Promovisan zbornik radova "Stvaralaštvo Nenada Grujičića"

SREMSKI KARLOVCI - Na 52. Brankovom kolu promovisan je juče Zbornik radova „Stvaralaštvo Nenada Grujičića“, koji je štampan povodom „Okruglog stola“ na ovu temu. Taj „Okrugli sto“ održan je na „Prolećnim Brankovim danima 2023“, 21. marta, u znaku 40. godišnjice Grujičićevog dolaska u Brankovo kolo i saradnje sa Karlovačkom gimnazijom, 45. godišnjice izlaska njegovog pesničkog prvenca „Maternji jezik“ i 50. godišnjice objavljivanja prve pesme.

Promociju zbornika „Stvaralaštvo Nenada Grujičića“ u slavnoj Spomen-biblioteci pozdravio je, i poželeo uspeh, gospodin Branko Stojkov, direktor Karlovačke, najstarije srpske gimnazije, ističući 40. godišnjicu uspešne i plodne saradnje s Grujičićem i Brankovim kolom. Kao i na primeru ovog zbornika, i ovogodišnjeg 52. Brankovog kola, ta saradnja u korist đaka i profesora gimnazije donosila je i donosi značajne rezultate koji dopiru do najšire javnosti sa velikim pijetetom prema Karlovačkoj gimnaziji, njenom značaju i misiji kroz vreme, u dosadašnje dvesta trideset dve godine postojanja.

Urednik zbornika Rastko Lončar istakao je da mu je zadovoljstvo i čast što se našao u prilici da učestvuje, počev od same ideje pa preko procesa izrade, i u finalnoj fazi rada kao urednik korisne i važne, kvalitetno opremljene i tehnički odlično urađene knjige od 368 strana, koja sadrži trideset četiri rada o širokoj lepezi bogatog stvaralaštva Nenada Grujičića. Zbornik obuhvata radove o Grujičićevoj poeziji, prozi, dramama, polemikama, esejima, kritikama, publicistici, antologičarskom radu i kulturnom pregalaštvu.


Zbornik radova „Stvaralaštvo Nenada Grujičića“ donosi sledeće radove: Boško Suvajdžić: Sremskokarlovačke tercine Nenada Grujičića; Aleksandar B. Laković: Posebnost Grujičićeve debitantske knjige („Maternji jezik“ nakon četrdeset pet godina); Dušan Zaharijević: Zbivanja oko pesme ili slovoslagač izgubio pamet ( Uz četvrto izdanje „Maternjeg jezika“ Nenada Grujičića); Ranko Risojević: I otac i majka, i sveti jezik maternji; Marija Jeftimijević Mihajlović: Raz-govor o duši (Autoreferencjalni aspekti „Žive duše“ Nenada Grujičića); Maja Belegišanin Ivanović: Apsolut pevanja i sveta u knjizi „Sremskokarlovačke tercine“; Aleksandra Marilović: Poema „Pokrivanje kuće“ Nenada Grujičića: odbrana samosvijesti krajiškog čovjeka; Slađana Milenković: Stih sonetnih venaca Nenada Grujičića u knjizi „Pusta sreća“ i u vencu „Cvast“; Milica Milenković: Sremski Karlovci u poeziji Nenada Grujičića; Todor Bjelkić: Poezija kao sveopšti melem (Osvrt na Grujičićevo stvaralaštvo za decu); Milutin Đuričković: Nenad Grujičić i njegov doprinos narodnoj baštini: značaj knjige „Ojkača“; Miloš Kordić: Ojkača, ljekovito vrelo srpske narodne književnosti, Andrea Beata Bicok: Pripovedački diskurs Nenada Grujičića: individualni stil i poetička rešenja u „Pričama iz potaje“, „Pričama za romane“ i romanu „Muža dušâ“, Dragana Lisić: Proza pesnika Nenada Grujičića (Simbioza i odjeci drugih žanrova i tema u prozi kao kohezivnom faktoru ukupnog stvaralaštva); Damir Malešev: Nepočin-postelja ili zapis o esejima i književnim kritikama Nenada Grujičića; Rastko Lončar: Bez kompromisa i konsenzusa: polemički radovi Nenada Grujičića; Jelena Aleksić: Lirska eponimija Nenada Grujičića – hrizogramom kodirani jezik (O pesniku i pregaocu); Ivan Despotović: Stvarnost umetnika i umetnost stvarnosti u dramama Nenada Grujičića („Čitaj Trakla“ i „Od nečega se mora živeti“); Aleksandra Marilović: Deziluzija u ljudskoj egzistenciji (Osvrt na dramski komad „Od nečega se mora živjeti“ Nenada Grujičića); Valentina Pitulić: Tradicionalni simboli u stvaralaštvu Nenada Grujičića; Jovan Popov: O nekim formalnim aspektima Grujičićeve poezije, Srđan Orsić: Lirski arhitekta Nenad Grujičić (Nad trima poemama u kknjizi „Vijadukt); Dušan Zaharijević: O večnom životu u Bogu (O duhovnoj poeziji Nenada Grujičića); Svetlana Kalezić Radonjić: Literarne osobenosti „Priča iz potaje“ Nenada Grujičića; Svetlana Kalezić Radonjić: Zemne opreke sedmonebice (O romanu „Muža duša“ Nenada Grujičića); Mirko Vuković: Camera obscura Nenada Grujičića (Pojava paradoksa i katarze u romanu „Muža duša“); Valentina Milačić: Neutrnuli princip čojstva i junaštva (Sa knjigom „Ruku na srce“ Nenada Grujičića); Andrea Beata Bicok: Iskustvo univerzalne dimenzije pesništva u maternjem jeziku (Pogled na „Antologiju srpske poezije“ Nenada Grujičića), Slavica Garonja Radovanac: Reprezentativno i nezaobilazno delo (O „Antologiji srpske poezije“ Nenada Grujičića); Anđelko Anušić: Egzistencijalni kardiogram (Nad antologijom srpske izbegličke poezije „Prognani orfeji“ Nenada Grujičića); Aleksandra Marilović: Atlantida izbjeglištva (Antologija „Prognani orfeji“ Nenada Grujičića); Milan Gromović: Portret Branka Radičevića u književnoistorijskim promišljanjima Nenada Grujičića i Anđelko Anušić: Kulturni poslenik Nenad Grujičić.


Recenzenti stručnih radova u Zborniku su Ljiljana Pešikan Ljuštanović, Vladan Bajčeta, Mina Đurić, Radoje Femić, Nataša Drakulić Kozić, Uroš Ristanović i Tijana Koprivica. Na koricama portret Nenada Grujičića (1997), rad Olje Ivanjicki.

Nenad Grujičić je istakao da je sve vreme svoje dosadašnje karijere bio privilegovan i nošen stražilovskim amblemom i simbolom Sremskih Karlovaca, gde svoje posebno mesto zauzimaju Karlovačka gimnazija i Karlovačka bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“. Objasnio je publici značaj nadahnuća i moći prepoznavanja stanja lucida inttervala, koje autor ne sme podrazumevati, već im se mora radosno dati u građenju dela gde postoji stalna potraga za najboljim i najlepšim rečima za celinu pesme ili drugih tekstova i žanrova. Takođe je mladima i publici objasnio da u radu na pesmi, u zameni nekorisne reči sa zlatnom, stvaralac mora znati do koje linije može da ide u zanatskoj intervenciji, jer ako prekorači crvenu tad nastupa destrukcija i od konačnog rezultata nema ništa. Mladi i stariji su pomno slušali i upijali svaku reč.


Rastko Lončar je rekao da će ovaj zbornik biti još jedan vredan doprinos inače bogatoj bibliografiji o delu Nenada Grujičića, kao i dobra polazišna osnova za svako daljnje proučavanje njegovog delatništva iz ugla i najmlađih naučnika i kritičara, esejista i pesnika, kojih je bilo i na prolećnjem „Okruglom stolu“, to jest njihovi radovi našli su se i u upravo sveže štampanom zborniku „Stvaralaštvo Nenada Grujičića“ (Brankovo kolo, 2023).

Pri samom kraju Grujičić je govorio i pobrao dugotrajan aplauz za svoju pesmu „Sremski Karlovci“, napisanu i objavljenu pre trideset godina, a koja i danas kroz aktuelnu prizmu pokazuje ustvari svoju univerzalnost i besmrtnost.




Na samom kraju promocije, a na rođendan Nenada Grujičića (12. septembar), znatiželjnoj i zahvalnoj publici darivano je dvadeset primeraka knjige. Bila je to nezaboravna promocija knjige koja je pokazala svoju snagu i smisao u dobu destrukcije i brze površnosti. Ona stara maksima vezana za Sremske Karlovce i danas je došla do izražaja – da tihi duhovni razgovori imaju najveću moć u vremenu.

BRANKOVO KOLO