Časopis "Pravoslavlje" o "Leksikonu Srba Banije"

BEOGRAD - U izdanju Zavičajnog udruženja potomaka i prijatelja Banije i Književne zajednice Krajine u Beogradu, krajem 2019. g., na radost Banijaca pojavila se je naslovljena knjiga Branka Krnjaića. Autor B. Krnjaić (1950) rodom od Petrinje više decenija bavi se istorijom svog rodnog zavičaja objavljujući svoja istraživanja u časopisima. Značajne su njegove knjige: Petrinja i petrinjski kraj 1240-1800 - prilog historiji Srba u Krajini, Beograd 2012., i druga: Gubici stanovništva općine Petrinja u Građanskom ratu 1991-1995., Beograd 2013. godine.

Leksikon Srba Banije obuhvata 1003 biografska zapisa Srba Banijaca u zadnja tri veka. Ličnosti su različitih delatnosti: vojnih, svešteničkih, znanstvenih, obrazovnih, privrednih, sportskih i drugih, čija dela i rezultati krase Baniju kao jednog užeg regiona Vojne Krajine, kao i potonje državne formacije kojima je Banija pripadala. Kao krajiško, to jest graničarsko područje, koje je štitilo granicu od turskih provala kroz duži period habzburške vladavine počev od XVI veka, Banija je carskoj kući davala ratnike i visoke oficire do zvanja feldmaršala (Gabrijel Rodić, Svetozar Borojević...).

U Leksikonu su zapisana imena 12 episkopa koji su potekli sa Banije ili su ovde pristizali iz drugih krajeva kao Atanasije Ljubojević (1630—1712), koji je sagradio manastir Komogovinu. Episkopalno mesto pored Komogovine bila je i Kostajnica, a nešto kasnije nadleštvo je preuzela Karlovačka episkopija. Pobrojano je preko 70 sveštenika i ikonopisaca. Znano je da je srpski migracioni talas bivao uvek praćen monasima i sveštenstvom SPC. Podatak da je car Ferdinand (1619-1657) godine 1630. doneo, "vlaški ustav" koji je naseljenim Srbima na Krajini dao pravo na obradu zemljišta, pravo vere svoje, pravo na izbor svog starešinstva, sam po sebi kazuje o većem broju Srba ovde nastanjenih. Iz ove carske uredbe proisticale su obaveze: štititi granicu, stražariti, ali i ginuti u carskoj vojsci na ratištima Evrope, osobito u ratovima nasleđa. Krvlju se plaćala sloboda koju su Srbi Krajišnici imali, oslobođeni kmetskih nameta. Nema sumnje u to da je, "vlaškim ustavom" podsticano naseljavanje Srba za potrebe zaštite. Ove odredbe, nazivane privilegijama potvrđivane su i kasnije (Leopold 1657—1705. vreme Velike seobe pod Čarnojevićem, Marija Terezija 1740-1780. seoba pod Šakabentom).

Hrabrost, vojnička spremnost i ljubav prema svojim sunarodnicima vidimo u biografijama Banijaca ovenčanim ordenom Karađorđeve zvezde s mačevima, onih koji su se odazvali srpskom rodu dolaskom parobrodima na solunski front iz Amerike. To krajiško, slobodarsko pregnuće potvrđuje i more ispisanih biografija u Leksikonu, ljudi koji su se digli u borbi za goli opstanak protiv ustaštva u NDH. Tu su imena partizanskih generala, narodnih heroja, boraca i stradalnika u logorima smrti NDH.

Srbe Krajišnike kroz vekove, svikle ratu i borbi za opstanak prosto, genetski, obeležava hrabrost, ali pre svega junaštvo proisteklo iz njihovog duhovnog okrilja porodične i nacionalne vere. Svagda su među njima stajali duhovnici: sveštenici i monasi. Od vremena druge polovine XVIII veka kada tu i tamo nastaju škole za srpsku mladež (Glina, Petrinja, Kostajnica), pojavila se jedna izuzetna knjiga Stojana Šobata. Nauk hrišćanski za maloljetnu dječicu pravoslavne isšočne crkve. Pisana u formi pitanja i odgovora po svojoj jasnoći i jezgrovitosti do danas je neprevaziđena kao udžbenik veronauke. Napisana je 1772. godine, dve godine kasnije uvrštena je po nalogu SPC u katihizis. Štampana je kasnije, 1813. g., u Mlecima. Kroz čitav XIX vek bila je omiljena knjiga Krajišnika i tamo gde nije bilo škola, ni pismenosti, a bilo je ljudi koji su čitav tekst izgovarali naizust. Fototipsko izdanje ove knjige dato u prevodu priredio je Svetozar Borak, štampano u Zagrebu 2002. godine. U predgovoru priređivač S. Borak veli da prota S. Šobat nije izložio samo hrišćansku pouku za svoju pastvu, osobito mladeži, već je toj pastvi učvršćivao nacionalnu svest uzimajući za atribute nacije one elemente koje će mnogo kasnije uzimati gotovo svi teoretičari društva. Relevantni primer:

Pitanje: Po čemu zoveš se Srbin? Odgovor: Zovem se po rodu i slovu (= veri) iliti jeziku onih ljudi od kojih proishodim i koji imenuju se Srbi. 'Vidimo da je prota Šobat demantovao sva ona tumačenja koja govore o tome da nacionalna svijest potiče tek od francuske revolucije 1789. g. Srbi su nacionalnu svijest imali prije toga vremena’ zaključuje S. Borak u predgovoru izdanja iz 2002. godine. Dodajmo da je nacionalna svest uočena još ranije, što potvrđuju narodne pesme koje je Vuk sabirao i štampao (Nemanjići). On je pohodio krajiško podneblje i na Kordunu uz gusle, i od nekog nama neznanog Višnjića zapisao nekoliko pesama o Starina Novaku.

Leksikon Srba Banije B. Krnjaića za ovo vreme od nekoliko meseci kako se u javnosti pojavio, pobudio je veliko interesovanje raseljenih Banijaca po celom svetu. Po galeriji zastupljenih ličnosti oživljava se zavičaj, a čitalac se suočava sa istorijskim prilikama u kojima su oni živeli i radili. Pomenuli smo Gabrijela Rodića (1856-1920), rodom iz Umetića kod Kostajnice, takođe plemića i feldmaršala. Kada se čitalac Banijac upozna sa njihovim životima i zaslugama za krunu kojoj su služili, osetiće ponos. Imao sam priliku da upitam jednog učenog Bečliju za Gabrijela Rodića, kratko mi je odgovorio da je on njihov, deo njihove nacionalne istorije.

U ovoj najavi knjige B. Krnjaića treba pomenuti ime Kurepa Đure (1907-1993), rodom iz Majskih Poljana kod Gline, akademik, profesor, matematičar, čije je ime dobro poznato u svetu. U matematičku terminologiju ušli su kao aksiomi: Kurepini prostori, Kurepina funkcija, Kurepina hipoteza, Kurepino stablo... (setimo se Tesle: Tesline struje). Prisetimo se i imena akademika Marić Luke (1899-1979) rodom iz sela Papića kod Kostajnice.

Po zaslugama u nauci kojoj je bio predan (mineralogija i petrografija), uvažen je time što je svetska naučna javnost jednom do sada nepoznatom mineralu otkrivenom u Americi 1976. godine dala ime po prezimenu 'Marićit’ (Marić).

Dug spisak generala FNRJ i SFRJ, sportista, pesnika i pripovedača, prosvetnih radnika, javnih radnika, umetnika, filmskih i pozorišnih stvaralaca. Ne mogu da zaobiđem dva velika glumca čiji preci su Banijci, to jest očevi, a to malen broj ljudi zna. To su: Kralj Petar (1941-2011), sin profesora istorije rodom iz Gline, i glumica Sablić Jelisaveta Seka (1942) kći Stevana Sablića rodom iz Male Graduse kod Petrinje.

Leksikon B. Krnjaića treba videti, a i imati. To nije knjiga iz koje će se učiti istorija, nešto malo - da, ali će postati veoma draga svima poteklih sa Banije, a ponajviše onima koji su rasuti posvuda u svetu, da prepoznaju i podsete se svojih daljih i bližih predaka.

Svaki narod na kugli zemaljskoj ima svoju istoriju, po njoj je narod. Ali istorija treba da se uči, da se saznaje i pamti. Koliko vremena se pamti toliko i postoji, kao narod. Kada su kolone prognanih Srba iz Krajina avgusta 1995. godine na traktorima i svakojakim kolima proticale ulicama jedne varošice na domaku Beograda, čuo sam reči iz jedne manje grupe posmatrača: ’A šta će Srbi tamo u Hrvatskoj, otkud oni tamo? . Toliko o nama u Srbiji, u proteklim vremenima, ne tako davnim, u nastavnim programima istorije u našim školskim sistemima koji su zanemarivali istoriju prekodrinskih i prekosavskih Srba.