Nenadu Grujičiću svečano uručena Nagrada Akademije Ivo Andrić za žživotno delo

BEOGRAD - Juče je u Beogradu, u Udružženju knjižževnika Srbije, na dan kada je Ivi Andriću u ŠŠtokholmu, pre 54 godine, uručena Nobelova nagrada, svečano uručena Nagrada Akademije Ivo Andrić za žživotno delo pesniku i piscu Nenadu Grujičiću. U umetničkom programu je učestvovala i ''Pjevačka družžina Svetlane Spajić''. U obrazložženju stoji da mu se ova visoka nagrada dodeljuje, pored ostalog, i ''za izuzetno pesničko stvaralašštvo sa samo svojim pristupom metapoetskoj slici jezika, za istražživanje srpske izbegličke poezije u antologiji ''Prognani Orfeji'' i za odbranu krajišške ojkače''.

Među dosadaššnjim dobitnicima ove prestižžne nagrade Nagrade Akademije ''Ivo Andrić'' za žživotno djelo nalaze se Dobrica Ćosić, Dragan Nedeljković, Rašša Popov, Slobodan Rakitić, Emir Kusturica, Ljubišša Samardžžić, Ljubivoje Rššumović, Alek Vukadinović, Radošš Bajić, Aleksandar Petrov i drugi.

Nenad Grujičić, pesnik, prozaista, esejista, kritičar, polemičar, antologičar i izučavalac narodnog blaga, dosad je objavio trideset četiri knjige. Dobitnik je sledećih nagrada i priznanja: Brankova nagrada Matice srp­ske, Milan Rakić, Skender Kulenović, Vu­kova nagrada, Pečat varošši sremsko­karlovačke, Kon­dir Kosovke devojke, Stražžilovo, Kočićevo pe­ro, Braća Micić, Pavle Marković Adamov, Grb Sremskih Karlovaca, Lazar Vučković, Dne­vni­kova nagrada, ŠŠu­ššnjar, Pjesma nad pjesmama, Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i Zahvalnica Srpskog filozofskog drušštva.

Dobitnik je prve nagrade na Smotri jugoslovenskih radija u Ohridu 1991. godine za emisiju ''Od bećarca do ojkače'', U listu ''Politika'', 1980. godine, u čuvenoj novogodiššnjoj rubrici ''Ovo je bila njihova godina'', proglaššen je za najuspeššnijeg pesnika zajedno sa mladim umetnicima iz cele Jugoslavije, među kojima su tada bili i režžiser Emir Kusturica, pijanistkinja Natašša Veljković, glumica Merima Isaković i drugi.

Autor je dokumentarno-umetničkih televizijskih emisija: ''Ojkača'' - vekovna pesma Potkozarja'', ''Ojkača - ljuta miloššta krajičška'', ''Ojkača- i otac i mati'' i ''Ojkača - lirska pozlata krajišške dušše''. Pesme su mu prevođene na ruski, engleski, nemački, francuski, italijanski, ššpanski, jermenski, poljski, gruzijski, arapski, rumunski, ššvedski, češški, slovački, ukrajinski, mađarski, makedonski, rusinski i slovenački jezik. Na jučeraššnjem svečanom uručenju Nagrade Akademije Ivo Andrić, za žživotno delo, Nenad Grujičić je rekao: ''Čovek se upita koja je to stvaralačka putanja što pokriva sintagmu ''žŽivotno delo''. Odmah pomislim na Branka Radičevića, koji je požživeo svega 29 godina, pa na Njegošša – 38, te na Kočića – 39. Eto, oni su Žživotno delo ostvarili u veoma kratkom svome veku. Po godinama koje sada imam, mogao bih svakom od njih da bude otac. A onda se setim, Desanke Maksimović, koja je žživela 92 godine. Njeno žživotno delo ostvarilo se u mnogo većem rasponu vremena od pomenutih velikana, a ja bih joj mogao biti sin. Ispostavlja se, dakle, da je mera svemu talenat kao nadvremena kategorija. Dinamizam talenta kroz vreme obezbeđuje zgusnutu lepotu i vrednost. Andrićevo ime je golemo, u njegovom delu se svi mi ogledamo kao deca. Stalno učimo od Andrića: šta je ljudska priroda, ššta je čovek po sebi? Andrić se, pak, ogleda u Njegoššu koji kažže: ’’Što je čovjek, a mora bit’ čovjek!’’ ŽŽivimo u vremenu gde maksime velikih pesnika i pisaca dobijaju na značaju. Ma koliko sposobni, ljudi su nesavrššena bića, koja se lako se grupiššu jedni protiv drugih, često izmanipulisani velikim praznim idejama. Kad dođu tešška vremena, kad vlast, ljudi i narodi polude, onda nastupi krkljanac u kojem svako gleda sebe. Jošš su stari mudraci govorili da kad u reššeto bacišš ššaku pššenice, ššaku boba, pasulja i drugih semenki, i prodrmašš to reššeto levo-desno, napred-nazad, i tako nekoliko puta, svaka će se semenka grupisati sa svojom istorodnom, i svaka će grupa stajati odvojeno. Tako je i sa žživotinjama, ali, bogme, i sa ljudima. Andrić je to znao i na temelju toga napravio neunišštivo knjižževno delo.''