Niko bolje od našega Save ne opisa u par riječi stalno stanje u kojem Kordunaši i inače Krajišnici žive......Zlo je mučno sadašnje podnijeti,
Zlo nas bivše peče u pameti.
Buduće već jede nas...
Nikad dobra dana na (s)Krajini. Narod trpljiv, genetski naučio na zlo.
Kad ih pitaš kako je.
Odgovaraju ti:
- Da bolje, ne bi valjalo!
. . .
Te noći se otelila jedina krava baba Anke.
Olizala tele, koje se brzo diglo na noge.
Poljubi kravu i tele u vlažnu njuškicu.
Odveže kravu. Ostavi otvorena vrata od štale, podboči ih.
I u kolonu...
. . .
Dođe mlađa komšinica. Žali se:
- Prekjuče puče cev. Pola Barajeva
bez vode!!!
Danas neće biti struje celo popodne u našoj ulici.
Rade nešto.
Baba Anka slegnu ramenima.
- Diko moja...
Njeste vi u koloni došli!
Iz zbirke (anti) ratnih, poratnih i izbjegličkih priča "KRAJINO NEKO MISLI NATE...
Ma misli moj k...."
Željko Kresojević Kres
