Svinjokolj kod Đure Trtice

Sviće jutro, pravo zimsko. Stegao mraz pa se bez preke potrebe ne izlazi. U kući Đure Trtice svi se već odavno digli iz toplih kreveta. Još prethodnog dana je majstor Đura naoštrio noževe i to ne na onom vatrenom tocilu jer ono sprži čelik nego na specijalnom, starinskom, čiji se kolut poliva vodom. Đura prikuplja alat, žena mu Keka prinosi velike šerpe i lonce. Tu su komšije da pripomognu, ali pre nego što posao počne treba nazdraviti vrućom rakijom za srećan rad.

Komšija Miša i Emil ušli u svinjac da izvuku prvo onog najkrupnijeg tovljenika. Rokću i skiče svinje, kao da predosećaju šta im se sprema. Konačno isteraju svinjče napolje i obore ga. Tad nastupa majstor Đura. Rutinski je zaklao prvog šunkaša, a odmah zatim i preostala dva. Svako svinjče je između 120 i 150 kilograma. Iznose se plinske boce i breneri. Pošto prvo nakvase svinjsku dlaku, zapale gas. Ranije je to rađeno slamom i tako je sagorevala čekinja. Kad čekinja sagori, svinje se očiste pa se samo žute. Đura mesar, pošto je po stomaku «otvorio svinju», vadi iznutrece-džigericu, srce i creva. Žene se odmah daju na svoj posao: čiste creva u koja će se kasnije denuti kobasica i švargla. Glave, unutrašnji organi, kožurica skinuta sa slanine, bare se u kotlu. Od toga se nadeva hurka i švargla. Slaninu seku na kocke za topljenje od čega se dobiju čvarci (lepi, žuti, sitni), oblikuju se šunke, krmenadle i rebra, skida se meso za kobasice. Vremena za predah je malo i žuri se da se sav posao završi do večeri. Žene su već tražile od majstora da im se odseče po malo od mesa i džigerice i odvoji salo za salčiće da bi mogli da pripreme ručak. Meso se melje za kobasice, a kad i barevina bude kuvana nadenu se majuške, hurke ili džigernjača i švargla. Neko uhvati i krv da pravi krvavice. Isečeno meso se hladi i cedi, a kobasice se ređaju da se ocede pa će kasnije na dim. Ostalo je još da se istopi mast i izvade vrući, mesnati čvarci. Šunke i ostalo meso će kasnije majstor Đura staviti u salamuru i posle to meso i slaninu nadimiti. Tavan će biti prepun opojnog mirisa, ali samo da se tamo ne uvuče neki mačor.

Od tog velikog mrsa svi su se zasitili, uvuklo im se sve to u nos i malo ko može da jede. Posao oko klanja svinja je na vreme završen. Žene već kuvaju čorbu, paprikaš u kojem meso pliva u masti, peku kobasice i meso, prave pogačice i kiflice, salenjake. Priprema se bogata večera, takav je kod nas običaj. Poješće se i više od pola svinje, popiti dosta rakije i vina. U rano veče već počinju da se okupljaju komšije, kumovi, rođaci i prijatelji. Skupilo ih se podosta. Svi zauzimaju svoja mesta za trpezom, nazdravlja se, jede, pocikuje i peva. Majtor Đurin šurak, Bača Luča, došao iz Beograda i odjednom sa sobom vodi bandu tamburaša. Predvodi ih Bata Ciganin. Društvo se «raspištoljilo», razveselilo. Ima ih i koji su popili više nego što treba, a samo komšinica Anđa Bobojina još uvek stoji i nazdravlja. Ženica od jedva četrdesetak kilograma, ali je mogla da popije, i sve je ljude u tome pretekla.

- Đuro, nema slabe rakije i kisela vina! – Šeretski primećuje pa ponovo nazdravlja.

Tamo negde iza ponoći gosti počinju da se razilaze. Mnogi se teturaju i batrgaju u hodu. Gazdarica svakom u zavežljaj stavila po nešto, da i deca probaju. Sutra će mnogi ustati mamurni, ali i to je za ljude. Kod majstor Đure prošao disnotor, a sutra ili prekosutra ko zna kod koga će se opet okupiti. I opet će se čuti pesma i ljudi će se družiti i zaboraviti na sve muke.