Sveta Arhijerejska Liturgija u Sjeničaku

SJENIČAK - U Nedelju sedmu po Duhovima, 27. jula 2025. godine Njegovo Preosveštenstvo Episkop gornjokarlovački G. Gerasim služio je Svetu Arhijerejsku liturgiju u hramu Prepodobne mati Paraskeve u mjestu Sjeničak. Preosveštenom episku sasluživali su protoprezviter – stavrofor Jelenko Stojanović, protoprezviter Saša Lončina i protođakon Nebojša Anđić.

Po završetku Svete Evvharistije Episkop Gerasim osvetio je i blagoslovio česmu ispred hrama, posvećenu Svetom Danilu Karlovačkom i Plaščanskom.

Besjedio je vladika Gerasim rekavši:

…Prvi hram ovde se pominje u šematizmu iz sredine osamnaestog veka, pominje se da je ovde sagrađen prvi hram, posvećen prepodobnoj majci Paraskevi, koji je bio od drveta.

Kasnije, u drugoj polovini osamnaestog veka, sam vladika Danilo Jakšić, kao jeromonah, sabrat manastira Gomirja, služio je na ovoj parohiji nekoliko godina. Zatim je izabran za episkopa Gornjokarlovačkog, gde je dvadeset godina radio na obnovi i izgradnji mnogih hramova, na uređenju same eparhije, na očuvanju pravoslavne vere i zaštiti iste od unijatskih nasrtaja.

Obični ljudi su znali kako se gradi crkva, kako se ona osvećuje, kome se posvećuje, kako se čuva i obnavlja. Hvala Bogu, u našem narodu još uvek živi to sećanje i pamćenje. Naš narod, barem ne u selima i okolini većih gradova, nije sklon prelasku u druge vere, već čuva ono što mu je ostavljeno u nasleđe od predaka.

Dokle god je bilo vašeg postojanja ovde, po starom popisu, ovde je bilo preko stotinu pravoslavnih domova, a svaki od njih je brojao više članova. Početkom dvadesetog veka ovde je bilo stotine kuća i hiljade pravoslavnih Srba. Od toga, gotovo svi su bili venčani u crkvi. Hoću da kažem da je nekada ovde bilo mnogo ljudi. A da li će ih opet biti, samo Bog zna. Mi se nadamo.

Na nama je da čuvamo ono što smo dobili u nasleđe. Da, ako je moguće, ništa ne uništimo, ne razorimo, već da unapredimo ono što imamo. A Gospod će, videći trud svih nas, nagraditi možda da ovde opet bude brojno mesto i selo, jer je ovo jedno od najvećih sela na Kordunu.

Molimo se Bogu da čuje naše molitve, da vidi trud naš, da očuvamo ono što smo dobili, i ako je moguće, da ovo selo ponovo oživi. Možda nam se to čini teško, daleko, nemoguće, ali ako verujemo u Božju moć – sve je moguće.

Kao dobri domaćini, trudimo se da nešto ostavimo pokolenjima koja će doći. Možda će ih biti malo više, a možda mnogo više nego danas. Zato je lepo i pohvalno videti ovaj hram ovako obnovljen. Sa pravom možemo reći da ste se svi vi trudili, zajedno sa svojim sveštenikom, da ovaj hram i dalje svedoči pravoslavnu veru.

Neka se ponose, neka ne zaborave ognjišta svoja, dedove svoje, grobove svojih predaka. Neka ne zaborave svoju veru. Pozivam vas da nikada i ni u jednom vremenu, ma koliko teško bilo, ne zaboravite pravoslavnu veru i srpsko ime…

Eparhija gornjokarlovačka