BEOGRAD - Predsednik DIC Veritas Savo Štrbac upozorava da je i ove godine, uoči obeležavanja “Oluje”, Hrvatska intenzivirala hapšenja i podizanje novih optužnica protiv krajiških Srba.– Već je postalo uobičajeno da Hrvatska pred svaku proslavu “Oluje” to “začini” novim procesima protiv Srba. Izgleda nijedna njihova “proslava” ne može da prođe bez uvertire -hapšenja i optužnica protiv Srba. Samo od januara do danas podneto je 23 nove krivične prijave, otvoreno 13 novih istraga, doneto šest presuda i pohapšena osmorica Srba na osnovu raspisanih međunarodnih poternica – ističe Savo Štrbac.
Efekti takve politike Hrvatske su, prema njegovim rečima, višestruki.
– Održava se tenzija među prognanim Krajišnicima da je svaki njihov odlazak u zavičaj lutrija hoće li sve proći u redu, ili će biti uhapšeni i onda morati da dokazuju da nisu krivi. Istovremeno, ovim procesima Hrvatska brani zvanični narativ da su se branili od “agresora JNA uz koju su bili i krajiški Srbi”. Na kraju, ovo je odličan način da Hrvatska i u miru sačuva demografske efekte postignute u ratu, a posebno tokom akcije “Oluja” – naglašava Štrbac.
Pre samo tri dana, 29. jula, Norveška je izručila Hrvatskoj Svetozara Okanovića (61), rodom iz Kneževa kod Belog Manastira, koji je uhapšen 10. maja ove godine u Oslu na osnovu Interpolove poternice i optužbi da je 1991. i 1992. počinio ratni zločin u tom selu.
Poslednje hapšenje odigralo se dan ranije, 28. jula, na graničnom prelazu Rača između Srbije i BiH kada je po Interpolovoj poternici uhapšen državljanin Srbije i BiH Boro Tomić (49) zbog navodnih zločina u Bjelovaru 1991.
– Ono što zabrinjava je da je među uhapšenima sve više onih protiv kojih nikada nije podignuta optužnica. Nekadašnji istražni vojni sudija uhapšen je 6. juna na graničnom prelazu “Tovarnik”, a protiv njega nikada nije vođen postupak i on je više stotina puta bez problema odlazio u rodnu Liku. Kako su to Hrvati uspeli da protiv njega prikupe dokaze tek sada, a prethodno su imali 30 godina, nikome nije jasno. Zapravo, svima je jasno da se to radi kako bi se proterani Srbi odvratili da posećuju svoja imanja – kaže Štrbac.
Dodaje i da su na osnovu međunarodnih poternica, koje je raspisao Biro Interpola u Zagrebu, do sada širom sveta uhapšena 183 Srbina, a da je njih 70 izručeno Hrvatskoj.
– Protiv 30-orice je do sada postupak obustavljen ili je optužba odbijena, uglavnom posle prekvalifikacije dela ratnog zločina u oružanu pobunu. To je rađeno planski jer na taj način ti ljudi gube mogućnost da tuže Hrvatsku i traže obeštećenje za vreme koje su nevino proveli u pritvoru – objašnjava Štrbac.
Prema podacima “Veritasa”, u hrvatskim zatvorima, zbog krivičnih dela ratnih zločina trenutno se nalazi 26 pripadnika bivše JNA i SVK.
– Od toga je 16 njih pravosnažno osuđeno, a ostali su još pod istragom, optužbom ili čekaju pravosnažnost presuda – navodi Štrbac.
“Štancovanje” optužnica
Savo Štrbac ironično ističe da je jedan od najprepoznatljivijih hrvatskih brendova upravo “štancovanje” optužnica za ratni zločin.
– Toliko su se u tom poslu usavršili da su počeli i da ga “izvoze”. Dugogodišnji glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić je pre nekoliko dana otišao u Ukrajinu kao savetnik u timu koji treba da se u ovoj zemlji bavi procesuiranjem za ratne zločine. Do sada se na spisku ukrajinskog tužilaštva našlo oko 20.000 optuženih. Podsetiću da je po istom modelu i Hrvatska, od prvih dana rata angažovala ogroman broj ljudi u sastavljanju optužnica, pa je u jednom trenutku zbog ratnih zločina bilo optuženo 21.500 Srba. Tek na pritisak međunarodne zajednice, 1996. doživeli su opštu amnestiju, a to delo je kvalifikovano u “oružana pobuna” – podseća Štrbac.
Cvetić krenuo na more
Među uhapšenima ove godine je i 59-godišnji Jovan Cvetić koji je s porodicom pre mesec dana krenuo na more u Grčku. Uhapšen je 26. juna na granici između Severne Makedonije i Grčke na osnovu hrvatske poternice da je navodno učestvovao u ubistvo civila od 19. avgusta do 14. decembra 1991, u hrvatskim mestima Voćin i Hum.
– Prema podacima “Veritasa”, od osmorice uhapšenih ove godine, dvojica Krajišnika su lišena slobode pri ulasku u Hrvatsku iz Srbije (Milorad Trivunović i Vojislav Medić), a Drago Mitrović na zagrebačkom aerodromu po povratku iz Velike Britanije. Boško Karalić, koji živi u okolini Vukovara, uhapšen je početkom godine takođe zbog ratnih zločina, ali je u maju pušten iz istražnog zatvora – navodi Štrbac.
Đorđe Barović; Frankfurtske Vesti
