Sokoli u Jajcu

U upravi Sokolskog društva Jajce bili su starešina inž. Fedor Šlajmer, zamenik Ante Burić, tajnik Josip Sučić, blagajnik Galib Hadžiosmanović, zamenik Nikola Jasić, statističar Stanko Korajzl, prosvetar Milan Ilić, zamenik dr. Ibro Brkić, ekonom inž. Dušan Kosovljanin, zamenik Stanko Korajzl, načelnik Franjo Pajić i zamenik načelnika Pero Jakešević. Odbornici su bili : Derviš Mulaomerović, Miloš Tomašević, Dušan Marijanac, Stjepan Bešlić, Ivo Anđukić, Štefa Livančić, Drago Lacić, Veljko Delić i Juraj Matejić. U socijalnoj sekciji bili su : Dr. Mića Branislav i dr. Ibro Brkić. Zamenici odbora bili su : Mehmed Bašić, Stjepan Dolički, Slobodan Ilić, Drago Crnokić, Franjo Katić i Salamon Altarac. U revizionom odboru bili su : Čedo Vasiljević, Josip Bagari i Anto Anđukić. Zamenici su bili : Emanuel Lihtner i Alojz Herić. U Sudu časti bili su : Dušan Atanacković, Mehmed A. Kapetanović, dr. Sekora Korner, inž. Valter Ekert i Jakob Bojčetić. Zamenici su bili : Mirko Delić i Sadija Softić. (1)

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Domovi su bili kulturni centri mesta i okoline. Veličina doma zavisila je od toga koliko je društvo moglo da prikupi sredstava za gradnju. Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda bilo je vrhovna nadzorna vlast nad svim organizacijama, društvima, udruženjima i ustanovama, koje su se bavile telesnim vaspitanjem u Jugoslaviji. Pre osnivanja ministarstva telesno vaspitanje je bilo prepušteno privatnoj inicijativi. U godini 1932. Ministarstvo je predvidelo kao pomoć Savezu Sokola 8 miliona dinara; za sokolske domove 200.000 dinara; župama i učesnicima na Sveslovenskom sletu u Pragu 400.000 dinara.(2) Jajački sokoli proslavili su narodni praznik Vidovdan svečanom akademijom u sokolskom domu. Predavao je društveni prosvetar brat Milan Ilić. Sokolski hor pevao je dve pesme, a članovi gudalačkog orkestra brat inženjer D. Kosovljanin i brat S.Frojdenfeld izveli su koncerat, duel od Mazasa. (3)

Sokolska četa u Lokvama priredila je 20 septembra 1936. u zgradi osnovne škole, redovnu godišnju zabavu. Starešina se zahvalio gostima, koji su došli ne radi zabave, nego da svojom skromnom pomoći pomognu gradnju sokolskog doma. U svom govoru starešina čete govorio je o važnosti izgradnje domova i istakao je : „Sokolski dom poslužiće kao prava narodna škola u kojoj će se odgajati omladina jakog karaktera, uzorne radiše, dobre štediše, prave komšije, dobri sokoli, patriote i pravi državljani, te kao takvi znaće čuvati svoje, a cijeniti i poštovati tuđe.” (4)
Karakteristična je sudbina Sokolskog doma u Jajcu. Sokolstvo Vrbaske banovine 5 juna 1932. proslavilo je praznik, povodom polaganja kamena temeljca sokolskog doma u Jajcu. Zbog toga je pod pokroviteljstvom Svetislava Milosavljevića, bana Vrbaske banovine održan okružni slet u Jajcu. Učestvovala su društva : Banja Luka, Prijedor, Ljubija, Mrkonjić Grad, Bosanski Petrovac, Glamoč, Drvar, Oštrelj, Visoko i Jajce, kao i čete iz sela kod Prijedora i Bosanskog Petrovca. Na željezničkoj stanici pozdravio je celokupno članstvo ing. Fedor Šlajmer, starešina društva Jajce. Sa stanice, sokoli su prošli kroz okićeni grad u velikoj povorci do privremene vežbaonice. Svečanosti polaganja kamena temeljca na gradilištu sokolskog doma na desnoj obali reke Plive počele su oko podne. Dolazak bana Sv. Milosavljevića burno je pozdravljen od sokola, građana i seljaka, koji su se okupili u velikom broju. Na tribini, okićenoj cvećem i zastavama, dočekao je bana izaslanik Saveza Sokola i župsko starešinstvo. Ing. Fedor Šlajmer, starešina društva i najzaslužniji radnik na podizanju sokolskog doma, održao je govor. U govoru je istakao : „Pre sto godina, s rođenjem dra Miroslava Tirša rodila se i uzvišena sokolska ideja. Da proslavi ovaj značajni datum, rođenje genijalnog začetnika Sokolstva, Sokolsko društvo u Jajcu podiže svoj velebni dom, kao najlepši spomenik svoj onoj sokolskoj braći, koja su se u prošlosti borila za naš divni ideal. Dajući priznanje tvorcima naše slobode, sećamo se bezgraničnom zahvalnošću blagopočivšeg Kralja Petra Velikog Oslobodioca, čijim ćemo imenom nazvati naš dom. U ovom domu, kojem će sada biti postavljen kamen temeljac, neće biti verskih i plemenskih razlika. Ovde će se samo znati za bratsku slogu i ljubav, jer mržnji među nama nema mesta. Odgajaće se ovde sokolska omladina da naša buduća pokolonja budu snažna tela, zdrava uma i čista srca. To će biti temelj naše vedrije budućnosti. ... .”

Kad se stišalo klicanje posle govora Šlajmera ban Milosavljević sa M. Korunovićem, zasnivačem plana sokolskog sleta u Jajcu i predstavnikom Saveza Sokola, položio je kamen temeljac i svečanu povelju o podizanju doma. Tom prilikom je govorio ban Milosavljević. List „Sokolski Glasnik” doneo je iz govora nekoliko izvoda : „Nacionalizam, od kojeg zavisi politička i kulturna snaga društva, mora da se kultiviše, da se neguje, jača i širi, kako pojedinačno tako i kolektivno. To je osnova kulture, bez koje se nikad ne može obezbediti narodna bućnost. Nacionalni duh mora da provejava kroz sve grane narodnog života. Zastarela plemenska ideologija znak je zaostalosti u kulturno-nacionalnom razvoju i slabog međuplemenskog poznavanja. Sokolstvo je rodilo i razvilo jugoslovenski nacionalizam. Ono nikad nije težilo deobi, a nije zlopamtilo, kad se tiče starih razmirica, već suzbija predrasude i sarađuje na zajedničkoj jugoslovenskoj budućnosti. Sa svojih 25 župa, 906 društava, 798 četa i 140.000 članova, ne računajući tu naraštaj i decu, ono predstavlja pored vojske najmoćniju i najodaniju narodnu uzdanicu. Izjednačavajući oduvek svoje interese s narodnim, Sokolstvo se bratimi s vojskom i mornaricom, održava kolaboraciju s Narodnom odbranom, zemljoradničkim zadrugama, Jadranskom stražom i sa svima drugim nacionalnim ustanovama i udruženjima. Sokolska se ideja razvijala gotovo naporedo s jugoslovenskom idejom, sokolska je prošlost najtešnje vezana za istoriju oslobođenja i ujedinjenja Južnih Slovena. Bila je neobično značajna i međuslovenska sokolska solidrnost za vreme svetskog rata, koja se i danas neguje i širi. Današnja pak situacija naše zemlje nalaže Sokolima da pripomognemo što više narodnom prosvećivanju i razvijanju nacionalne svesti. Njima će taj zadatak biti olakšan onim ogromnim interesom koji postoji u svima našim krajevima za sokolsku akciju, za telesnu kuluru i sport. “ Posle bana, govorio je M. Korunović. Govorili su još : delegat Sokolske župe Sarajevo, Radovan Savić; okružni ispektor u Jajcu M. Jeftić i jajački gradonačelnik Stevan Zvicer. Govorio je predstavnik župa Banja Luka starešina Stevan Moljević. Za vreme svečanosti svirala je vojna muzika državnu himnu. Posle polaganja kamena temeljca ispred bana i starešinstva sokola defilovali su svi sokoli u povorci. Sletske vežbe počele su posle podne na igralištu S.K. Elektrobosne. Bilo je 2.500 gledalaca. Nastupilo je oko 500 vežbača sa seoskim sokolima. Po piscu članka u „Sokolskom Glasniku ” izvođenje je odlično organizavao M. Volk. Priredbama je prisustvovao i ban. Na kraju je pevački hor jajačkih sokola pevao 5 pesama u po piscu članka odličnoj izradi horovođe Milana Ilića. (5) U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je da je monumentalna zgrada doma u Jajcu, kao vidan znak zahvalnosti naroda, nazvana po kralju Petru I. Bila je u to vreme arhitektonski najlepša zgrada u Jajcu, na obali Pive, nedaleko od vodopada. Dom je imao veliku salu za vežbaonicu, sa moderno uređenom pozornicom za sve priredbe, i jednu manju salu, sporedne prostorije, garderobe, tuševe, ... . Podignut je velikim pregalaštvom sokolskih članova i rodoljubivog građanstva, kao i pomoću Saveza Sokola, banske uprave i fabrike „Elektrobosna”. Tvornica „Elektrobosna” omogućila je dovršenje doma beskamatnim zajmom od 250.000 dinara, zahvaljujući starešini inž. Fedoru Šlajmeru, dobrovoljcu i direktoru fabrike. Poklonio je i zastavu sa natpisom „Ni koristi ni slave”. Pod starešinstvom inž. Fedora Šlajmera, i saradnjom oprobanih sokolskih radnika, razvilo je društvo aktivnost u svim pravcima. Pored napora za izgradnju i dovršenje doma, sna svih sokola, u kome je bilo kulturno žarište za izgradnju novog čoveka, društvo je učestvovalo na takmičenjima naraštaja na sletu u Sarajevu pod rukom načelnika Rajića. Na sokolskom sletu u Zagrebu društvo je učestvovalo na takmičenjima pevačkih društava sa svojim mešovitim horom i pobedilo u svojoj kategoriji, pod upravom horovođe sveštenika Milana Ilića, koji ga je stvorio. (6)

Sokolsko društvo Jajce je krajem oktobra 1934. završilo svoj dom. Otvaranje doma bilo je zakazano za 11 novembar 1934. ali je zbog žalosti posle ubistva kralja Aleksandra bilo odloženo. Upravni odbor Sokolskog društva je po odobrenju uprave župe u Banja Luci odlučio da se dom otvori 9 juna 1935.(7)

Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti prisustvovao je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada, i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom „Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce pod upravom prosvetara Milana Ilića.

Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom „Na vrelu bratstva”. (8)

Na proslavi i sletu u Jajcu bili su predstavnik Saveza Sokola dr. Marković i predstavnici Sokolske župe Sarajevo Radmilo Grđić, Ivan Radić i Jovo Plavšić. Zastavi je kumovao ban Vrbaske banovine dr. Kujunđić. Izaslanik Saveza sokola i Banjalučke župe dr. Lazo Marković predao je sokolskom društvu diplomu Saveza. Ispred sokola Bosanske krajine poklonio je sokolima u Jajcu portret Petra Mrkonjića, rad Špire Bocarića. (9)

Sokoli u Jajcu i njihovi domovi bili su izloženi napadima separatista. U „Sokolskom Glasniku” je preneto 1941. : „Pišu nam iz Jajca : Nedavno je izveden napad na naš sokolski dom, pa je novopodignuta ograda oko doma na više mesta provaljena. Stvar je prijavljena policiji i krivci su pronađeni. Zovu se Ivica Franić, Anto Franko i Drago Ladan. Utvrđeno je da su pre toga pevali u nekoj kafani izazivačke pesme uperene protiv Jugoslovena, a zatim su počinili pomenuto delo. Krivci su ipak kažnjeni.” (10) Na sednici prosvetnog odbora društva Jajce rešeno je da se osnuju sekcije : Pozorišna sekcija, sa Antom Borčićem i Lidijom Gorbačevski na čelu; Pevački hor sa Milanom Ilićem; Tamburaška sekcija sa Mirkom Kučerom; i šahovska sekcija sa Zakerijom Hadžiosmanovićem na čelu. Sekcije su osnovane. Očekivalo se da će sekcije podignuti prosvetni rad društva na viši nivo. (11)

Tokom Drugog svetskog rata sokolane su koristile sve zaraćene strane. Za sudbinu sokolskih domova ilustrativan je primer sudbina Sokolskog doma u Jajcu. Svečano je otvoren 1935. Izvršen je napad na ogradu doma 1941. ali su krivci pronađeni i kažnjeni. Posle uspostave NDH sokolsko društvo bilo je zabranjeno, a dom oduzet. U NDH služio je dom za zatvaranje i ubijanje Srba. Dom je zapaljen i obnovljen od strane partizana. U Sokolskom domu u Jajcu održano je II zasedanje AVNOJ-a 1943. Odmah posle rata u novinama je pisano da je mesto održavanja AVNOJ-a Sokolski dom u Jajcu. Kasnije je to ispušteno i zaboravljeno. U domu je osnovan Muzej II zasedanja AVNOJ-a. Tokom rata u Bosni muzej i dom su devastirani. Posle poslednjeg rata obnovljen je dom i Muzej II zasedanja AVNOJ-a. Ispred Doma se svake godine obeležava zasedanje AVNOJ-a.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. VI;
2. „Zadaci i ustrojstvo Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 3. marta 1932, br. 10, str. 1;
3. „Sokolsko društvo Jajce”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 21 jula 1932, br. 29, str. 5;
4. Čedo Mihić, tečajac, „Lijepa priredba u Lokvama”, „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, Novembar 1936, br. 9, str. 17;
5. „Polaganje kamena temeljca sokolskog doma u Jajcu i okružni slet župe Banja Luka”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 16 juna 1932, br. 25, br. 25, str. 4;
6. „Jajce. - Gradnja doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 28 septembar 1934, br. 40, str. 4, 5;
7. „Otvaranje sokolskog doma”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
8. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja Petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;
9. „Sokoli Sarajevske župe na sok. svečanostima u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 4;
10. „Oštećenje Sok. Doma u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 31 januar 1941, br. 5, str. 2;
11. Dim. Dalić, „Sokolsko društvo Jajce“, „Kratke vesti iz našeg sokolstva“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 mart 1941, br. 10, str. 4;