Dokumentarni film ''Zaveštanje'': Svedočanstva o stradanju Srba u Jasenovcu

BEOGRAD - Četiri godine snimanja, 450 sati arhivskog materijala i oko sto svedoka strahota u Jasenovcu biće sažeto u dva sata dokumentarnog filma "Zaveštanje", autora Ivana Jovića. Filmom, koji će biti završen u maju, biće obeleženo 75 godina od formiranja logora u Jasenovcu.

- "Zaveštanje" se razlikuje od uobičajenih priča o ovom logoru. Reč je o svojevrsnim video-testamentima, ličnim pričama bivših zatvorenika - objašnjava Jović za "Novosti".

Njegovi sagovornici prisećali su se ratnih strahota, ali i života pre i posle logora.

- Oni nisu samo svedoci stradanja u NDH, već svedoci celog jednog veka. U intervjuima su govorili o svemu, od rođenja u predratnim godinama, pričama iz rata, logora i poratnom periodu, sve do danas. Već u poznim godinama, naši sagovornici prisećali su se svog detinjstva i sela, i kako je bolelo kada je to selo nestalo u ratu, ali i koliko ih danas boli kada im unuci i praunuci odlaze u Kanadu, Australiju, u potrazi za boljim životom - priča Jović.

Po rečima autora, njihova namera nije da prikriju ili umanje zločine protiv čovečnosti u Jasenovcu, već da prikažu preživele i vaskrsenje srpskog bića.

- Oni su preživeli logor, izrađali decu i ovaj film ima za cilj da slavi njihov život i pobedu nad svirepošću kakvu čovečanstvo ne pamti.

"Zaveštanje" je snimljeno tako da se kroz njega provlače isti motivi.

- Kada pomenemo "voz", nije važno o kom vremenskom periodu govore svedoci, niti da li on ide u Sisak ili Donju Gradinu, vama se čini kao da su svi oni bili u jednom vozu. Kada govore o odvajanju od majke, bez obzira na to gde se to dešavalo, čini vam se da su svi čuli isti jecaj i vrisak žene kojoj uzimaju dete.

FILMSKA VERZIJA Prema rečima autora, biće napravljena filmska verzija "Zaveštanja" koja je za javnu upotrebu, ali i ona druga namenjena stručnoj javnosti. Nekoliko muzeja pokazalo je interesovanje da u svojim arhivima sačuva svedočanstva žrtava Jasenovca.

U snimanju ovih potresnih životnih ispovesti samo je reditelj Ivan Jović bio prisutan od početka do kraja. Ostali članovi ekipe su se smenjivali, jer nisu mogli da izdrže da slušaju tolika svedočanstva o užasima.

- Jedna od svedokinja pričala nam je kako je u sabirnom centru tražila svoju sestru Danicu. Ušla je u jednu veliku prostoriju u kojoj je bilo stotinu dece. Vladao je apsolutni muk, niko nije plakao. Počela je da doziva sestru imenom, ali se niko nije javljao. Padala je noć i jedva je uspevala da vidi, pa je rešila da se vrati ujutru. Sačekala ju je prazna prostorija, bez dece.

Kada su ljude koji su preživeli najveće ratne strahote i zverstva u Jasenovcu upitali koji im je najteži trenutak u životu, dobili su iznenađujući odgovor.

- Najteže je danas, kada nam deca i unuci odlaze!

Po rečima Jovića, slične reči čuli su od većine svojih sagovornika. Cela ekipa se rasplakala kada je jedan bivši logoraš u kamere rekao da mu je danas najteže:

- Ne smem da umrem jer deca žive od moje penzije - bile su njegove reči. Do kraja života svi imaju samo jednu želju - da ne umru u bedi!

Ali, zar nije rat najstrašnija stvar na svetu?

- Kada je rat, onda je svima rat, svima padaju bombe. Najteže je kad si star, nemoćan, zaboravljen, a vidiš da se sve urušava - objašnjava jedan bivši logoraš.

Među svedocima, od kojih najstarija žena ima 104 godine, nalaze se i bračni parovi, braća i sestre, ali i komšinice iz istog sela koje su se pronašle godinama kasnije.

- Imamo svedoke koji su posle rata pronalazili braću i sestre, pokrštene, ali i one koji ih i danas traže - objašnjava Jović.

Neki od njegovih sagovornika tek sada su progovorili o logorskim danima, pa su mnoga deca prvi put čula priče svojih roditelja. Na pitanje zašto su ćutali toliko dugo, odgovarali su da su hteli da poštede najbliže svih strahota.

- Nismo dozvolili da se mržnja useli u naša srca - bio je njihov odgovor.

PORODIČNA ISTORIJA

"Zaveštanje" je za njegovog autora mnogo više od filma. To je i lična priča porodice Jović. Ivanova supruga Monja, koja je pisala scenario za njegov nagrađivani debitantski film "Isceljenje", praunuka je žene koja je stradala u ozloglašenom logoru. Njena baka je preživela četiri ratne godine u zbegu.

- Naša porodična istorija vezana je za genocid, i naša deca nose u sebi taj pečat Jasenovca. Ali, svi ljudi iz tog kraja imaju neku sličnu priču ili članove porodice koji su stradali u logoru - objašnjava reditelj.