Busije, krajiško selo nadomak Beograda

BUSIJE - Koliko god godina da prođe, postoji mesto gde će se sačuvati svaka slika zavičaja. Svaki običaj i krajiška pesma. U naselju Busije kod Zemuna većinom žive ljudi koji su 1995. došli iz Hrvatske.

U naselju nadomak Beograda, gotovo da nema rođenog Beograđanina. Živko Nikolić je iz okoline Knina, kao i njegov prvi komšija Stevan Macura. Rat ih je razdvojio, a ponovo spojile – Busije.

Nikolić kaže da ih je dvesta iz kninske opštine, a iz njegovog sela 20. Macuri su, kako kaže, pored Živka omiljene komšije Kistanjci, a tu mu je i sestra kupila plac.

U Busijama živi oko pet hiljada ljudi – najviše je izbeglih iz Slavonije, Like, sa Banije i Korduna. Prve kuće su izgradili 1997. godine.

"U to vreme Opština Zemun je objavila javni konkurs za ljude koji žele da kupe plac. Ja sam se opredelio ovde jer je bilo najjeftinije – negde po 400 maraka po aru", kaže Jovan Vučenović iz Udruženja građana naselja Busije.

Privukla ih je cena, ali i život sa zemljacima.

"Imamo mnogo problema, ali nas je taj duh i borba za opstanak na neki način vratila nakon svih stresova u normalnu kolotečinu", priča Dušan Lekić iz Busija.

U naselju koje je stvorila "Oluja", ta reč se nevoljno izgovara. Naročito u avgustu.

"Malo ko želi da priča o 'Oluji'. To su teški momenti, traume, pogotovo za porodice kojima je neko nestao ili poginuo, a takvih je ovde trideset. Ljudi nastoje da se udalje od tog stresa", objašnjava Lekić.

"Nesrećni smo zbog toga što nas muči to što nam je nasiljem oduzeto ono što smo imali, što su naši daleki preci sticali vekovima i sad smo tu i nije baš tako jednostavno. Mi to ne možemo zaboraviti, to niko od nas ne može zaboraviti", priča Stevan Macura.

Na prošlost, priznaju, zaboravljaju 24. maja, kada proslavljaju slavu naselja.

"To nas malo združi da zaboraviš na 'Oluju'. Dođu iz Kraljeva, Kragujevca, tu se malo zapevaju one naše dalmatinske, kordunaške, ličke pesme", kaže Živko Nikolić.

Druže se i u "Baniji", "Kordunu", "Vukovaru" – lokalnim kafanama i restoranima.

Zanimljivo je da su i pojedine ulice u ovom naselju nazvane po znamenitim ljudima iz Hrvatske – po književniku Mirku Koroliji iz Kistanja ili vojskovođi Svetozaru Boroeviću iz Kostajnice.

Neke od tih ulica još nemaju asfalt. Nedostaju i škola, vrtić, pošta, groblje. Sve ostalo su, kažu, finansirali sami: izgradnju vodovodne mreže, javnu rasvetu, crkvu.

Najponosniji su, čini se, na spomenik poginulim Krajišnicima.

---

Izvor: RTS