Banijka Radojka je bila jedina žena koju je Raša Popov volio

Književnik, glumac, publicista i dugogodišnji televizijski urednik Radivoj Raša Popov (1933-2017) sahranjen je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, u prisustvu članova porodice i mnogobrojnih prijatelja i poštovalaca.

Od voljenog Raše oprostili su se pesnici Ljubivoje Ršumović i Blagoje Baković, novinar i književnik Bogdan Ibrajter, kao i predstavnici Zavičajnog kluba Mokrinčana i brojni građani.

Radivoj Raša Popov se u svoju suprugu Radojku zaljubio na prvi pogled.

Kad su se prvi put videli i upoznali, Raša i Radojka su bili tek studenti književnosti na Filozofskom fakultetu. Ona je bila dostojanstvena, a on je sve vreme na predavanju pokušavao da joj uhvati pogled - i na kraju je uspeo. Od tog trenutka, pa sve do kada je njegovo srce prestalo da kuca, za legendarnog Rašu Popova postojala je samo Radojka Milojević Popov.

Oboje su bili studenti književnosti kada su se upoznali. Raša je pričao kako je za vreme predavanja pokušavao da uhvati pogled lepe i dostojanstvene studentkinje, i na kraju, kada je uspeo, za njega, sve do smrti nije postojala nijedna druga žena, sem Radojke Milojević Popov.

Među svim uspomenama nalazi se i snimak njegovog gostovanja u emisiji "Hoću da znam" na B92 iz 2013. godine - nekoliko meseci nakon što je Radojka preminula. Ni na trenutak nije krio da mu je odlazak supruge i životne saputnice jako teško pao, a tada je na pitanje novinarke "Kako ste" iz duše odgovorio:

"Dobro sam. Noćas sam čuo kako me zove moja pokojna žena", rekao je i zaplakao.

"Eto, kad me pitate kako sam, da vam kažem".
{youtube}cGrnutRP_CU{/youtube}
Obrisao je suze, odmahnuo rukom i dao sve od sebe da razgovor nastavi normalno - onako dostojanstveno, ali i emotivno i s dušom kako smo i navikli.

"Radojka je iz porodice Milojevića, iz Banije. Ona je rođena na reci Uni, u selu Slabinja. Bila je profesor književnosti. Napustila je svoje selo kao dete, jer su nju i porodicu proterale ustaše 1941. godine. Za vreme rata njenog oca su partizani stavili za predsednika Narodnog fronta. Jednog dana, neposredno po završetku rata dali su mu da potpiše neki spisak od 200 narodnih neprijatelja koji su osuđeni na smrt. On je odbio da to potpiše i otišao da živi u najzabačenije selo kod Bosanske Dubice. Upropastio se jer je bio etičan, nije hteo da okrvavi svoj potpis." - napisao je svojevremeno Raša za portal Poreklo.

Dugo je nakon njene smrti Popov svaki put kad uđe ili izađe iz stana prvo milovao njenu sliku - tako se osećao kao da su svaki dan i dalje u kontaktu.

Raša i Radojka su se upoznali na studijama, a književnik je jednom prilikom dočarao kako je tačno to upoznavanje izgledalo.

"Upoznali smo se na predavanju na fakultetu. Ona nije bila od onih koji sedaju u prve redove. Ja sam stalno pokušavao da joj uhvatim pogled onako razrok, ali nisam uspevao, bila je dostojanstvena", prisećao se.

Budući da su oboje završili književnost, bili su najveća podrška i pomoć jedno drugom, a pored ljubavi prema pisanoj reč, delili su i ljubav prema deci. Rada, kako ju je odmila zvao, radila je kao profesor i često je sa Rašom pričala o svojim đacima - on je odatle neretko i crpio inspiraciju.

Zajedno su se trudili da decu, ne samo svoju, već svu decu, izvedu na pravi put. Baš zato je čoveku koji nam je obeležio odrastanje uz emisiju "Fore i fazoni" toliko teško palo što su ga upravo deca napala. On je krajem oktobra 2014. godine bio žrtva maloletne braće koja su ga sačekala ispred ulaza u zgradu na Paliluli i zahtevali od njega da im da novac.

Iako je dugo nakon napada imao traume i plašio se izlaska iz stana, kada je, pošle godine, čuo da je jedan od dečaka, koji je u vreme napada zajedno sa bratom imao više od 300 prijava u policiji, krenuo boljim putem i da je sada najbolji đak u jednoj osnovnoj školi - iskreno se obradovao.

"Drago mi je što je on sada dobar đak, video sam ja da su to inteligentni mladići. Ne bih voleo da ga vidim, jer ne volim da obnavljam to traumatično iskustvo. Nekoliko meseci sam zbog tog događaja bio konstantno u strahu. Ipak, ponavljam, deca nisu kriva zbog nasilničkog ponašanja, oni su samo oruđe u rukama svojih roditelja", rekao je tada Popov.

Eto, takav je čovek bio veliki čika Raša. Nakon pet godina tugovanja Raša je otišao za svojom Radom.