima. Nosio je maskirnu uniformu Srpske vojske Krajine i učestvovao u proboju Koridora života do 10. jula kada se vraća u Niš.

Svoj boravak na Baniji juna 1992. opisuje ovako:

"Sećam se mlade žene, majke petogodišnjeg dečaka. Zvala se Radojka Bulat-Svrzikapa, dvadeset pet godina, pesnikinja i borac. Nikad se nije razdvajala od sveske sa pesmama, a u desnoj ruci ruski dobošar. Na braniku Srpstva, na Kupi, negde između Gline i Petrinje. Pala je kao borac, presečena ustaškim rafalom preko grudi. Bio sam na sahrani, negde visoko na vrhu Kordunaške planine, pod nebom. Nas nekoliko - otac joj, majka i sin, dečačić ćutljiv i ozbiljan. Kiša je lila kao da Bog plače za dušom. Plakali smo svi, izuzev sina. Možda je i on. Ne znam zašto mislim da nije, jer kiša je lila niz dečje obraze. Nebo je plakalo i za nas. Sahrana srpskih boraca poginulih iznad Dvora na Suvoj međi. Grob, opet, nepristupačan, na vrhu planine. Više ljudi, i opet silna kiša i grmljavina."