Jelena Lengold dobitnica je mеđunаrodnе nаgrаdе "Brаnko Rаdičеvić"

SREMSKI KARLOVCI - Prestižna međunarodna nagrada „Branko Radičević“ pripala je ove godine uglednoj srpskoj pesnikinji i proznoj spisateljici Jeleni Lengold. Na završnoj sednici 28. avgusta 2023. godine, ovu odluku jednoglasno je doneo žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić (predsednik), Andrea Beata Bicok i Radmilo V. Radovanović.

Kao prvi laureat ove nagrade iz Srbije, Jelena Lengold se našla među istaknutim pesnicima i piscima iz sveta, dosadašnjim dobitnicima međunarodne nagrade „Branko Radičević“: Vjačeslav Kuprijanov (Švajcarska – Rusija), Filip Tanselen (Francuska), Naso Vajena (Grčka), Nikita Danilov (Rumunija), Kerol En Dafi (Velika Britanija), Valerij Latinjin (Rusija), Slavomir Gvozdenović (Rumunija), Babken Simonjan (Jermenija), Petar Milošević (Mađarska), Enes Kišević (Hrvatska), Olga Martinova (Rusija – Nemačka), Budimir Dubak (Crna Gora), Jirgen Izrael (Nemačka), Husein Dervišević (BIH – Federacija) i Ranko Risojević ((Bih – Republika Srpska).

Jelena Lengold rođena 1959. godine u Kruševcu, kao profesionalni pisac živi u Beogradu. Objavila zbirke poezije: Raspad botanike (1982), Vreteno (1984), Podneblje maka (1986), Prolazak anđela (1989), Sličice iz života kapelmajstora (1991), Bunar teških reči (2021), Izaberi jedno mesto (2016) i Mutni nagoveštaj kiše (2020), zatim knjige proze: Pokisli lavovi (1994), Lift (1999), Baltimor (2003, 2011), Vašarski mađioničar (2008, 2009, 20012), Pretesteriši me (2009), U tri kod Kandinskog (2013), Raščarani svet (2016) i Odustajanje (2018).

Poezija Jelene Lengold uzima detinjstvo i svakodnevicu kao temporalni i prostorni mizanscen gde se ukazuju stvarnosni likovi i sudbine, događaji i doživljaji običnih ljudi. Prolazno i zemaljsko, zbiljsko i konkretno, predstavljaju osnovu za poetski maštarijum maternjega jezika u knjigama Jelene Lengold. Sve su to svojevrsne poetske kaže što bi se mogle razviti u veće celine, sa neprestanim otkrivanjem obilja čuda iz riznice stvarnosti i života porodice, procesa individuacije i formiranja pogleda na svet. Tu se javljaju i gotovo istiniti stihovi o odnosu muškog i ženskog principa, ushita i padova, ljubavi i razlaza, sa finim valerima humora i ironije kao oblika relativizacije ozbiljnosti problema i iskušenja. Izražavajući svest o poeziji i pisanju, Jelena Lengold demistifikuje pesnike, njihove živote i vizije, ona peva „o zvezdama koje ih preteći bodu u ramena“ dok ljube „nepoznate usne“.

Sve to što se u kaleidoskiopu pesničkih slika p(r)ojavljuje kao govor bića koje čita stvarni svet, u prozi dobija organizovanije modele, gotovo klasične, sa kontrolisanim vođenjem fabule. Jelena Lengold slika svet kojem nedostaju radost i sreća, a strah se umnožava do pretećih razmera. Ona se literarno ne interesuje za takozvane krupne društvene ili istorijske teme, vezuje se za običnog pojedinca, za mali ljudski život pun neočekivanih pitanja i obrta, i tu pronalazi svoje razloge za poetsko i spisateljsko delovanje. Susrećemo (anti)junake razočarane životom i svetom, sa velikim volumenom samoće i praznine, ali i likove katarzičnih iznenađenja i promena. I u poeziji i u prozi, manje ili više eksplicitno, Jelena Lengold izražava ultrasvest o nemogućnosti stvaralačke simbioze umetnosti i politike. Ona se oslanja na prekognitivna svojstva talenta koji joj otvara najšira polja stvaralačke slobode.

Jelena Lengold dobitnica je značajnih nagrada i priznanja: „Đura Jakšić“ (1992), „Žensko pero“ (2008), „Biljana Jovanović“ (2018), „Zlatni Hit liber“ (2008), „Nagrada Evropske unije za književnost“ (2011), „Jefimijin vez“ (2012), „Andrićeva nagrada“ (2016) i „Miroslav Antić“( 2021) – od strane stručnog žirija Jelena Lengold odabrana, ali joj ova nagrada dosad nije uručena. Poezija i proza Jelene Lengold prevedene su na engleski, italijanski, poljski, danski, češki, bugarski, slovenački, mađarski, makedonski i albanski jezik.

Međunarodna nagrada „Branko Radičević“ biće uručena Jeleni Lengold na svečanom zatvaranju 52. Brankovog kola 18. septembra u najstarijoj srpskoj, čuvenoj Karlovačkoj gimnaziji u kojoj se Aleksije Radičević školovao od 1835. do 1841. godine.