Dubrovački Sokoli krajem dvadesetih godina 20 veka

U decembru 1927 godine sem akademije povodom dana Ujedinjenja održani su u Dubrovniku Nikolino veče i omladinska akademija. Nikolino veče bilo je novost za Dubrovnik, pa je u gradu vladao veliki interes za priredbu. Građani su dolazili pola sata pred zakazani početak jer su se bojali da kasnije ne bi dobili zgodno mesto. Sala je bila puna, skoro kao na svečanim akademijama. Omladinske kategorije društva Dubrovnik bile su skoro u punom broju, blizu 200. Došli su i njihovi roditelji. Došli su i mnogi roditelji sa decom, koja još nisu bila u Sokolima. Na programu su bile ritmičke igre, nekoliko muzičkih komada, a glavna tačka bio je dolazak Sv. Nikole sa pratnjom. Sv. Nikola obdario je sve male sokoliće i svakome je učinio kakvu primedbu iz sokolskog života što je bilo popraćeno živim odobravanjem ostalih. Na omladinskoj akademiji je pored gimnastičkih tačaka omladinskih kategorija i sviranja sokolske muzike, prikazan naraštajski igrokaz “Sokolići”. Posle Nove godine prosvetni odbor izradio je program priredbi i upravni odbor je odobrio taj program. Prednjački zbor i upravni odbor radili su da nađu mesto za letnje vežbalište. Time su se nadali da omoguće vežbanje i onih grana telesnog vaspitanja koje se nisu mogle vežbati u zatvorenoj vežbaonici. (1) Prema odluci glavne skupštine Sokolske župe “Aleksa Šantić” i prema vlastitoj želji, organizovao se naraštaj Sokolskog društva Dubrovnik. Izabrali su svoj odbor u koji je ušlo devet naraštajaca i tri naraštajke : predsednik A.Ribičić, podpredsednica J.Beuta, tajnik M. Arnerić, poverenik za štampu M. Milić i P.Pasarić, poverenik za štednju K.Tore i R. Vukmirica, odbornici su bili Luger, Miloš, Radonić i Zadijelović, barjaktar A. Bradarić. U nadzorni odbor postavljeni su od strane upravnog odbora B. Hope, od strane prednjačkog zbora M. Kušćer i M. Gruborova. Naraštajci su imali i svoj prednjački zbor, koji je zajedno odborom naraštaja spremao i radio da bude pripravan da stupi na vodeća mesta u društvenom odboru i prednjačkom zboru društva čim navrši godine predviđene za članstvo. Organizovali su svoj prvi naraštajski dan. Ceo dan je bio popunjen raznim priredbama. Ujutro su bila lakoatletska takmičenja na Gruškom polju i pokusi za večernju povorku. Formirana je povorka naraštaja i dece, koja je predvođena sokolskom muzikom obišla grad i svrstala se pred opštinu, gde je naraštajac M. Arnerić govorio o značaju naraštajskog dana, pozivajući i ostale svoje drugove da stupe u sokole, po njemu najlepšu organizaciju. Posle podne bio je izlet na obližnji otočić Lokrum, zatim kocert sokolske muzike pred oopštinom i na kraju akademija na Gundulićevoj poljani. Naraštaj je bio zadovoljan sa uspehom svoje prve priredbe, a ni upravni odbor nije krio svoje zadovoljstvo. (2)

Sokoli su u Dubrovniku vežbali u sokolskoj dvorani do kasnih časova uveče. U dvorani su govorili i o planiranim izletima. Razgovaralo se o Trstenom, o njegovim čarima, o starim platanima, koji su pre tri veka doneseni iz Carigrada i razrasli su toliko da ih po osam ljudi nije moglo obuhvatiti. Govorilo se o vlasteoskom dvorcu Goce i o njegovom čarobnom parku, u kojem su se nalazile sve moguće biljke, stabla, cveće i voćke. Od sitne mirisave ljubičice do lekovitog kanforovog drva, od severne crnogorične šume do tropskih palmi. Duša dvorca i parka bio je ljubazni gospar Konte Vito Goce, jedan od zadnjih potomaka dubrovačke vlastele.

Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 159 članova sokola svih kategorija, na prvi izlet u jubilarnoj 1929 godini. Sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu pristaništu Trsteno. Tu su ih dočekali meštani sa narodnim prosvetiteljem Lujom Mozarom. Meštani na čelu sa glavarem Nikolom Doljaninom i i učiteljem Lujom Mozarom srdačno su pozdravili izletnike. Mileva, kćerka Mozare srdačno je pozdravila sokolice i darovala kitu cveća Gruborovoj. Svoje domove okitili su trobojkama. Sokoli su bili zahvalni glavaru Trstenog Nikoli Doljaninu i njegovom sinu, a naročito Luji Mozari, koji su im bili pri ruci u svakom trenutku. Sokoli i sokolice priredili su javnu vežbu, a Pozorišna sekcija prikazala je aktovku „Nada Istre” od Klonimira Škalka. Vežbe su pratili meštani svih okolnih sela kao i mnogi Čehoslovaci, koji su na vest o izletu sokola dohrlili sa Lopuda gde su bili na kupanju. Malo kasnije stiglo je mnoštvo oficira i pitomaca Pomorske Vojne Akademije. Sve vežbe su bile nagrađene burnim aplauzom, a naročito one na preči. Uveče su praćeni od meštana prošli kroz park Goce, pozdravivši vlasnika kao i na dolasku, oprostili su se sa prelepim krajem. Na polasku Trstenjani su izrazili želju da ih opet skoro posete. Prilikom izleta poglavaru Doljaninu poklonjena je uokvirena slika Trstenog, rad foto-sekcije. Posle još jedne sedmice intenzivnog rada u Sokolani, koja je izgledala kao košnica, Sokoli su priredili izlet u Ston 2.6.1929. sa 161 članom svih društvenih kategorija i Sokolskom muzikom. Krenulo je sokola, sokolica, naraštaja i dece, sokolske muzike i mnogo veći broj izletnika put Stona. Posle dva sata vožnje bili su srdačno dočekani u stonskom zalivu. Izdaleka su ugledali stonsko pristanište prepuno sveta. Istog dana Sokolsko društvo Metković priredilo je izlet u Ston. Na obali sokole iz Dubrovnika dočekala je stonjska omladina i Sokolsko društvo iz Metkovića sa svojom muzikom, poklicima kralju, Sokolstvu i Jugoslaviji. Na obali ćerka apotekara Nada Matičevićeva pozdravila je sokole svojim rečima i predala kitu cveća starešini Niku Šutiću. Niko Šutić se zahvalio na dočeku ističući ideju jedinstva i bratstva kao i potrebu zajedničkog rada za dobro otadžbine. Povorka je krenula pred Opštinski Dom, gde su se oba društva svrstala, a njihova starešinstva pošla da pozdrave Stonjsku Opštinu. Sa balkona opštine sokole je pozdravio načelnik Niko Buško, zaželeo im je što lepši i ugodniji boravak kako bi odneli što lepši utisak sa izleta. Na pozdravu mu je u ime sokola zahvalio dr. Mato Košćina iz Metkovića, podvlačeći ideju bratstva, sokolstva i narodnog jedinstva. Dubrovački soko priredio je javnu vežbu, u kojoj su članice i naraštajke nastupale sa novim vežbama za Beogradski slet 1930 godine. Kao i u Trstenu i ovde su vežbe bile nagrađene dugotrajnim aplauzom, ali su najveću pažnju privukle vežbe na preči. Sa naročitim oduševljenjem je pozdravljena zadnja tačka programa “Iz bratskog zagrljaja” izvedena od članstva. Nakon vežbe sokolska muzika iz Metkovića priredila je koncerat sa sviranjem narodnih kola i ostalih plesova. Istovremeno diletanti sokolskog društva iz Dubrovnika prikazivali su u Opštinskoj dvorani, prepunoj sveta, rodoljubivi pozorišni komad „Nada Istre”. Diletanti su uspeli da gledaoce uvedu u patnje i muke neoslobođene braće. Dubrovački sokoli su se rastali sa braćom iz Metkovića i sa Stonjanima. Rastanak je bio dirljiv. Stonjani su se na svakom koraku pokazivali susretljivi i ljubazni, što je doprinelo da su se obistinile reči i želje stonskog načelnika Buška. Sokoli su poneli najbolje utiske sa izleta u Stonu. (3) Foto-sekcija društva u Dubrovniku je sliku Trstena poslala uredništvu „Sokolskog Glasnika”. Glasnik je sliku objavio u svom svečanom broju, posvećenom desetogodišnjici rada JSS. Uz sliku bio je komentar : „Ova prekrasna slika sa sunčanih obala našeg Jadrana, snimljena doduše po noći, uzoran je rad foto-sekcije Sokolskog društva u Dubrovniku sa izleta u Trsteno, a prikazuje sinje naše more, krševite i bujne obale, „Naš Jadran!” (4) Svoj treći jubilarni izlet priredilo je Sokolsko društvo Dubrovnik na Lopud. Mesto je pokazalo svoje najveće simpatije kada su sokoli dve godine ranije priredili izlet i javnu vežbu. Na dolasku i odlasku pozdravili su Opštinu i dobroćudnog načelnika Đuru Konjuha, koji se čitavo vreme zadržao sa upravnim odborom društva iskazujući mu najveću pažnju i ljubaznost. Priređena je javna vežba, koja je pobudila najveću pažnju i odobravanje kod svih lopuđana i stranaca. U toku 1929 godine bile su predviđene mnoge priredbe i izleti, a društvo se spremalo da izda ilustrovanu spomenicu, koja je trebala da rečju i slikom prikaže istoriju društva kroz prvih 25 godina, kao i razvoj Sokolstva u Dubrovniku. Bili su upućeni naročiti cirkulari na sva sokolska društva, praćeni molbom, da u krugu svojih članova nađu bar po jednog predplatnika, koji je trebao da naruči spomenicu za svoju ili društvenu knjižnicu.(5) U Sokolani u Dubrovniku 24 juna 1929 godine sve kategorije sokola su se oprostile sa tajnikom društva bratom Brankom Hopeom, koji je krenuo na novu dužnost u Banja Luku. U ime društva i upravnog odbora sa “Dudom” se oprostio starešina društva brat Šutić kraćim govorom u kome je izneo šta je sve bio i učinio brat Hope za Sokolstvo u Dubrovniku. Bio je duša društva, osovina oko koje se sav rad okretao, vršio je posve redovno sekretarsku dužnost; aktivno je učestvovao u radu muzičke, diletantske, fotografske sekcije; pa je bio začetnik, aranžer i provadač svih priredbi i zabava i vredio je im je kao polovina društva. Bio je najagilniji i najvoljeniji član kod svih kategorija; “Dude” je elektrizovao svakoga za Sokolstvo, bio je apostol, naročito kod naraštaja i dece; osim marljivosti i volje imao je mnogo smisla i sposobnosti za sve društvene poslove i sekcije, a takva braća su bila retkos u svim društvima. Naglasio je da je bio najbolji tajnik što ga je Sokolstvo u Dubrovniku imalo, te je trebao da bude primer svima u sokolskom radu, kako se služi sokolskim idealima i jugoslovenskoj misli. U svom govoru istakao je : „Brate Branko! U času kad se delimo smatram se kao starosta pozvanim da ti na ivom velikom blagu kojeg si stekao za naše društvo neizmerno i toplo zahvalim, i da ti u ime društva poklonim ovaj skromni darak na uspomenu, neka te podseća na tvoju vernu braću saradnike u upravnom odboru, na ovo šire kolo braće i sestara, na tvoje mile roditelje, koji jednako tužni ostaju uz nas, na tvoj mili rođeni Dubrovnik. Neka ti je sretan put i neka te svaka sreća prati u životu i u tvome zvanju, ali ti kažem da bi bili svi skupa s tobom sretniji, kada bi se ti doskora povratio i ostao među nama jer si nam potreban kao hleb svakidašnji. Odlaziš nam upravo kad nam najviše trebaš, jer je veliko i široko polje našeg rada a osobito u ovoj našoj jubilarnoj godini.” Preporučio mu je da ostane i dalje veran Sokolstvu, zahvalio se na svemu što je uradio i pozvao četu da na rastanku bratu Branku klikne trokratni Zdravo, što su prisutni burno prihvatili. Brat Hope je odgovorio da se nalazio u neprilici, jer nije nikako to zaslužio. Istakao je da najveću zahvalnost dugovao Sokolu, što je u njemu našao retke ljude, koji su mu svojim primerom ukazali kojim putem treba da krene, da postane čovekom. Posebno se zahvalio bratu starosti, koji je mogao da bude svakome primerom kako čovek treba da vrši dužnost u privatnom, javnom i nacionalnom životu. Bilo mu je teško pri srcu da se deli od braće i sestara sokola, od sokolskog gnezda u kome je najlepše dane u životu doživeo i sproveo, da se deli od svojih starih tužnih roditelja i od svog nenadoknadivog Dubrovnika. (6)
U Sokolskom Glasniku i Spomenici 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku predstavljeni su izleti dubrovačkih sokola u Trsteno i Ston. Sokolsko društvo iz Dubrovnika bilo je vrlo aktivno krajem dvadesetih godina 20 veka, i njihova aktivnost je bila predstavljena u „Sokolskom glasniku“.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:

1. „Sokolsko društvo u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 februara 1928, br. 3, str. 16, 17;
2. H, „Organizacija sokolskog naraštaja u Dubrovniku”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 jula 1929, br. 14, str. 7;
3. H, „Izleti Sokolskog društva u Dubrovniku.- Trsteno-Ston.”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 juna 1929, br. 12, str. 5; „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 90, 91;
4. „Sa sunčanih obala našeg Jadrana naša kupališta i letovališta”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 jula 1929. br. 13, str. 17;
5. H, „Izleti Sokolskog društva iz Dubrovnika na Lopud”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 jula 1929, br. 14, str. 7;
6. „Rastanak sa br. Brankom Hopeom”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 15 augusta 1929, br. 16, str. 5;