Parastos Branku Radičeviću i predavanje na temu "Monah u svetu i vremenu“

SREMSKI KARLOVCI - Danas je po dugoj tradiciji održan parastos Aleksiju (Branku) Radičeviću u Sabornoj crkvi Svetog oca Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Činodejstvovao je rektor Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“ Jovan Milanović sa karlovačkim sveštenstvom i mladim bogoslovima. Time je pomenuta 170. godišnjica Brankovog upokojenja u Gospodu.
Šestog dana 52. Brankovoga kola, dakle, osim parastosa Branku, a u okviru programskog ciklusa ,,Hrišćanske teme’’, održana je beseda na temu „Monah u svetu i vremenu“. Imali smo čast da, evo već po nekoji put, čujemo besedu našeg dragog saradnika i brata, profesora Karlovačke bogoslovije ,, Sveti Arsenije Sremac’’, arhimandrita dr Kleope Stefanovića.

U okviru „Hrišćanskih tema“ sastali smo već trideset dva puta, od toga ubedljivo najviše u Karlovačkoj bogosloviji ,,Sveti Arsenije Sremac’’. Sastajemo se u Slavu Božju da bismo duhovno sazrevali i tako oplemenjivali svoj zemaljski život u pripremi za večni.

U temi ,,Monah u svetu i vremenu’’ prožimaju se dva krucijalna pitanja: ,,Šta je monaštvo?’’ i ,,Kakav je monah u današnjem svetu i vremenu?’’ Kako sâm arhimandrit navodi, monaštvo je životni put kome se, s jedne strane, pridaju epiteti čudnog i prirodnog, ali istovremeno stranog i natprirodnog, i samo retki roditelji imaju priliku da postanu roditelji sveštenika. Monaštvo predstavlja i želju da služimo Bogu, žrtva koja se može shvatiti u dva aspekta: kao ljubav i kao motovacija, a oba idu u prilog večnom služenju Bogu.

Reč monah jeste paradigma za nosioca velike žrtve, onoga koji bezgranično voli Hrista i bezgranično mu se predaje. Svaki monah treba da se obaveže na tri zaveta: na poslušnost (i sâm je Gospod bio najposlušniji ocu svome sve do smrti na krstu), na siromaštvo (i sâm Isus Hrist je rođen u Vitlejemu u pećini, okružen slamom i životinjama) i na kraju, ali podjednako bitno, na čistotu (ona prestavlja temelj i najjaču stranu ljubavi koja se rodila u ovom svetu).

Monaški put je popločan odricanjima i ljubavlju, krstom zaveta i života slabosti i datosti. U današnjem svetu koji je nažalost simbol istumbanih vrednosti, čini se da sâm bitak monaha predstavlja određenu vrstu izazova, sa pravom govoreći, više no ikad. Cilj i svrha monaha u današnjem svetu jeste, kako profesor Kleopa kazuje - da bude svetu izvor ljubavi, svetlo svetu, a so kojom ćemo osoliti zemaljski život.

Misija monaška jeste odvajkada uz srpski narod. I crkve i manastiri su uvek bili uz narod, da budu sigurna luka za pojedinca u teškim vremenima koja su preplavila našu istoriju, gde i na primeru Svetog Save i Stefana Nemanje spoznajemo koliko su same suštine življenja i delanja, i njihov smisao - plod koji nastaje iz vere u Boga.


Svaki mladi čovek u bogosloviji koji se prepusti večnom služenju Bogu ispred sebe ima put sveštenstva ili put monaštva. I jedan i drugi su podjednako važni. Danas kada se stvari smenjuju velikom brzinom i svaka ima ograničeni rok trajanja, evidentno je da jedini spas duše i uma možemo pronaći u razgovoru, to jest ispovedanju duhovniku.

Nažalost, drugačiji ritam vremena donosi scenu na kojoj je monaha sve manje, što otvara pitanje: ,,Šta će biti kada ne bude monaha?’’ Sveti oci kažu – nastaće strašni sud! Da bi postao monah, čovek mora posedovati enormne količine hrabrosti i volje da se prepusti putu kojim ga Gospod vodi. Za sam kraj profesor Kleopa navodi da bi monah trebalo da bude kao najmirisniji ljiljan - beo u čistoti i velik u duhovnosti.

Nenad Grujičić je zahvalio arhimnadritu Kleopi na nadahnutoj i potrebnoj besedi na 52. Brankovom kolu, kao što su uvek do sada u proteklih više od tri decenije "Hrišćanske teme" davale poseban ton i duhovnu visinu bez premca. Ponovio je da ove godine Brankovo kolo protiče u znaku i 140. godišnjice prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića. Pomenuo je i Teodoru Petrović Majicu, čuvenu profesorku Karlovačke gimnazije, čiji je otac Jovan Simeonović Čokić zajedno sa Pavlom Markovićem Adamovom bio glavni u akciji drugog prenosa Brankovih kostiju iz Beča na Stražilovo 1883. godine. Voditeljka je na samom kraju nesvakidašnjeg programa pročitala antologijsku Brankovu pesmu "Molitva", što je sve skupa izmamilo gromoglasan i dugotrajan aplauz.

BRANKOVO KOLO