Čuvaju korene i tragove da se ne zametnu: Dani srpske kulture u Sisku, potvrda našeg identiteta i u ovom delu Hrvatske

SISAK - Prepuna sala hotela "Panonija" u Sisku. Traju dani srpske kulture. Na bini, ispred, smenjuju se igrači i igre. Pesme stare Srbije. I, sve je lakše i lepše uz te pesme. I, sve je, uprkos nevoljama, proteklog vikenda, upriličilo Veće srpske nacionalne manjine u ovom delu Hrvatske. Upriličilo, uprkos pandemiji. Uprkos zemljotresu koji se ne smiruje u beskućama i dušama raskućenih, od kraja protekle godine.

Ovdašnji Srbi ne odriču se tradicije. Običaja. Svojih korena. Čuvaju sebe. Tragove, da im se ne zametnu. Ali, da i druge podsete: Mi smo tu, na svome. Da druge prizovu u kolo i svoje pesme nade - moguć je život, ako smo ljudi dobrote.

To je poruka ovih Dana srpske kulture u Sisku.

Nošnje, tkane i vezene, kao nekad. U njima, dečaci i devojčice igraju - čačansko. Prepliću vešto. Čini se kao da su, ovi maleni, rođeni uz frule srbijanske.

Ovacije iz sale su se prolomile.

Na ovoj, ne baš maloj srpskoj stanici Hrvatske, samo u jednoj večeri, tokom Dana srpske kulture, odaslana je još jedna poruka: ako zaboravimo svoje običaje, zaboravili smo sebe.

To nisu samo reči. Ovo su dela koja ovdašnji Srbi pripisuju i Mirjani Olujić, predsedniku Veća srpske nacionalne manjine. Upravo ovu ženu, koja, kao tiha voda što breg roni, opredelili su za odgovorno mesto - zamenika župana u Sisačko-moslavačkoj županiji. Na, lokalnim, majskim izborima u Hrvatskoj, kao dugogodišnji aktivista Srpskog nacionalnog veća i nosilac liste SDSS u županiji, zavredela je najviše glasova posle srpskog predstavnika u Šibeniku.

Dubok naklon i poštovanje ovoj ženi posvećenoj očuvanju srpskog identiteta u Hrvatskoj, u trenucima kada je učesnicima Dana kulture u hotelu "Panonija" uručivala priznanja.

- Svako od nas, važno je, da koliko može doprinese opstanku našeg naroda, ne samo u ovoj županiji, već svuda gde su nam koreni. Opstanak, naš, ne zavisi samo od drugih, većinskih naroda, opstanak zavisi od nas samih. A ovi Dani srpske kulture su samo deo potvrde da se toga ne odričemo. Poruka da, negujući našu kulturu i tradiciju, negujemo i život sa većinskim narodom, ali i drugim manjinskim zajednicama. Želimo, zapravo, da o nama i našoj kulturi znaju.

Iza ovih nekoliko redaka, velika je priča o Olujićima i njihovom trajanju u Sisku. Izdanak te porodice je upravo ova žena, ćerka protojereja stavrofora Petra Olujića. Čoveka dobre nade, kome su "um i srce bili ispunjeni samim Hristom".

Četiri decenije bio je paroh u Sisku. U potonjem ratu koji je "pomerio i grobove i robove", ostao je na kućnom pragu i životnu sudbinu poverio Bogu. Sačuvao ga je. Upokojio se u oktobru protekle godine. Do večnog počivališta ispratili su ga pripadnici svih naroda i konfesija. Opelo je služio, tada, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, današnji patrijarh srpski.


Sudbina, valjda... Šta li je? Njegovu Mirjanu, lepu protinu kći, reporteri "Večernjih Novosti" upoznali su na godišnjicu upokojenja oca. Bili smo, tada, u poseti narodu Banije, pogođenim zemljotresom. U tašni je, na našu molbu, sutradan, donela fotografije prote Pere, kako su ga zvali oni koji su ga voleli i poštovali. Zasluženo.

- On je poštovao ljude, mislim, jer je u sebi ljudsko imao - samo je to rekla.

Zaustavljena suza, kćeri, zaustavljena reč i, fotografija od koje se ne odvaja. Ona, sa patrijarhom Pavlom dok mu prota Petar Olujić ljubi ruku. Šta tome još treba da se doda?

Da, treba da se ispriča jedna velika priča u koju se spaja simbolika one dece, s početka, čije su igra i pesma zaslužile ovacije.

U bespućima Sunje

Srbi na Baniji pogođeni zemljotresom, kada su ih reporteri "Večernjih Novosti" posetili, ispričali su da je Mirjana Olujić istinski predstavnik svog naroda. Svedoče da su je dočekali, kada im je bilo najteže, u bespućima Sunje, gde živi tek nekoliko staraca. Velika je podrška i pomoć udruženju "Banija, naša kuća", koju je formiralo Srpsko nacionalno veće. Ovo udruženje, koje je povereno čudesnoj LJubi Vrgi, stiže i do najugroženijih sela Banije.

Ikona je svaki čovek

Koliko je bio poštovan prota Petar Olujić, čiju misiju nastavlja njegova kćerka Mirjana, najrečitiji je odgovor tadašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, koji je posle služenja opela upokojenom proti na groblju Viktorovac, kazao:

- Otac Petar je celim svojim bićem bio hrišćanin i istinski sveštenik, Hristov. Voleo je sve ljude, jer je znao da nisu samo neki ljudi ikone Božje, nego da je to svaki čovek.