Na krštenju

Roditelji male MILICE, Željko i Jasmina, dogovorili su se da KRŠTENjE svoga prvoga čeda obave baš na KRSNU SLAVU njenog oca, na ĐURĐEVDAN. Maloj Milici je tada bilo dva meseca. Sam čin jedne od svetih tajni, krštenja, obavljen je u kući Željkovog oca, gde je toga dana bila krsna slava. Naravno preduslov za Miličino krštenje je bio da je taj hrišćanski i pravoslavni dom ranije osvećen. Smatra se da nam krštenje daje duhovnu slobodu, a za samu decu je vrlo važno da kasnije vide i osete da su im roditelji jednomisleni, da se ne svađaju i da od dece traže da im budu i sudije i izmiritelji. Samo tako će moći da slede roditelje, koji će im biti primer za njihov sopstveni brak kad za to dođe vreme.

No, vratimo se samom činu krštenja. Najpre su Željko i Jasmina odabrali kuma maloj Milici, koji će joj biti kao drugi roditelj i brinuti se o njenom duhovnom uzrastanju. Bio je to Milan M. koji je i njih dvoje venčao, odnosno, bio svedok. A za kuma se bira osoba iz čestite porodice, a i da sama poseduje moralne kvalitete. Obično to biva i najbolji drug.

Čin krštenja je obavio ovdašnji mesni sveštenik uz sasluženje pojca. U svešteničkoj odori, prikladnoj za ovakve prilike, otac Mlađa je najpre govorio o očišćenju od zla duha i izagnanju od svih nečistota, prevara i laži, o odricanju od duha satane i sviju nedela njegovih, o sjedinjenju sa duhom Hristovim, o isceljenju duše i tela, o čovekoljublju i slično. Zatim je malu Milicu pomazao uljem duha božjeg uz krštavanje i poškropio je vodom, jer se svako krštenje čini u vodi ili nad vodom. Onda je na čelo kolone išla Miličina sestra od tetke Miljana, sa upaljenom svećom u rukama, a nju su tri puta oko postavljenog stola za osveštavanje pratili sveštenik, pojac, roditelji sa kumom, babe i dede. Dok se miris tamjana širio po svim prostorijama, otac Mlađa je uz prikladne reči izvršio postriženje Miličine kosice i kitom bosiljka umočenoj u vodi, osvećivao dom. Milici je onda majka Jasna skinula crvenu traku sa ruke, koju je po narodnom verovanju trebala čuvati od uroka do krštavanja. Na kraju je sveštenik čestitao svima, sa željom da nam sve bude čestito, lepo i radosno, a da maloj Milici krsno ime njenog oca podari još nekog brata i sestru. Pošto su svi svojim prilogom darovali postavljeno Jevanđelje, deda je održao zdravicu povodom krštenja svoga unučeta:

« Srećno krštenje na srećnom mestu, dao nam Bog dobru sreću. Čedo kršteno, Bogom blagosloveno, svetim mirom pomazano, svetim duhom obdareno. Darovao mu Gospod Bog dobro zdravlje, sretan i dug vek. Da ga sreća i napredak uvek prate, da bude dika i ponos svojih roditelja i da se svi njime ponosimo.

Zdrav si kume, za tvoga srećnog kumstva, kumstvo ti bilo srećno i čestito a kumče zdravo i veselo. Ovde se uvek krštavalo i bilo napretka i dobre sreće, da Bog da, a tvoje kumstvo u ovome domu se ponavljalo muškim krštenjima. Zdrav si kume, a pomozi Bože, da pijemo da se veselimo, Bog nas uvek veselio.»

I tako je čin krštenja male Milice završen, a ona se, iako mala i još nerazumna, ponela dostojanstveno. Dok je kum držao, ni jednom nije zaplakala, bila je dobra i samo se smešila. Kao da je i ona osetila značaj krštenja koje je nad njom toga dana učinjeno.

Svi prisutni na krštenju male Milice, a i ostali koji su pristigli na dedinu slavu Đurđevdan, zajedno sa sveštenikom i pojcem, seli su za prepunu trpezu i nastavili da se vesele.

Vojislav Ananić