Pomen na Vladetu Jerotića - Hrišćanske teme: Smisao zemaljskoga života

SREMSKI KARLOVCI - U Karlovačkoj bogosloviji „Sveti Arsenije Sremac“, u okviru „Hrišćanskih tema“ na 47. Brankovom kolu, bilo je govora o „Smislu zemaljskoga života“. U programu je trebalo da učestvuje i Vladeta Jerotić koji je nedavno napustio ovaj svet.

U uvodnom slovu Nenad Grujičić je naglasio da je Vladeta Jerotić bio graditelj Brankovoga kola, njegov visokopoštovani neimar pune tri decenije. Iz godinu u godinu Jerotić je bio ličnost bez premca, privilegija od koje se moglo i te kako učiti i naučiti. S Jerotićem je u jednoj važnoj ravni rada Brankovog kola, duhovnoj, ostvaren dišedecenijski kontinuitet neprestanog podizanja Brankovog kola na viši stvaralački nivo. Bio je Jerotić svojevrsni pesnik, poeta vates i poeta doctus, u isti čas, čovek prekognitivnih sposobnosti, vidovit duhovnik, ali i erudita, učen lekar-psihijatar, čovek umiven kultom biblioteke i znanja. Kao naučnik želeo je i uspevao, neki to nisu još razumeli, da nauka dodirne neizrecivo i bude osvetljena graničnim duhovnim disciplinama, verom i religijom, poezijom i filozofijom. Voleo je Sremske Karlovce i Branka Radičevića, voleo i razumeo pesnike, i sam pisao pesme ne kazujući da je pesnik.

U okviru programa pročitana je Brankova duhovna pesma „Molitva“, kojoj je Jerotić pridavao veliki značaj, pesmu koja završava stihovima: „Fala Bože na dar ovi/ o pomozi, blagoslovi,/ da mi kakao s prava puta/ duša mlada ne zaluta.“

Jeromonah Kleopa Stefanović ukazao je da na početku Biblije stoji da je Gospod Bog stvorio čoveka od praha zemaljskog i dao mu duh životni, „i posta čovek duša živa“. Sve što je stvorio, i nebo i zemlju, i vodu i vazduh, i ribe, i ptice i zemaljsko blago, sve Bog dade čoveku na dar. Veliki si darovi Božji u svemu što nazivamo zemaljskim vrtom i životom. Vladeta Jerotić je bio verujući čovek, istakao je jeromonah Kleopa, mali rastom, ali veliki duhom i rezultatima, sve što je stvorio ostaće za sva vremena. Jerotić je bio čovek punog zemaljskog smisla, poptuno ostvaren u misiji koju je kao duhovnik obavljao. I kad su pred njegovom ordinacijom čekali brojni pacijenti, istakao je jeromonah Kleopa, on je za svakog imao vremena i u svakom ljudskom biću video bratsku srodnost u Bogu.

Jeromonah Kleopa se obratio i mladima iz svih naših krajeva, tek pristiglim đacima prvog razreda bogoslovije, koji su takođe bili u publici, upućujući ih na Hristov poziv: „Pođite za mnom!“ A zatim dodao: „Mnoge majke rađaju sinove, neke rađaju buduće automehaničare ili lekare, stolare ili profesore, trgovce ili zemljoradnike, ali neke majke rađaju i buduće sveštenike. U bogosloviju dolaze madići koje je Bog pozvao, a oni su to, iako sasvim mladi, čuli, prepoznali i – zavoleli taj priziv.“ Time je ispunjen smisao zemaljskoga života za svakoga onoga koga majka rodi po svome poslanju i njegovom zadatku na Zemlji.