Sokolske akcije pošumljavanja goleti

Sokolstvo je posle Prvog svetskog rata posvetio svu pažnju razvitku sela i unapređenju poljoprivrede. Profesor Đura Mrvaljević iz Negotina istakao je u članku „Sokolska inicijativa u pošumljavanju goleti” objavljenom u centralnom organu Saveza Sokola „Sokolskom glasniku” 1932. da sokoli treba da zainteresuju narodne mase za akcije pošumljavanja. Po njemu to isto je predložio dr. Žarko Miletić, šef Šumarskog odseka Moravske banovine, na godišnjoj skupštini župe Niš. Đura Mrvaljević je smatrao da sokolstvo može imati uspeha u akciji pošumljavanja preko seoskih sokolskih četa. Istakao je da je poznato da seljak u nekim krajevima zemlje voli da uništava šume, a i da se ne stara o novim izdancima. Zbog toga do tada su opusteli neki krajevi. Smatrao je da je trebalo da se preko seoskih sokolskih četa povede akcija da se seljaci vaspitaju da čuvaju svako drvo, i da se poučavaju kako se može sa malo truda vršiti pošumljavanje goleti. Time bi sokoli postigli razumnu štednju drveća i razvijanje smisla za pošumljavanje goleti. Sokolstvo je trebalo da nauči seljaka kako treba unapređivati šume, a da ga to ne staje mnogo truda. Seoske sokolske čete trebale su takvim akcijama da ekonomski i kulturno podižu selo. (1)

Za vreme uskršnjih praznika održan je dvodnevni tečaj za učitelje članove sokolskih četa u sastavu Sokolskog društva Gospić, na kome su pređene sve vežbe obavezne za čete. Na kraju tečaja bilo je podeljeno tečajcima 600 sadnica bora, 450 jasena i 450 klena, za pošumljenje goleti od strane članova četa. Sadnice je poklonilo sokolima sresko načelstvo u Gospiću iz svog rasadnika. (2) U svom članku „Početak je u nama” u časopisu „Knjiga za sokolsko selo” Đ.P. Brzaković istakao je : „ ... Dalje treba da se zasadi što više voćaka. ... Zatim neko ogoljeno zemljište pošumiti. (3) U Petrovoj Petoletnici od 1936. počele su sokolske jedinice rad na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma, sađenju. Četa Rotina (srez Bitoljski) zasadila je oko 40.000 šumskih sadnica ... . Na rad sokolske organizacije ugledale su se druge organizacije. Naročito je podmladak Crvenog krsta posvetio pažnju pošumljavanju. Državne ustanove potpomagale su na mnogo mesta akciju pošumljavanja, a iz državnih i drugih rasadnika davane su sadnice i upustva. U članku „Petrova Petoletnica, sađenje voćnjaka i pošumljavanje” u glasniku „Sokolski glasnik“ naglašeno je : „Neka sokolska Petrova Petoletnica donese preokret u cenjenju značaja šume i neka bude početak velikoga rada na pošumljavanju, pa će već zato biti u istoriji upisana zlatnim slovima, i kad ne bi izvršila druge važne zadatke.” (4) Sokolska župa Mostar je sa svoje 173 jedinice (društava i četa) planirala da izvrši u okviru Petrove Petogodišnjice 1936-1941. : pošumiti 32 dvorišta bogomolja, u 69 sela domaćini će zasaditi u svojim dvorištima kraljevo drvo, pošumiti u Hercegovini, Dubrovačkom Primorju i Imotskoj Krajini 64 groblja, zasaditi 34 Petrova gaja, palim borcima podići 13 spomenika i 15 spomen-ploča, izgraditi 115 javnih česmi, bunara i čatrnja, zasaditi 77 ulica, napraviti 92 odmarališta i urediti 22 narodna zborišta, …. zasaditi povrćem i ograditi 1.094 vrta, zasaditi 494 voćnjaka sa najmanje po 50 voćaka, nabaviti 388 preslica za brzo predenje vune, nabaviti 2.400 košnica, … urediti 18 voćnih rasadnika, osnovati 8 zadružnih ambara i 38 zadruga, i to zdravstvenih, sirarskih, stočarskih, uljarskih, pčelarskih, vodnih i vinarskih, izgraditi 63 sokolska doma, urediti 33 vežbališta i nabaviti i osvetiti 24 sokolske zastave. (5) Na poziv Sokolskog društva u Dubrovniku upućenog 1937. dubrovačkim društvima i ustanovama da u Petrovoj Petoljetki izvrše humana djela zavetovalo se društvo „Nova Jugoslavija“ da zasadi 1.000 komada borovih sadnica na Srđu. (6) U okviru Petrove petoletke zasađeno je 95 „Petrovih gajeva”. (7) Sokolska četa Kosovo Polje je u okviru Petrove petoletke zasadila oko 3.000 komada bagremova i 150 plemenitih voćaka. (8) U 1940. rad Sokolskog društva Prizren bio je svestran, posebno je bilo značajno pošumljavanje. (9) U organu Saveza Sokola „Sokolski glasnik“ preneto je saopštenje da je pri Ministarstvu šuma i rudnika osnovan Zemaljski odbor za propagandu pošumljavanja, koji je obrazovao banske, sreske i mesne odbore. Savez Sokola je preporučio da članovi sokola uđu u te odbore gde god mogu, a da sokolske jedinice zasnuju zajedničku saradnju sa odborima za pošumljavanje. U 1939. Zemaljski odbor je odredio da dani za sađenje drveća i pošumljavanje budu od 19 do 31 marta. Savez Sokola je pozvao sokolske jedinice da ili sa odborima ili same održe dane pošumljavanja ili sađenja voćaka. (10)

Na predlog Branka Valadžije, pročelnika Sokolske Petrove Petogodišnjice župe Beograd, beogradski sokoli su se na sednici međudruštvenog odbora održanog 5. marta 1940. u Soko-Matici zavetovali da će pošumiti kompleks zemljišta u okolini Beograda, koji bi se zvao „Sokolska Petrova šuma”. (11) Članovi Sokolskog društva Beograd VII pošumljavali su goleti oko Laudonovog šanca. Uprkos kiši okupio se veliki broj članova i naraštaja, sa starešinom Sekulom Zečevićem, načelnikom Kojadinovićem i brojnim članovima uprave društva na čelu, zasadili su oko 200 šumskih sadnica. Prilikom sadnje sokolima je pomagala grupa „Privrednikovih” pitomaca. Sađenje je vršeno pod nadzorom inžinjera iz opštinskog odseka za pošumljavanje. Društvo je odlučilo da pošumi sve goleti u svom kraju. (12) Pošto se rad nastavljao članovi Sokolskog društva Beograd VII, u okviru radova Petrove petoletke, na Laudonovom šancu posadili su preko hiljadu sadnica. Osvećenju Gaja kralja Petra II prisustvovali su Jevrem Tomić, predsednik opštine, Danilo Vulović, ministar građevina, episkop Nektarije, V. Popović, starešina župe Beograd. O značaju sokolskog zaveta i pošumljavanju govorio je Sekula Zečević, starešina društva. Zatim je počelo sađenje u kome je učestvovalo dve stotine naraštajaca, Privrednikovih pitomaca. „Sokolski glasnik“ od 29 novembra 1940. doneo je fotografiju članova Sokolskog društva Beograd VII pri pošumljavanju „Petrovog gaja”. (13) Sokolsko društvo Čačak organizovalo je pošumljavanje u Slatinskoj Banji 10. aprila 1940. (14) U okviru Sokolske Petrove petoletke 1936-1941. Sokolsko društvo Beograd IX zavetovalo se da će naselja Košutnjak i Rakovicu pošumiti na svom slobodnom i državnom zemljištu u neposrednoj blizini. U naselju Košutnjak društvo je zasadilo 2.000 sadnica raznog šumskog drveća. (15) Sokolsko društvo Mokrin kao svoj glavni zavet u Sokolskoj Petrovoj petoletki zavetovalo se da će podići šume u svom mestu, gde se osećala potreba kao i u ostalim mestima Banata. Dobilo je zemljište od opštine, oko 4 jutra, pa su odmah pristupili radu. Sreski poljoprivredni referent u Velikoj Kikindi je izradio plan rada i rukovodio. Zaslugom referenta društvo je dobilo sadnice bagrema. Za par dana zasađeno je 6.000 bagrema, 50 jablana, 50 voćaka, 30 lipa, borova i jela i zasejano 10 kilograma raznog semenja, koje je trebalo da posluži za živu ogradu. Ukupno je planirano da se zasadi 10.000 sadnica. U radovima je učestvovalo svo članstvo, koje je, kao i ostalo građanstvo, po članku u „Sokolskom Glasniku“ bilo svesno ogromne blagodati od pošumljavanja. (16)

Pripadnici HSS napadali su radne akcije vezane za Sokolsku Petrovu petogodišnjicu. Sokolsko društvo Metković „vršeći svoj kolektivni zavet u vremenu sokolske petoletnice” pristupilo je pošumljavanju goleti zasađivanjem sokolskog „Petrovog gaja” borićima: „Sudelovanjem svojih članova, najuglednijih metkovićevih građana i njihovih porodica zasađeno je 200 borića. Međutim, uskoro nakon toga sav naš trud bio je uništen. Borovi su naprosto poguljeni”. (17) U članku „Sokoli i pošumljavanje“ u listu „Sokolski glasnik“ navodilo se: „Pišu nam iz Dubrovnika” „Omladinska sekcija našeg sokolskog društva se zavetovala, da će, u okviru Petrove Petoletke, preduzeti akciju pošumljavanja, pa je i ove godine zatražila sadnice u tu svrhu. Međutim su nove vlasti odbile da joj dadu sadnice, izjavljujući, da omladina svoju akciju vrši nedeljom, a da katolička crkva zabranjuje svaki rad u nedelju. I sa takvom nemogućom motivacijom onemogućuje se sokolski rad, kojem je jedini cilj da koristi javnosti“. (18)

Savez Sokola je posle Prvog svetskog rata posvetio svu svoju pažnju razvoju sela. U članku „Sokolska inicijativa u pošumljavanju goleti” objavljenom u centralnom organu Saveza Sokola „Sokolskom glasniku” 1932. isticano je da je trebalo da se preko seoskih sokolskih četa povede akcija da se seljaci vaspitaju da čuvaju svako drvo, i da se poučavaju kako se može sa malo truda vršiti pošumljavanje goleti. Sokoli su početkom tridesetih gidina 20 veka u ograničenom obimu vršili pošumljavanje. U Petrovoj Petoletnici od 1936. počele su sokolske jedinice masovni rad na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma. Sokolski rad podstakao je ostala društva kao što je bio Crveni krst da i njihov podmladak učestvuje u pošumljavanju. U organu Saveza Sokola „Sokolski glasnik“ preneto je saopštenje da je pri Ministarstvu šuma i rudnika osnovan Zemaljski odbor za propagandu pošumljavanja, koji je obrazovao banske, sreske i mesne odbore. Savez Sokola je preporučio da članovi sokola uđu u te odbore gde god mogu, a da sokolske jedinice zasnuju zajedničku saradnju sa odborima za pošumljavanje. Da Sokolska Petrova Petoletnica donese preokret u cenjenju značaja šume i bude početak velikoga rada na pošumljavanju, pa će već zato biti u istoriji upisana zlatnim slovima. Za HSS je i sokolsko pošumljavanje bila stvar koju su oni ometali. Pripadnici HSS uništavali su sadnice drveća. Sokolska akcija na pošumljavanju goleti, podizanju gajeva i šuma prekinuta je Aprilskim ratom 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. Prof. Đura Mrvaljević, Negotin, „Sokolska inicijativa u pošumljavanju goleti”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 28 aprila 1932, br. 18, str. 2;
2. Bmv, „Sokolsko društvo Gospić”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 12 maja 1933, br. 20, str. 5;
3. Đ.P. Brzaković, „Početak je u nama”, „Početak je u nama” , „Knjiga za sokolsko selo”, Mostar, decembar 1936, br. 10, str. 3;
4. M.S, „Petrova Petoletnica, sađenje voćnjaka i pošumljavanje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 mart 1939, br. 11, str. 2;
5. „Sokolska župa Mostar na delu sprovođenja sokolskog petogodišnjeg plana rada”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 april 1937, br. 12, str. 5;
6. „Petrova Petoljetka u društvima i ustanovama“, „Dubrovnik“, Dubrovnik 23. Oktobar 1937, br. 39, str. 4;
7. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 127, 133, 168,170;
8. „Petrova petoletka u župi Skoplje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
9. „Godišnje skupštine sokolskih jedinica”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 februara 1941, br. 9, str. 6;
10. „Sokolstvo i akcija za pošumljavanje”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 mart 1939, br. 12, str. 3;
11. „Međudruštveni odbor”, Vesti, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6;
12. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 novembar 1940, br. 44, str. 2;
13. „Gaj Kralja Petra II”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, str. 173; „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 novembar 1940, br. 48, str. 5;
14. Miloš Timotijević, „Sokoli Čačka 1910-1941”, Čačak, 2006, str. 106;
15. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4, God. IV, str. 51;
16. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 4;
17. Nikola Žutić, „Sokoli”, Beograd, 1991, str. 127, 133, 169-171;
18. „Sokoli i pošumljavanje“, „Sokolski glasnik“, Beograd 12 april 1940, br. 15, str. 4;