će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
20. BANIJSKO VEČE
će biti održano 24. oktobra 2026. godine od 19 časova, u hotelu Kvin – Bazeni u Dobanovcima. Za dobru atmosferu i zabavu biće zaduženi Buba Jovičić i Džimi Stanić, uz pratnju Dragana Grbića. Goste očekuje neograničeno jelo i piće, kao i tradicionalna tombola sa izuzetno bogatim nagradama. Cijena ulaznice je 4.500 dinara. Za informacije i rezervacije zainteresovani se mogu javiti na telefone: 061 64 70 422 064 13 36 279 063 73 40 667
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
ostale informacije ćemo blagovremeno objaviti
KUP BANIJA 2026
TURNIR U MALOM FUDBALU krajem avgusta ili početkom septembra
KRUŠEDOL - Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na obeležavanju 24 godine od akcije "Oluja" i istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današni dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni.
- Posebno sam ponosan i molim vas da ih pozdravite, jer su sa nama svi srpski politički predstavnici iz Crne Gore - za razliku od zvanične Podgorice, koja svoje predstavnike šalje na Dan pobede u Knin. Sa nama su i predstavnici našeg naroda iz Slovenije, Severne Makedonije, a posebno veliki pozdrav predstavnicima SNV iz Hrvatske - rekao je Vučić u Krušedolu.
Kako je rekao, danas je, 4. avgust, težak, užasan dan za svakog Srbina ma gde na planeti da živi: "Rekao sam ovo, jer kao što vidite danas u obeležavanju ovog dana možemo svi da budemo ujedinjeni, ne mislimo uvek isto, ali danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti".
Zahvalan je Miloradu Dodiku na inicijativi koju su pokrenuli pre 6 godina, da se zajednički obeležava stradanje našeg naroda i pamte naše žrtve: "Poreknuli smo nešto što je promenilo kulturu sećanja, pokrenuli smo i drugačiju budućnost našeg naroda".
Godišnjica progroma
Centralna manifestacija povodom obeležavanja godišnjice hrvatske akcije "Oluja" 1995. godine, u kojoj je ubijeno ili nestalo oko 2.000 Srba, a proterano više od 220.000, počela je večeras molebanom koji služi patrijarh srpski Irinej ispred Manastira Krušedol.
Obeležavanju pod sloganom "Oluja je pogrom" prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik, predsednik hrvatskog SDSS Milorad Pupovac, mministri u Vladi Srbije, predstavnici Srpske liste sa KiM, Srbi izbegli tokom akcije "Oluja" i veliki broj građana.
Ovo je peti put da Srbija i RS zajedno obeležavaju godišnjicu tog zločina.
Patrijarh Irinej: Izostala osuda rimokatoličke crkve
Patrijarh Irinej podsetio je večeras da je "Oluja" bila zločin koji je planirala hrvatska država i osudio ćutanje rimokatoličke crkve, koje je, kaže, osnažilo mnoge koji su činili zlo i "ostali neosuđeni od te božanske organizacije".
Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje. Irinej je, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja", u Krušedolu, rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao.
- Njihovo stradanje bilo je planirano od najvišeg vrha tadašnje države Hrvatske, a imalo je cilj da taj kraj potpuno očisti od prisustva srpskog naroda, naroda koji je vekovima živeo na tim prostorima, narodu koji je uveliko doprinosio u svemu u životu i istoriji hrvatskog naroda. Taj plan predstavlja plan kojim su planirani da istrebe svaki koren i svaki trag srpskog naroda na prostorima na kojima su živeli - rekao je on.
Stradanja u "Oluji", prema njegovim rečima, ravna su stradanjima našeg naroda za vreme Drugog svetskog rata, a ni u čemu se ne razlikuje, nažalost i u broju zrtava, rekao je patrijarh. Broj stradalih u toj akciji, kako je rekao, nikada nećemo doznati, a znaju ga oni u čije ime su postradali. Ukazao je da su u toj akciji stradali oni najnemoćniji i oni koji nisu mogli da pruže otpor, a to su bili stariji, žene i deca.
Posebno je naglasio decu, podsetivši da je Hrvatska bila jedina na čijoj teritoriji su, tokom Drugog svetskog rata, postojali dečji logori kroz koje je prošlo i stradalo 50.000 naše dece: "Nažalost, njihova stradanja, koja su poznata širom sveta, ostavila su nema usta onih koji su trebalo da kažu svoju reč o nevinom stradanju naroda. Dugo smo očekivali da tu reč čujemo od onih koji su bili najnadležniji da svojom rečju osude zločin koji je počinjen, a to je rimokatolička crkva. Od nje smo očekivali osude zločina, ali je ona do današnjeg dana otćutala. Njeno ćutanje je osnažilo mnoge koji su zlo činili i ostali neosuđeni od te božanske organizacije".
Irinej je kazao da je reč crkve vrlo važna i značajna, i da se mnogo toga verovatno ne bi desilo da se ta reč čula: "I danas ono što se dešava je slično onome što se desilo. I danas čujemo da su dva ugledna biskupa na Kosovu i Metohiji služili misu na ruševinama jedne srpske pravoslavne crkve. Cculi smo i reči njihove da je to njihova zemlja, da je to bila pre svake religije, da je i bila pre Hrista. Ja bih dodao i da je verovatno po njima bila i pre postojanja sveta. Ovo su sve ideje iz prošlosti koje se nažalost ostvaruju i danas".
Irinej je je najavio da će se o tom događaju Srpska pravoslavna crkva obratiti poglavaru rimokatoličke crkve u koga, kako je dodao, ima puno poverenje: "Ovaj događaj ne sme ostati nekomentarisan". Poglavar srpske crkve istakao je da je ono što je najtragičnije za nas i naše vreme to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas: "To zlo zločinačko nije umrlo, živi i danas na tragediju našeg naroda, ali ne samo na našu tragediju, već celog hrišćanstva".
Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje: "To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom".
Patrijarh je rekao da razume patnju onih koji su sve šsto su imali stavili na prikolicu i pošli u neizvesnost, ne znajući ni kuda idu ni šta ih očekuje, što je, podvukao je, strašna tragadija našeg vremena: "Sećamo se ovog dana i smemo nikada i nipošto da ga zaboravimo. Moramo reći našoj deci šta se desilo, da zapamte i da prenesu generacijama koje dolaze posle nas i posle njih, jer ovo zlo ne sme da se zaboravi".
Dodao je da zna da nije čitav narod takav, te da zna puno čestitih i poštenih ljudi koji su osudili i osuđuju sve što se desilo u Hrvatskoj, ali njihov glas, primetio je, nažalost ili ne sme ili ne može da se čuje: "Molimo se za sve nevino postradale, oni su naši novomučenici, ovenčani vencem mučenioštva. Postradali su časno i pošteno. Neka ih Gospod primi gde su preci naši, sa molbom da se ovakav zločin nikada više i nigde ne desi. Večna im slava".
Liku nikada neću zaboraviti, mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala
Milica Jurić, rođena Mihić na obeležavanju godišnjice "Oluje" u Krušedolu prisetila se kako je 28. avgusta 1991. kad su joj ubili strica pitala - zašto.
"Odgovorili su mi da stric više neće doći. Iste noći brat, sestra i ja, sa babom i dedom krećemo na put. Mama i tata su ostali da čuvaju kuću. Sa nepunih pet godina nije mi bilo jasno zašto odlazimo", počela je svoje obraćanje ispred manastira Krušedol.
Četvrtog avgusta 1995. Milica je imala nepunih devet godina i kaže tada je već razumela šta se dešava.
"Na televiziji sam gledala beskrajno dugu kolonu, selo je uništeno, sve je spaljeno, nema više kuće, našeg sela i Krajine, sve je nestalo u toj noći. Deda Milan je tu noć osedeo. Tražili smo pogledom oca i majku. Majka je bila u koloni u traktorskoj prikolici, a otac je ostao da brani selo", pričala je Milica, naglasivši da je dete Krajišinka, Ličanka i da je ponosna na to.
Otac joj je, kaže, bio mobilisan u Vojsku Republike Srpske Krajine, majka je četiri godine svake noći odlazila u krevet sa bombom ispod jastuka, jer joj je otac rekao "ako dođu, spasi se".
Kaže da je prerano odrasla i saznala šta znači biti proteran, bez ognjišta, odrastala je bez roditelja.
"U Srbiji smo našli novi dom, sigurnost i slobodu, njoj darujemo potomke, moju Liku nikad neću zaboraviti, a mojoj Srbiji hvala za sve što mi je dala", rekla je Milica.
Dodik: Srpski narod je najviše stradao u prošlom veku
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik ukazao je na značaj slobode za srpski narod na ovim prostorima, koji je u prošlom veku najviše stradao.
- Srbi su najstradalniji narod prošlog veka - rekao je Dodik na centralnoj manifestaciji obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" izvršenoj pre 24 godine na Republiku Srpsku Krajinu.
On je napomenuo da su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjišta iz Hrvatske, ali da su utočište našli u Republici Srpskoj i Srbiji.
Dodik je podsetio da su prošle 24 godine od dana kada je Hrvatska donela odluku da očisti srpski narod iz Republike Srpske Krajine. On je istakao da je peti put Srbija i Republika Srpska zajedno obeležavaju Dan sećanja na žrtve "Oluje", te izrazio zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću što je to inicirao i istakao: "Ako Srbija zaboravi 'Oluju', niko o njoj neće pričati".
On je ukazao i na pogrom srpskog naroda koji se sada dešava na Kosovu, kao i na njihov težak položaj u crnoj Gori.
Posle molebana, prikazan je kratak dokumentarni film o proterivanju Srba iz Hrvatske, a prisutnima se u ime izbeglih obratila Milica Jurić, a nakon nje Dodik i Vučić.
Predsednik je ranije pozvao sve Srbe, posebno Krajišnike, da dođu kod manastira Krušedol na obeležavanje godišnjice "Oluje", za koju je rekao da je najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata.
U akciji, koja je trajala četiri dana, prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra Veritas, poginuo je ili nestao 1.861 Srbin, a sa teritorije tadašnje Republike Srpske Krajine koju je zauzela hrvatska vojska, izbeglo je više od 200.000 Srba.
KRUŠEDOL - Danas su Srbi, ma gde da žive, apsolutno ujedinjeni i znaju šta im je činiti u budućnosti, poručio je večeras iz Krušedola predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na obeležavanju 24 godine od akcije "Oluja" i istakao da je posebno ponosan, jer su svi Srbi na današni dan, ma gde da su na planeti, ujedinjeni. 
Najtragičnije je, kaže patrijarh, to što se ideje zločina, koji su se desili u prošlosti, čuju i danas, a naše je, kaže, da pamtimo i da kao hrišćani oprostimo kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje. Irinej je, na obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja", u Krušedolu, rekao da se na današnji dan sećamo mnogobrojnog stradalog i pobijenog srpskog naroda, koji je nevino stradao.
Irinej je kazao da ono što možemo jeste da se molimo da se ovakva zla i zločini ne dese nigde u svetu, i da treba da učimo da kao hrišćani oprostimo, ali onda kada potomci bivših zločinaca budu svesni velikih žrtava i pokažu svoje izvinjenje i pokajanje: "To očekujemo mi i crkva hrišćanska, a očekujemo i od naše braće po Hristu i Jevanđelju da osude i da ne ostane nekažnjen osudom".
