Odabrani laureati nagrade "Stražilovo" za 2019. godinu

SREMSKI KARLOVCI - Na završnoj sednici 8. avgusta 2019. godine, žiri Brankovog kola u sastavu: Nenad Grujičić (predsednik), Ivan Lalović i Rastko Lončar, doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada ''Stražilovo'' za najbolje pesničke knjige objavljene u Brankovom kolu ravnopravno pripadne Milici Milenković za knjigu „Isposnice“, Nataši Bundalo Mikić za zbirku poezije „Treći krug snova“, Suzani Rudić za zbirku pesama „Druga strana ogledala“ i Aleksandri Batinić, za psnički prvenac „Antikitera“.  Ove godine u Brankovom kolu uvedena je i nagrada „Stražilovo“ – za celokupni pesnički opus, koja je, takođe jednoglasnom odlukom žirija, pripala istaknutom srpskom pesniku Krstivoju Iliću.

Laureatkinje nagrade „Stražilovo“ za najbolje pesničke knjige ove godine su Milica Milenković, Nataša Bundalo Mikić, Suzana Rudić i Aleksandra Batinić.

Treća po redu knjiga pesama, „Isposnice“, Milice Milenković (Niš, 1989), sastavljena je iz dva sonetna venca i nekoliko pesma u slobodnom stihu. U zavičajnom miljeu pesnikinja pronalazi značajan oblik srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa u volšebno otkrivenim pergamentima, to jest „Svrljiškim odlomcima jevanđelja“, koji su prepisani pre sedam i po stoleća. Oni joj služe kao prototekst, osnova za čudesnu pesničku avanturu. Naslov knjige upućuje na ćelije u manastiru, ili u stenama, na molitvu i isihastičko sozercavanje. Na simboličkoj ravni, isposnice su same pesme, soneti i venci. Nailazimo na stihove koji imaju snagu bogumilskih natpisa na stećcima, ali i molitvene zazive sa natrunima crkvenoslovenskog jezičkog miljea. Kompaktna i celovita, napisana u dahu, ova pesnička knjiga je nesvakidašnji događaj na savremenoj srpskoj pesničkoj sceni, veoma gluvoj za duhovne i istorijske teme iz dubine korena.

Treća po redu zbirka poezije, „Treći krug snova“, Nataše Bundalo Mikić (Novi Sad, 1983) predstavlja dosad najzreliju njenu pesničku knjigu, i po dubini imaginativnog prodora u jezik, i po sudaru oniričkog i stvarnosnog, i po lepezi motiva za stvaranje. San kao poetički alat nalazi se u epicentru namere da se demistifikuje realni svet sa svojim prividima. Pesnikinja otvara pitanja i o samoj pesmi, njenom biću, nastajanju i misiji pesnika u svakodnevnom životu. Tu su i ambvalentni odnos ženskog i muškog principa, strah od stvarnosti, nelagode i demonske senke u književnom žovotu, beg u sanjarenje i lirski zabran. Tri je temeljni broj, izraz božanskog, i u čoveku i u kosmosu. Krug je, pak, proširena tačka, simbol zaštite, savršenost i homogenost, alfa i omega, simbol vremena. „Treći krug snova“ Nataše Bundalo Mikić donosi širok registar tema obrađen na seriozan način, ali, takođe, i sa ironijske i kritičke tačke, čime se relativizuje ozbiljnost zamki i opasnosti na svakom koraku.

Mlada pesnikinja Suzana Rudić (Ruma, 1996) autorka je snažne imaginacije i talenta u velikoj slobodi. U novoj knjizi „Druga strana ogledala“, ona nam daruje pesme koji su mešavina zemaljskog i oniričkog. Tu su detinjstvo, prve slike i senzacije, rodno dvorište, stvarnosni prizori, novi život, ljubav, san i poezija. Ima u ovim pesmama neka moćna kreativna zakonitost koja iscrtava preciznu putanju uzročno-posledične igre maternjeg jezika. Mlada pesnikinja i nema godine, ona na svom primeru pokazuje da poezija voli nadvremeno u svim pravcima sveta. Ili, što bi Vinaver rekao – naljubavno. Druga po redu knjiga mlade vajarke, koja je pre svega pesnikinja, otkriva nam umetnicu koja će trajati kroz vreme i donositi pesničke plodove, uvek sa osobenim, lirskim obolom talenta. „Druga strana ogledala“ Suzane Rudić pojavljuje se u pravi čas, u trenu kad je epifanijsko zvono talenta to sudbinski poželelo i oglasilo.

Pesnički prvenac, „Antikitera“, Aleksandre Batinić (Smederevska Palanka, 1993), nosi ime po jednom od grčkih ostrva pored kojeg je pre dva milenijuma potonula rimska galija puna grčkih statua, grnčarije i nakita. Tek 1901. godine, slučajno je otkrivena i u njoj pronađen i senzacionalni „Mehanizam sa Antikitare“, prvi analogni računar ljudske civilizacije. Antikitera u naslovu knjige predstavlja simbol pesničkog poslanja i prekognitivne moći. Poezija Aleksandre Batinić je naslonjena na baštinu zaumnog blaga u srpskoj tradiciji i jeziku, sa elementima biblijske i opšte erudicije, koja pleni elementima paganskog i panslovenskog, korenima našeg i balkanskog mita. U ovoj poeziji pronalazimo antipodna stanja i raspoloženja: i radosno i tragično, i neuništivo i prolazno, i duhovno i telesno, i instiktivno i racionalno. Leksički bogato, to je mlado pevanje koja ima podsvesnu tendenciju da se pretvori u molitvene zazive.

Nagrada „Stražilovo“ za celokupni pesnički opus: Laureat Krstivoje Ilić

Uključujući ove godine u javni prostor delovanja Brankovoga kola i nagradu „Stražilovo“ za ukupni pesnički opus, kao novi koncentični krug odsjaja poezije Branka Radičevića, prošireni su lepeza i značaj ovog prestižnog priznanja najlepšeg imena na srpskoj književnoj sceni. Ove godine, dakle, talentovanim mladim dobitnicima nagrade priključuje se i stariji laureat sa sveukupnim životnim dѐlom i iskustvom stražilovskog i parnasovskog prosedea. Time čuvena nagrada dobija na širini i dubini, pojačava svoju nesvakidašnju misiju koja traje četrdeset šest godina.

Jedan od najizrazitijih savremenih srpskih pesnika „stražilovske linije pevanja“, nastavljač Brankove lire i jezika, samorodni i jedinstveni pesnik Krstivoje Ilić (Vila-Leska kod Šapca, 1938) tvo­rac mno­gih ovo­vre­me­nih i svevremenih „ele­gi­ja nad go­ra­ma i vo­da­ma“, prvi je dobitnik nagrade „Stražilovo“ za sveukupni pesnički opus. Li­še­na po­tre­be da pe­va o ur­ba­nom i teh­no­lo­škom, po­e­zi­ja Kr­sti­vo­ja Ili­ća je pa­sto­ral­na him­na ljudskom te­lu i du­ši. Iz pan­te­i­stič­kog kru­ga ove po­e­zi­je, osa­mo­sta­lju­ju se i formiraju pe­sme po­sve­će­ne Bo­gu. ''Vr­hun­cem pro­mi­ne Bog./ Pra­te ga mla­di cve­to­vi'', pe­va Kr­sti­vo­je Ilić u slavi maternjega jezika.

I kad peva o srpskoj istoriji ili baštini, o ljubavi ili nebu, o životu ili deci, Krstivoje Ilić je uvek apsolutni liričar sa jednakim intezitetom imaginacije i mašte, dara i lepote, muzike i smisla. On je eklatantan slučaj poetičke doslednosti i životne istrajnosti na odisejskom putovanju kroz mnogobrojne izazove i iskušenja. Nadilazeći institucionalne i pajtaške trgovačke diblinge, zamke ušećerenih Danajaca sa Judinim ponudama, sveprisutne pomodnosti i takozvane nove trendove sa kratkim mahovima, Ilićevo delo je dokaz da je poezija univerzalna i nadvremena disciplina u stvarnosti živoga pesnika, neugasivi lični pečat bića i talenta u erosu jezika, duhovna svetlost bez premca i kraja. Prva nagrada za ukupno pesničko delo, sa imenom „rajskog Stražilova“, ide u ruke pravom, od Branka Radičevića izabranom, reprezentativnom i za sva vremena ostvarenom srpskom orfeju - Krstivoju Iliću.

Ovogodišnja nagrada ''Stražilovo'' svečano će biti uručena na Stražilovu 7. septembra, kod „Brankovog čardaka“, pored spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića), a na 48. Brankovom kolu koje će trajati od 6. do 16. septembra u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, u znaku 195. godišnjice rođenja Aleksija (Branka) Radičevića.