Zdravko Jokić: Knin

Toponim, reč, mesto rođenja
Srećno detinjstvo, prve ljubavi
Grobovi najbližih, bez sveća
Zarasli u nemogućnost dolaska rasutih
Žal za izgubljenim, neradost dobijenim
Ožiljak na duši, i jednima i drugima
Srce skamenjeno, oči suzne
Šamar u lice, lakat u rebra
Nož u leđa, progon u tur,
Varićak rasušen, konoba bez vina
Svinjci pusti, pušnice porušene
Krkom teku suze, Butižnicom tuga
Bosanska pruga bez voza, lička bez naroda
Tvrđavom nepoznati hode, u neznanju
Ni gde su, ni što su, niti zašto su
Tvrđava zaboravila poljupce mladosti
Držanje za ruke zaljubljenih
Priredbe i gitare na zidiću
Posete znanih i neznanih
Uvek prihvaćenih
Zaboravila ljubav, radost životu
Učmalost, strah, starost
Svud naokolo
Škole se ruše bez đaka
Fabrike već srušene, trnjem obrasle
Jednako boluju i proterani i doterani
Knin, bio nekada grad, osunčan
Plodan, punih i pijaca i gostiona
Škola, osnovnih i srednjih
Radničkih vozova i tvornica
Čekaonice pune đaka
Uče, čekajući prvi čas
Knin dočeka poslednji
Uđe u neoporavak, u beznađe
Bežanje u kolonama
Ratnim, poratnim, evropejskim
Knin, naš nekada, ničiji sada
Spreman za opelo