Zdravko Jokić: Selo moje

Prostireš se između nekada
I sada
Između mirisnih polja
I kupinom zaraslih njiva
Dečijih igranja
I mrkle tišine
Prela, pesme, osmeha
I nesnosne turobnosti
Između mnogo
I ništa
Između mnoštvo mladosti
I nekolicine vremešnih
Gde su brojniji pod zemljom
Nego nad zemljom
A mir nemaju ni jedni niti drugi
Gde tuga nadjačava pesmu
A retka okupljanja prerastaju u neslogu
E selo moje
Kako ne pustiti suzu
Nad tvojom sudbinom
Suzu od bola sadašnjosti
Suzu od čemera budućnosti
Suzu koja kameni srce već skamenjeno
Razapinje dušu već razapetu
A u mozak udara eksere tuge
Selo moje
Šta li si ti kome skrivilo
Kome je smetao tvoj kamen
I posna lička zemlja
Zašto te zatraše i pogaziše
Za šta im trebaš ovakvo
Selo moje
Oni sa tobom ne umeju
Ne vide tvoja nedra
Ne znaju kakve ljudine ona iznedriše
Posna zemlja othrani
A časni roditelji u časne vaspitaše
Selo moje
Ne daj se, jako si ti
Nadživećeš ti njih, nisu oni večni
U slepoći svojoj ne shvataju
Da su smrtni a da si ti večno
I da ćeš vaskrsnuti
Ponovo će se u tebi ploditi
I žito i dečica
I radost i mladost
Nije sramota pokleknuti
Sramota je ne ustati
Ti imaš dovoljno ljubavi
Topline i inata da ustaneš
Da vaskrsneš
I vaskrsnućeš
Znamo to mi
Iz tebe i u tebi iznikli
Ponovo će se ovde kuće graditi
Na ognjištima vatra ložiti
Veselja praviti i časno govoriti
Srećna Slava domaćine
Hristos se rodi
I Hristos vaskrse
Ponovo će se rađati i svadbovati
Uzdizati slava Svetoj Paraskevi
Majci i zaštitnici
Odmaraj selo moje
I spremaj se za Vaskresenje


{foto}Pribudic{/foto}