U Vukovaru predstavljena knjiga Milojka Budimira "Putevima srpskih stradanja"

VUKOVAR - Knjiga „Putevima srpskih stradanja – od Srpske krajine do Svete zemlje“ autora Milojka Budimira promovisana je sinoć u Srpskom kulturnom centru u Vukovaru u sklopu programa „SKC sredom“.

Autor knjige kaže da je ideja za knjigu nastala odmah nakon progona Srba kada su bili primorani da napuste svoja vekovna ognjišta.

– Moji prvi odlasci u zavičaj još od 1997. godine rezultirali su time da zabaležim ono što sam tamo video. Zatekao sam potpuno prazan i pust prostor u kome nije bilo ni ljudi, a ni životinja. Kasniji moji odlasci u zavičaj bili su nešto povoljniji jer je krenula obnova i činilo se da će taj povratak i dogoditi. Sve sam to zapisivao kako bi generacije posle nas znale nešto o ovome – kaže autor knjige Milojko Budimir, prenosi portal "Srbi.hr".

Ova knjiga podeljena je u tri tematska dela, a svaki deo ima svoju specifičnu priču. Prvi deo govori o autorovom putovanju po mestima koja su stratišta Srba u Drugom svetskom ratu – od Zapadne Slavonije, preko Korduna, Like i Dalmacije. U drugom delu, Budimir donosi zapise iz svog zavičaja, odnosno mestima oko Knina, o onome što se dešavalo na tim prostorima i o ljudima i simbolima iz tog kraja.

– Gotovo svake godine želeo sam za Preobraženje da posetim manastire Krka ili Krupa koji je prošle godine obeležio sedam vekova svog postojanja i u razgovorima s predstavnicima crkve i vladikom Fotijem video sam da se nešto dešava, ali nažalost ne ono što smo mi priželjkivali, a to je da se ljudi vrate – priča o kninskom kraju Milojko Budimir.

U trećem delu knjige autor donosi putopis o Kosovu i Metohiji gde su članovi Udruženja Srba iz Hrvatske i udruženja penzionera posetili Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i druge značajne srpske svetinje na Kosmetu.

– Završetak knjige se odnosi na posetu Svetoj zemlji, Jerusalimu i taj deo me je posebno inspirisao da napišem ovu knjigu. Ona ide od stradanja Srba na prostoru Krajine pa do posete Svetoj zemlji gde je posle toliko vekova formiran Izrael i gde su se Jevreji vratili na svoju zemlju. Tako se i mi nadamo da će se Srbi vratiti na zemlju u kojoj su vekovima živeli – tvrdi autor.

Čuvaju uspomenu na Krajinu
Budimir tvrdi da je knjiga prihvaćena i od strane onih Srba koji nisu preživeli strahote rata i izbegličkog života.

– Što vreme više prolazi tako i oni bolje shvataju našu priču iako se mi bojimo asimilacije, prosto je ne želimo. Mi još uvek čuvamo svoj jezik, običaje, kulturu kao i ceo kulturni identitet jer na taj način čuvamo uspomenu na Krajinu. Nedavno je i Matica srpska u Novom Sadu oformila odbor koji će se baviti krajiškom kulturom, a na čelu odbora se nalazi profesor Dušan Ivanić – kaže Milojko Budimir.

Uz autora knjige, na promociji u Vukovaru je govorio i hercegovački književnik Đuro SI. Kuljanin, autorov prijatelj koji se osim na književne vrednosti ovog dela, osvrnuo i na njihove zajedničke doživljaje tokom putovanja te dao uvod u knjigu.

– Kratkim pogledom u srpsku istoriju, odmah ćemo primetiti da je odvajkada bilo utabanih puteva koji su vodili do srpskih staništa, ali nažalost i do srpskih stratišta. Ponovo smo se vraćali na te puteve da bi opet stradali. Milojko je po struci arheolog, a kada se arheolog lati pisanja, pogotovo pisanja o širem zavičaju, ovoga puta o mestima sa tromeđe Like, Bosne i Dalmacije – Plavnom, Velikoj Popini i Strmici – on duboko zaore kako bi na videlo izbacio praistoriju i istoriju tih krajeva, onu istinitu prošlost koja svedoči da je ta zemlja, i u dubini i na površini srpska, naša pradedovska – rekao je Kuljanin u svom izlaganju.

Osim u Vukovaru, knjiga je imala uspešnu promociju i u Novom Beogradu te u Gradskoj biblioteci Novog Sada.

– Svaki put nakon promocija u Beogradu i Novom Sadu želimo da posetimo i Vukovar i da ljude koji žive ovde i koji su ostali na ovom prostoru upoznamo sa time šta radimo i na neki način sugerišemo da moraju uložiti dodatni napor kako bi opstali na ovom prostoru jer kad se jednom ode, onda se teško vraća – zaključuje Budimir.

Nakon promocije zainteresovani su mogli da kupe knjigu, kao i neka autorova starija dela te da porazgovaraju sa Budimirom i Kuljaninom.