Slovenski sokoli na sletu u Skoplju 1928. godine

Pokrajinski slet u Skoplju bio je važan zbog proslave desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja 1928. Kralj Aleksandar je sa velikim zanimanjem saslušao u audijenciji sokolsku deputaciju o pripremama za VI pokrajinski slet JSS u Skoplju i odredio, da se sve učini za što sjajniji uspeh sleta. I te godine je podupirao mnoga siromašna sokolska društva po čitavoj zemlji. (1) Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (2)

Slovenskim sokolskim gostima priređen je 3 septembra 1928. doček u Mariboru od sokolske župe i društva u Mariboru. Čehoslovačke i ruske sokole dočekale su dve muzike, dvadesetak sokola u odorama sa zastavom, 160 naraštaja i dece kao i građani. Stanica je bila okićena barjačičima. U ime mariborskih sokola slovenske goste pozdravio je tajnik župe Struna, a u ime jugoslovensko-čehoslovačke lige dr. Reisman. Otpozdravio je Štepanek, kao vođa espedicije ČOS. Put su produžili pod vođstvom dr. Igora Vidića iz Beograda, opunomoćenika Sokolskog Saveza i skopske župe. U nastavku puta priređeni su im srdačni dočeci. U Pragerskom su ih pozdravili putnici tako srdačno i spontano, da je izgledalo kao da je doček spremljen. Uz pozdrave Zdravo ! i Nazdar ! nastavili su za Celje. U Celju je pisalo “Novo Doba” da je kroz Celje vozio poseban voz sa čehoslovačkom sokolima za slet u Skoplju. Na celjskoj stanici dočekalo ih je oko 200 članova, članica, naraštaja i dece, da ih pozdrave i zažele im srećan put u carsko Skoplje. Sokolice su donela mnogo cveća, kojim su okitile goste, koje je pozdravio starosta dr. Milko Hrašovec, uporedivši oduševljeni prijem sa dočekom, koji su u staroj Austriji dva puta priredili celjski germanofili Česima. Odgovorio je podstarosta ČOS Štepanek. Čim je češka sokolska muzika odsvirala koračnicu, voz je nastavio svoju vožnju. U Vinkovcima su bili dočekani sokolskom fanfarom i 100 članova u građanskim odelima. U Staroj Pazovi stanica je bila puna građana. Sokoli su bili u odorama (sve kategorije), a Slovaci u narodnim nošnjama. Goste su pozdravili starosta društva D. Čipčić, načelnik opštine, zastupnik Slovaka i brat Miloje Aracki, sveštenik. Odgovorili su braća Štepanek i Zuzar (za Ruse). Gostima je spremljen doručak. Dočekali su delegati beogradske župe goste. U Beogradu bile su hiljade građana, stotine sokola na stanici. Bili su članovi u odori i vojna muzika. Momir Korunović je pozdravio goste, a zahvalio se Štepanek. Povorka koja je bila živo aklamirana, pošla je sa dve muzike kroz grad do pozorišta, gde je Štepanek pozdravio Beograd, a odgovorio mu je podpredsednik opštine. Zajednički ručak je bio po hotelima. Gosti su posle podne razgledali grad i park na Kalemegdanu. Uveče je bio zbor na stanici, gde se uz zvuke vojne muzike igrao kolo do odlaska voza u Topčider. U Topčideru priredila je opština beogradska i ministarstvo Prosvete banket u bašti Gardijskog doma uz pratnju gardijske muzike. Uz svirku i igru sastanak je bio produžen do 11 sati. Članovi beogradskih sokolskih društava ispratilo je braću Čehoslovake i Ruse do stanice, odakle su krenuli sa kašnjenjem. Na banketu pozdravio je Sokolstvo prvi kmet opštine, a zahvalio se na pozdrav Štepanek. U Nišu priređen je srdačan doček na železničkoj stanici 5 septembra 1928. Čehoslovacima i Lužičkim Srbima. Masa je bila na peronu, a stanica je bila okružena zelenilom i zastavama našim i čehoslovačkim. Zelenilom okićen voz ušao je u stanicu. Iz hiljadu grla orilo se Nazdar! i Živeli! Vojna muzika svirala je čehoslovačku himnu a masa sveta oduševljeno je pozdravljala goste, na šta su gosti odgovarali uzvicima Nazdar! Goste je pozdravio starosta sokolskog društva. Posle upoznavanja, gostima su deljene kese sa doručkom : Grožđe iz vinograda sa Čegra i hladna jela. Kese su bile okićene slikama sokolane u Nišu, Ćele kule i spomenika na Čegru. Posle kraćeg zadržavanja gosti su produžili put za Skoplje. Na doček je došlo i sokolsko društvo iz Pirota. U Vladičin Hanu goste je dočekala masa građana na čelu sa sokolskim društvom iz Surdulice. U Vranju i Ristovcu bili su gosti isto tako srdačno dočekani. Pre Ristovca ušli su delegati župe Skoplje sa upustvom za stan i hranu. Ekspedicija ČOS, zajedno sa Lužičkim Srbima koji su se priključili u Beogradu i Rusima stigla je u Skoplje, gde im je priređen srdačan doček. Zdravstveno stanje putnika bilo je dobro. Sestre su bile umorne od dugog puta. Bila je spremljena kisela voda za goste. (3) Lužički Srbi bili su u Skoplju predmet naročite pažnje i najoduševljenijeg pozdravljanja. Isto tako srdačno su pozdravljeni Čehoslovaci, Rusi i Poljaci. Dočekalo ih je starešinstvo Saveza i župe “Kraljević Marko”, predstavnici vojnih i civilnih vlasti i celokupno građanstvo Skoplja. ČOS je poslala kao dar 21. puku “čehoslovačkom” u Skoplju statuu Jana Žiške, koja je predana na vrlo svečan način u kasarni Kralja Petra, a skopskoj opštini predala je delegacija darove ČOS u zgradi opštine. Istog dana održana je akademija amsterdamske olimpijske vrste na letnjem vežbalištu pred sokolskim domom župe. Uz olimpijsku vrstu bio je i nastup 12 članica ljubljanskih sokolskih društava sa telovežbačkim plesom. Prisustvovali su ministar Prosvete Grol u pratnji podpredsednika Narodne skupštine Kujundžića, veliki župan skopske oblasti Naumović, nekoliko generala, podstarosta ČOS Štepanek, i zastupnik poljskog sokolstva Zamojski, lužičko-srpski i ruski sokoli. Glavnog sletskog dana 6 septembra između ostalog bila je povorka, otvaranje sokolskog doma i “Boj na Kosovu”, tragedija u 5 činova. Pred sokolskom povorkom bio je defile vojske. Naročitu pažnju privukla je četa mornara iz Đenovića pod komandom mornaričkog kapetana i sokolskog radnika Kovača. U povorci je bilo 2.358 članova i članica, 48 zastava i 5 muzika. U povorci je bilo 450 čehoslovačkih sokola sa njihovom muzikom, 11 Lužičkih Srba sa jednom sestrom, 215 ruskih sokola sa svojom muzikom i 5 zastava i 2 zastupnika poljskog sokolstva. Sve ulice u Skoplju po kojima se kretala povorka bile su pune stanovništva koje je oduševljeno pozdravljalo sokolske čete. Povorka je iz evropskog dela Skoplja krenula preko Dušanovog mosta u Staro Skoplje i uz Vardar do novog Sokolskog doma župe Kraljevića Marka. Pred domom je bio skup povorke. Pred domom na ulazu u poljanu bio je podignut slavoluk sa natpisom : “Živimo i radimo za narod, Kralja i otadžbinu”. Na drugom slavoluku pisalo je “Ne poznajemo razlike verske ni plemenske ni staleške”. Dom je osvetio mitropolit Varnava. Posle osvećenja u svom govoru je istakao : “Zdravo Sokoli! Jedinstvo svih Slovena, jedinstvo naše slovenske braće, oličava se najviše u Sokolstvu. ... i ja srdačno pozdravljam sa ovoga mesta nosioce velike slovenske ideologije. Sokoli dragi, širite vaša ponosna krila, krila slovenskih ideala, raširite ih iznad svih slovenskih zemalja iz našeg carskog Skoplja i ponesite sa našeg hučnog Vardara pozdrave srdačne i bratske svim slovenskim domovima. Zdravo!”. Posle mitropolita govorio je starosta Sokolskog Saveza. Na javnoj telovežbi nastupili su između ostalih i ruski i čehoslovački sokoli i sokolice. (4) Predstavu “Kosovska večera” igrali su članovi Narodnog pozorišta u Skoplju 6 septembra 1928. u veče, pred novim domom župe, koji je bio tog dana pre podne svečano otvoren. Svečanom predstavom bio je povečan uspeh sleta. (5) Lela Mančić opisala je svoje učešće kao gledaoca na sletu. Živela je u Beogradu i želela je da vidi svečanost sokolskog sleta i predele Južne Srbije. Putovala je uveče vozom za Skoplje. Osvetljene i okićene stanice duž pruge davale su utisak da je njen voz neka vrsta predhodnice. Posmatrala je na svim stanicama mase okupljenog sveta koje su čekale da pozdrave sokole. Skoplje je bilo okićeno zastavama, osvetljeno mnogobrojnim svetiljkama. Širom ulica išle su mase sveta odevene u nošnje svih krajeva Jugoslavije, kao i grupe pridošlih gostiju slovenskih zemalja. Posle noći osvanuo je dan sleta. Prvo je išla vojska. Četa za četom koračale su po zvuku muzike. Posle artiljerije nastupala je sokolska konjica. Zatim su nastupali duge kolone sokola i sokolica. Posle podne priređene su sokolske vežbe. Posle vežbi sokola vežbali su mornari ratne mornarice. Lela Mančić je skrenula pogled sa sokolskog igrališta, na okolinu Skoplja. Gledala je Skopsku Crnu Goru i Šaru. Videla je i Ljuboten. Na sokolskom igralištu jedan puk vojske izvodio je prestrojavanja a zatim sokolske vežbe. (6)

Posebni vozovi preneli su sokole iz Skoplja na Kosovo. Sa stanice Obilić, od Prištine i ostale kosovske okoline kretale su se mase ka Gazi-Mestanu. Naselja novih kolonista bila su nazvana : Miloševo, Babin Most, Devet Jugovića, ... . U dugoj povorci između ostalih bili su Rusi, Čehoslovaci, Poljaci i Lužički Srbi. Bila je improvizovana specijalna pošta za taj dan, sa žigom “VI. pokrajinski Sokolski Slet – Kosovo Polje” radost za filateliste. Poljski ručak je priredila župa Kraljevića Marka uz pomoć Kosovske divizije. U podne su seli za prvi sto slovenski sokoli, zatim drugi gosti. Vojna muzika je svirala, a guslar Nikolić pevao je o Smrt Majke Jugovića, Kosovsku večeru, Pozdrav Karađorđu, .... . Brat Vergun, profesor, starešina ruskog Saveza, govorio je uzbuđeno u ime celog Slovenskog Saveza o Kosovskoj epopeji i guslama. Posle njega govorio je pukovnik Milorad Majstorović, načelnik štaba kosovske divizije i starešina sokolskog društva u Prištini, glavni tehnički organizator svečanosti na Kosovu : Pozdravljao je goste, blagodario je na poseti koju su učinili ovome mestu i slavio njihovu rešenost da ustraju u ideji slovenske sloge “kao što su složno ustrajali i oni naši junaci što su stvorili naše današnje države.” Starešina župe Kraljevića Marka, brat Živković pozdravio je u ime župe sve goste, ističući važnost sokolske svesti i sloge, slovenske solidarnosti, za razliku od stare nesloge kojoj je tužno nazdravljao Knez Lazar među svojim junacima. Potpukovnik Radomir Mirković držao je kratko predavanje o Kosovskoj bitci. Prevodio je brat Sokolovski. Naslonjen na spomenik svirao je drugi guslar o Milošu i Vuku, okružen razdraganim narodom. Glavna svečanost bila je oko spomenika. Bio je prisutan kraljev izaslanik đeneral M.D. Milosavljević, komandant armije, i vladim izaslanik M. Grol, veliki župan kosovske oblasti Božović, komandant kosovske divizijske oblasti đeneral D. Radovanović, i načelnik štaba III armije đeneral L. Radosavljević, čehoslovački konzul iz Skoplja Znojenski, sa starostama i predstavnicima domaćeg i ostalog slovenskog Sokolstva. Trideset sokolskih zastava opkolilo je piramidu spomenika. Slovenski sokoli i sokolice zbili su se oko spomenika, a u pozadini je bilo 30 do 40 hiljada prisutnih. Sokolska muzika svirala je sokolski marš. Na postolje piramide stupio je brat Gangl, starešina Saveza i pročitao Deklaraciju, zavet domaćeg Sokolstva na vernost Otadžbini i na slovensku slogu. (7) U deklaraciji se isticalo : „ Na Kosovu Polju, koje je od strašne godine 1389 natopljeno krvlju naših junaka ... nikla prva klica naše slobode – na tom istom Kosovu Polju se danas zgrnuo sokolski tabor, da se pokloni senama mrtvih i da digne čiste svoje zastave na pohod u nov, velik, slovenski slobodni život. .... Vidov-dana, koji nas godinu za godinom opominje, kako umire pravednik za svetle ideale svoje domovine, kako junak za njih živi i diše do poslednje kapi krvi, i kako mora danas svaki Soko i svaka Sokolica živeti i raditi za one iste ideale, za koje su se naša braća borila i umirala, ... Svih tih dugih, teških, burnih pet stoleća teče u istoriji našeg naroda jasna i moćna besprekidna struja idealizma i požrtvovnosti Kosovskih heroja – onog idealizma i one požrtvovnosti, koji su nam dali Mladu Bosnu, koji su nam rodili silne junake i doprinosili ogromne žrtve, koji su proživeli tragediju Albanskih Gora, koji su pre deset godina prodrli i slomili solunski front i koji su uzrokom, da stojimo danas ponosnih i u sokolskim idealima prekaljenih i poletnih duša u zori svečanog dana desetogodišnjice opstanka naše državne samostalnosti. Sve muke, koje su izmozgavale naš narod kroz duge vekove i pretile mu, da će mu sa svetskim ratom iskopati grob, kamo bi ga zagrnule za sva večna vremena, jer je bila ljubav do zemlje i težnja za slobodom tako velika, da je postostručila njegovu odbranbenu moć, koja je bila jača od otpornosti naših pećinastih gora i silnija od pobešnjelih valova našega mora ! ... sa poštovanjem, sa divljenjem i sa zahvalnošću sećamo sviju, koji su se duge vekove borili i koji su umirali, da mi živimo u slobodnoj domovini. Njihove kosti položene su u temelje naše slobode. Iz tih temelja raste naša samostalnost, u tim je temeljima zapisano proročanstvo, da će doći sloboda i ujedinjenje s nama i svoj onoj braći i sestrama našim, koji još danas snose sudbinu našeg naroda pre petstotina godina. I tek onda biće Kosovo polje potpuno osvećeno! Kad se naše zastave klanjaju do zemlje pred veličinom prošlosti i pred junačkim delima mrtve braće, kad osećamo beskonačnu radost i upravo tako beskonačnu bol, kliču naša odana i ljubavi puna srca : Slava Kosovskim herojima! Slava Kralju Petru Velikom Oslobodiocu! Slava našoj vojsci, našim dobrovoljcima i svim junacima, koji su žrtvovali sve za slobodu i dobro domovine! ..... I tako stojimo Sokoli na straži. Pažljivo, budno, uvek u pozoru! Svuda donosimo bratstvo i ljubav do naroda i države – bratstvo i ljubav i vernost, koje nisu na prodaju za nijednu cenu, a ni za cenu života ne! Te moćne veze nas spajaju u celinu, u narod; .... Toj budućnosti želimo posvetiti sve svoje snage i u delu hoćemo združiti čitav narod pod jednim barjakom sokolskim, gde neka prestanu sve strasti, gde ćemo biti brat bratu, sestra sestri i gde ćemo se takmičiti u delu za opšte kulturno podizanje naroda i za moć države naše. Bezuslovno služeći istini i pravdi, poštenju i bratstvu, neprestano ćemo dozidavati i utvrđivati najveću i najjaču tvrđavu svakog naroda : državnu nezavisnost i građansku slobodu. .... Zdravo! Starešinstvo JSS.”. (8)
Jedan avion spustio se i bacio vence sveća na spomenik i sakupljene sokole. Muzika je svirala “Hej trubaču” i “Jugoslovensku himnu”. Starosta Gangl okrenuo se spomeniku otkrio je spomen ploču koju u postavili sokoli. Muzika je svirala “Ej Sloveni”. Brat Dvoržak uporedio je Kosovo sa Belom Gorom, dve tragične prošlosti i moćnu bratsku sadašnjicu naših naroda i položio pred zavetnu ploču bronzani venac Čehoslovačke Obec Sokolske palim Srbima 7. IX. 1928. Muzika je svirala čehoslovačku himnu. Brat Vergun govorio je u ime Slovenskog Sokolskog Saveza. Počeo je srpski, pa je onda na ruskom uporedio srpske i ruske istorije, pad na Kosovu 1389 i oslobođenje od Tatara 1380. Istakao je da su naše istorije bile vezane u skorijoj prošlosti, i naglasio kako je naša budućnost još više upućena na naše bratstvo. Zatim je govorio brat grof Mihailo Zamojski u ime poljskog sokolstva. Istakao je sreću našeg slovenskog oslobođenja. Završio je sa željom da budućnost vidi još užu slovensku saradnju, veliku sveslovensku državu. Govornik je priložio simbolični ekser za zastavu Sokolskog Saveza. Narod je klicao “Živeli Poljaci”, a muzika je svirala poljsku himnu. Brat Šojba iz Budišina govorio je u ime Sokolstva Lužičkih Srba. Istakao je važnost epopeje, junačke pesme koja je oslobodila sve Slovene, osim Lužičkih Srba. Oni su gledali u budućnost, nisu se bojali borbe, i čekali su slobodu. Muzika je svirala himnu Lužičkih Srba. Time je bila završena sokolska svečanost kod spomenika. Vojska Kosovske Divizije izvela je na prostoru između Muratovog i Gazi-Mestanskog turbeta Kosovsku bitku. Pod komandom pukovnika Hadžića manevar su izveli 24 i 31 pešadijski, 7 konjički, 12 artiljerijski i 28 haubički puk, sa mitraljezima 24 puka. Odredi koji su predstavljali Turke bili su obeleženi belom trakom na šlemu. Kolone su se kretale kako su se kretale i stare vojske u poslednjem delu bitke, ali se borba vodila modernim oružjem. Od linije Muratovog turbeta odstupala je turska vojska na liniju gazimestanske kose i Srbi su je gonili. Čula se vatra sa svih strana. Iz daljine je grmela artiljerija, i njeno dejstvo beležile su naročite granate od kojih su se podigli dimovi do neba. Mitraljezi su kreštali, kada se vojska zbila u dolinu između spomenika i Muratovog turbeta. Pobeda samo što nije sasvim srpska. Najedamput su se pojavile sa zapada crne kolone turske konjice koje su udarile po Srbima s desnog boka. Turska rezervna pešadija izbila je na kosu. Nastalo je klanje. Srpsko odstupanje pretvorilo se u lom. Sevale su konjaničke sablje, a orili su se turski uzvici. Avioni su tutnjali nad vojskom. Trube su oglasile prekid paljbe i mir. Posle bitke u kojoj je učestvovalo 4.000 vojnika, bila je svečana revija trupa. Tutnjao je složen korak pešadije, u trčećem koraku prolazili su mitraljezi, pa topovi, pa konjica. Pet aviona koji su pre tukli po bojištu, spustili su se gotovo do glava gledaocima i bacali cveće. Time je retka svečanost bila završena, pomen kosovskim herojima, proslava desetogodišnjice oslobođenja sa zavetom sokolskih pokolenja. U članku u “Sokolskom Glasniku” istaknuto je da ko god je bio klonuo pod utiskom dnevnih trzavica u politici, sa Kosova se vratio pun snage i poleta, pun vere u jugoslovensku i slovensku budućnost. (9) Povodom održavanja sokolskog sleta u Skoplju 5 i 6. septembra 1928. redakcija časopisa „Srpsko Kosovo” iz Skoplja istakla je da su sokoli bili lepo dočekani i srdačno pozdravljeni, kako u Skoplju, tako i na Kosovu, i da su odande poneli najlepše utiske. U časopisu je istaknuto : „Nama je drago da sve korporacije, koje dolaze do Skoplja, odlaze na Kosovo, gde odaju poštovanje našim palim junacima na polju Kosovu, a međutim ima nekih izroda, koji vele : „More, kako Kosovo, ono mi je život upropastilo. Neću više da ga čujem”. Dok svest ovih drugih ide tako daleko, da ih vuče do Kosova, na kome istina ništa nema, ali je tu Istorija, koja ne da ništa da se zaboravi.” (10)

Predsletski dani bili su 2 i 3 juna 1928, utakmice naraštaja i školske omladine. Zatim povorka i javne vežbe. Glavni sletski dani od 5 do 8 septembra 1928, velika povorka slovenskog Sokolstva, javne vežbe, akademija amsterdamske vrste, otvaranje župskog Sokolskog doma u Skoplju, pohod Sokolstva na Kosovo – sokolska deklaracija – izleti sokolskih župa po tadašnjoj Južnoj Srbiji. (11)

Slet je bio proslava desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja. (12) Sokoli su pozvali na zajednički pohod na staroslavne Kosovske bojne poljane i zastupnike svih ostalih sokolskih organizacija, koje su bile udružene u Slovenskom Sokolstvu. Odziv sa svih strana bio je tako dobar, da su smatrali Kosovsku proslavu desetogodišnjice oslobođenja kao veliki praznik čitavog slovenskog Sokolstva. Prisustvovalo je 550 čehoslovačkih sokola, Poljaci sa starostom Zamojskim na čelu, Rusi sa bratom Vergunom a i Lužičani su poslali svoje delegate na Kosovo na čelu sa bratom Šajbom. (13) Na sokolskom VI pokrajinskom sletu u Skoplju 1928. prisustvovalo je 420 članova i 120 članica čehoslovačkih sokola. Na povratku otišlo je 100 Čehoslovaka u Ohrid, a 150 u Dubrovnik, ostali su otišli kući. Skupina koja je krenula za Dubrovnik, stigla je zbog kašnjenja, 11 septembra 1928. u 1 sat posle ponoći. Bili su dočekani od sokola, sokolica i velikog broja građana. Ulazak voza pozdravljen je sa čehoslovačkom himnom, a stanicom su odjekivali poklici : Nazdar! i Zdravo! Starosta dubrovačkog sokola Niko Šutić pozdravio je goste. U ime čehoslovačkih sokola odgovorio je brat Dvoržak. Zatim se svrstala velika povorka sokola na čelu sa našom i čehoslovačkom zastavom. Na putu do grada i u samom gradu u 2 sata posle ponoći gosti su pozdravljani na svim mestima kuda se prolazilo. Tokom dana posetili su dubrovačku okolicu, a u veče su nastupili na sokolskoj akademiji. Na povratku iz Dubrovnika dočekali su ih u Zagrebu zagrebački sokoli i pozdravili na stanici. Skupina Lužičkih Srba posetila je u Beogradu uredništvo “Politike”, gde su se laskavo izražavali o oduševljenom dočeku, koji im je bio svuda srdačno priređivan. O krajevima koje su videli imali su najepše reči. Lužički Srbin brat Haješ posetio je i sedište Sokolskog Saveza u Ljubljani.

Na kraju članka “Boravak slovenskih sokolskih gostiju kod nas po sletu u Skoplju” objavljenog u “Sokolskom Glasniku” istaknuto je : “Ostavila su nas naša draga slovenska braća, a nama je ostala samo lepa uspomena na njih i na velike sokolske dane, koje smo zajedno proživeli u slovenskoj uzajamnosti i sokolskom rodu i bratstvu. Do viđenja, draga braćo! Zdravo!” (14)
Pokrajinski slet u Skoplju bio je važan zbog proslave desetogodišnjice oslobođenja i ujedinjenja 1928. Izvršen je pohod sokola na Kosovo polje 7 septembra 1928, gde je položena zakletva Sokolstva i pročitana deklaracija Sokolstva. Sokoli su pozvali na zajednički pohod i zastupnike svih ostalih sokolskih organizacija, koje su bile udružene u Slovenskom Sokolstvu. Odziv sa svih strana bio je tako dobar, da su smatrali Kosovsku proslavu desetogodišnjice oslobođenja kao veliki praznik čitavog slovenskog Sokolstva. Prilikom održavanja sleta u Skoplju 1928 godine pozvani su i na sletu su prisustvovali članovi ostalih slovenskih naroda. Njihov boravak u Jugoslaviji protekao je kao praznik. Sokolska štampa pratila je i detaljno opisivala njihov boravak pre, tokom sleta i posle sleta u Skoplju i Kosovu Polju.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. V. Švajgar, „Delo Sokolstva godine 1928,” „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 80;
2. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
3. I.V, “Dolazak, boravak i povratak slovenskih sokolskih gostiju prilikom VI. pokrajinskog sleta JSS u Skoplju”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 oktobra 1928, br. 19, str. 118;
4. Josip Jeras, “Sokolsko slavlje u Skoplju”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra 1928. br. 18, str. 110, 111;
5. "Kosovska večera”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 1 oktobra 1928, br. 19, str. 118;
6. Lela Mančić, „Uspomena na Sokolski Slet u Skoplju”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. jula i 1. avgusta 1929. god, br. 14 i 15, str. 24 -26;
7. Dr. Pero Slijepčević (Skoplje), “Svečanost na Kosovu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra 1928. br. 18, str. 111;
8. „Deklaracija Jugoslovenskog Sokolstva na Kosovu Polju 7 septembra 1928”,„Jugoslovenski Sokolski kalendar“ 1929, u Ljubljani, 1928, str. 41-48;
9. Dr. Pero Slijepčević (Skoplje), “Svečanost na Kosovu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 15. septembra 1928. br. 18, str. 111;
10. „Slet sokola u Skoplju i na Kosovu”, „Srpsko Kosovo”, Skoplje, 15. septembra 1928, br. 18, str. 15;
11. „Priredbe u 1928. god.”, „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str.85;
12. „Sokolska kronika”, „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 72;
13. V. Švajgar, „Delo Sokolstva godine 1928,” „Jugoslovenski sokolski kalendar 1929”, u Ljubljani 1928, str. 78;
14. “Boravak slovenskih sokolskih gostiju kod nas po sletu u Skoplju”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1. oktobra 1928, br. 19, str. 120;