Samo sa vlastitom kožom
ostavljen
kao pregaženo pašče
na rubu jarka
oguljen
stari rast
bez kore
u draču zarasto
zarđalo ambrelo
oćerano u pustinju
nek mu pijesak
novu boju slika
osto
zatupljeni kosijer
bez živce
oguljen
zaguljen
nezaglavljen
zaglavinjam
da kuruze oberem
iskomušam
iskominjam
mesirače posložim
u dno avlije
povrati l se kako blago
nek mere međ sobom divanti
i na one
što se bekaju
dok mater sisaju
mukanjem muku prenosti
o gazdi koji neće pušćati
da nekve aveti
uzmognu sve naše zatrti
nijesam ja prćija
moja je ona krabljača
sa varenkom za mačku
morać ga preručti
u prodrtu kojzcu
bome i livada
na kojoj se
preskakuša igrala
još samo da polučim
olađenu peć
mokra drva
mlaki šerajzljin
i žeravicu žaru
pa sav tako oguljen
u kost i kožu posložen
vatru potpalim.
AUTOR : Jagoda Kljaić
(Iz zbirke pjesama na banijskom dijalektu, koja je u pripremi)
