Srpski soko u Inđiji

Posle Majskog prevrata 1903. u Beogradu jačala je aktivnost srpske omladine u Austro-Ugarskoj. Sa osnivanjem Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima 1904, počelo je osnivanje srpskih sokolskih društava u srpskim zemljama pod vlašću Austro-Ugarske. (1)

Godinu dana posle osnivanja Srpskog sokola u Sremskim Karlovcima osnovan je Srpski soko u Inđiji na Krstovdan 27. 9. 1905. Osnivači su bili : Prota Radoslav Marković; Nikola Janković, upravnik škole; Marko Mićić, trgovac; Dragutin Igl, posle rata upravnik škole u Zemunu; Miloš Dević, ratar; Andrija Kadić, trgovac; Vlajko Savić, stolar i dr. Posle Prvog svetskog rata prva trojica bili su živi i spadali su u među 10 najstarijih članova Sokolske župe Beograd. Prvi starešina bio je nacionalni radnik prota Radoslav Marković, a vođa Andrija Kadić. Bilo je 16 članova vežbača. Društvo je napredovalo, uprkos tome što su prilike bile nepovoljne, i raspolagalo se sa vrlo skromnim sredstvima. Već sledeće godine društvo je učestvovalo sa 7 vežbača na Vidovdan kod manastira Ravanice. (2)

Narod koji je bio na hodočašću u Ravanici mogao se prilikom sleta upoznati sa sokolima i njihovim radom. Na Drugom sletu u Ravanici 1906. učestvovalo je oko 250 sokola od kojih je 170 vežbalo proste vežbe. Učestvovali su : Srpski soko iz Sremskih Karlovaca sa starešinom dr. Lazom Popovićem i 41 članom; Srpski soko iz Sremske Mitrovice sa starešinom Nikolom Popovićem i 28 članova; Srpski soko iz Rume sa starešinom dr. Miladinovićem i 31 članom; Srpski soko iz Šida sa podstarešinom St. Pajićem i 25 članova; Srpski soko iz Iriga sa sterešinom dr. Simom Grčićem i 18 članova; Srpski soko iz Vukovara sa starešinom dr. Sv. Novakom i 25 članova; ... . Društva koja nisu vežbala proste vežbe bila su : Srpski soko iz Zagreba sa starešinom dr. Stojanovićem i 5 članova; Srpski soko iz Zemuna sa vođom A. Puljom i 10 članova; Srpski soko iz Osijeka sa vođom Josipom Soukupom i 3 člana; Srpski soko iz Vinkovaca sa vođom Vlad. Ignjatovićem i 6 članova; Srpski soko iz Novog Sada sa vođom dr. Svinjarcem i 10 članova. Bili je prisutna deputacija Srpskog gimnastičkog kluba iz Vršca od 3 lica sa podpredsednikom Brankom Cijakom i delegacija „Dušana Silnog” iz Beograda na čelu sa predsednikom Tasom Popovićem i sa povećim brojem članova i funkcionera društva. U Ravanici sva društva su u povorci krenula na jedan oveći plato iza manastira Ravanice, gde su vršili pokus za proste vežbe. Nakon pokusa okupili su se sokoli u dvorani gostionice na zajednički ručak. Izašavši iz dvorane sokoli su formirali povorku koja je krenula na vežbalište u Ravanici, gde se okupilo oko 6.000 gledalaca. Na čelu povorke je bilo 5 zastava, iza kojih su išli starešine društava, za njima su išla društva u sokolskom društvenom odelu, a za njima društva u gimnastičkom odelu.

Održana je javna vežba sa prostim vežbama, a onda je održano takmičenje u skoku u vis, u skoku u daljinu, u skoku sa motkom, u bacanju diska, kamena i koplja, i trčanju. U bacanju diska najbolji je bio starešina dr. Laza Popović. Bacane su gvozdene kugle teške 5 kilograma. Izvedena je srpska narodna igra bacanje kamena teškog 16 kolograma. Posle takmičenja razvila se narodna slava uz pevanje, sviranje i igranje. (3)

Posle izbijanja Aneksione krize 1908, društvo je pod pritiskom austro-ugarske vlasti obustavilo rad do proleća 1910. Za starešinu je izabran student prava Đorđe Vojnović, a za vođu Đura Popin, posle rata trgovac u Slavonskom Brodu. Počeo je rad na prosveti osnivanjem sokolske knjižnice. Uz pomoć Boška Mašića, vođe sokolskog društva u Staroj Pazovi, priređena je javna vežba uz saradnju društva iz Stare Pazove. (4) Srpski soko u Staroj Pazovi učestvovao je 1907. na dve zajedničke vežbe, u Vojki i Golubincima, sa sokolima iz Vojke, Inđije, Golubinaca, Čortanovaca i Sremskih Karlovaca. (5)

Zbog Balkanskog rata 1912. rad društva bio je obustavljen. Nastavio se 1913. pa je ponovo obustavljen početkom Prvog svetskog rata 1914. Društvo je u proleće 1919. obnovilo rad. Posednik Đorđe Vojnović bio je starešina obnovljenog društva, a krojač Bogdan Azarić vođa. Društvu je ustupljena za rad gimnastička sala bivše mađarske škole. Otvorena je ponovo čitaonica, osnovana knjižnica, priređena javna vežba. Rad u društvu je slabio do 1930. Posle sleta u Beogradu 1930. oživeo je sokolski rad u Inđiji. Osoblje iz državne željezničke ložionice, na čelu sa šefom ložionice Ljubomirom Isakovićem nastavilo je rad društva. Pristupilo je i nacionalno svesno građanstvo. Krajem 1930. za starešinu došao je ponovo Đorđe Vojnović. (6) Društvo u Inđiji bilo je deo Sokolske župe Beograd. (7)

Sokolsko društvo u Inđiji svečano je proslavilo Dan Ujedinjenja 1930. i 25 godišnjicu svoga opstanka. Izjutra krenuli su sokoli u povorci zajedno sa predstavnicima mesnih vlasti i kulturnih i humanih ustanova na blagodarenje u obe crkve. Posle blagodarenja sokoli su sa zastavom i predvođeni svojim starešinama, praćeni velikim brojem građana, otišli u gradski park, gde su položili venac na spomenik kralja Petra I Oslobodioca. Starešina Đorđe Vojnović održao je govor u kome je istakao, da sokoli polažući venac, jesenjega cveća, odaju pijetet svome Velikom Kralju. Odaju pietet i svima borcima palim za slobodu i građanima Inđije, palim u ratu. Svi prisutni klicali su : „Slava Mu! Slava Im”. Pred punom salom sokola i gostiju u sokolani otvorio je starešina svečanu sednicu. Sokolsko orkestar svirao je državnu himnu. Prosvetar Mihajlo Prica govorio je o značaju 1. decembra. Posle njega starešina Đorđe Vojnović izložio je istoriju sokolstva u Inđiji. Na završetku govora starešina je pozvao prisutne da odaju počast umrlim članovima sokola. Svi su ustali i klicali „Slava!”. Društveni zbor otpevao je „Sokolsku”. Podstarešina Radomir Luković govorio je o mnogobrojnim žrtvama palim za slobodu i ujedinjenje i o zadatku sokola u vaspitanju omladine u nacionalnom i viteškom duhu. Sokolski orkestar odsvirao je sokolski marš i time je bila završena svečana sednica. Uveče održana je u sokolani svečana akademija. Društveni pevački zbor, pod upravom Ernesta Novaka, pevao je pesme „Sokolsku himnu” od Bajića i „Sa severa vetar duše” od Lihoveckog. Pevači i dirigent bili su nagrađeni burnim aplauzom. Ženski naraštaj izveo je „Polkin ples”, a „Peticu” članovi. Sala je bila prepuna, došli su i Nemci koji su pratili program sa velikim interesovanjem. Na igranci je svirao sokolski orkestar, pod rukovodstvom Đure Polture. (8)

Sokolsko društvo u Inđiji priredilo je 15. marta 1931 svečanu akademiju. Na akademiji su 35 sokola i sokolica proglašeni za članove i podeljene su im sokolske značke i legitimacije. Uz zvuke sokolskog marša, pristupili su na podium vežbačke grupe dece, naraštaja, članova i članica vežbača. Na podiumu su se svrstali u krug. U sredini su bili starešina Vojnović i sekretar Radišić. Starešina je pozdravio sokole slavljenike. Naglasio je da je značka samo spoljašnje obeležje sokolstva, a da nosioce te značke treba da krase i unutrašnje osobine, plemenitost duše, dobroti srca, čistoti misli, ljubavi prema otadžbini i disciplini u društvu, čine pojedinca pravim sokolom. Sokoli su pojedinačno prilazili starešini. On im je predavao značke i legitimacije i čestitao. Posle predaje znački i legitimacija izveden je ostali deo programa. Izvedene su : proste vežbe, vežbe dugim motkama, sa zastavicama i obručima, vežbe sa lutkama, sa palicama i dve devetke. Zasluga za uspeh akademije pripadala je načelniku Černjavskom, načelnici Nadi Petrović, prednjacima Mileni Jovanovićevoj i Amštatu. Posle programa bila je igranka. (9) Društvo je 25 februara 1933. priredilo akademiju. U svom govoru istakao je starešina društva da je svrha akademije da u danima napada na Savez Sokola pokaže građanima da Sokolsko društvo u Inđiji nije klonulo, već da vedra čela i ponosno gleda u budućnost, i da okrepi i učvrsti u verovanju one, koji su se pokolebali u puteve i ciljeve sokola. Na kraju govora pozvao je građane da baš u tim danima iskažu svoju ljubav prema Sokolstvu, i da pristupe u njihove guste redove. U programu privukao je pažnju nastup odeljenja starije braće sa ljubljanskim vežbama (vežbe za slet u Ljubljani). Na kraju programa istupili su muški članovi u vežbi sa vojničkim puškama. Ta tačka bila je najsnažnija tačka programa, i ostavila je najsnažniji utisak kod građana. (10) Društvo je proslavilo Dan Ujedinjenja prisustvovavši blagodarenju, a nakon blagodarenja položili su venac cveća na spomenik kralja Petra I Oslobodioca. Održana je sednica društva sa prigodnim govorom, raznim tačkama, prevođenjem i polaganjem sokolskog zaveta. U veče održana je akademija sa programom i igrankom. (11)
U Upravi društva 1934. bili su : Starešina Đorđe Vojnović, zamenik Živojin Mitić, tajnik Sava Stevanović, prosvetar Petar Lozjanin, načelnik Vladimir Goranović, zamenik Ivan Ajbek, načelnica Nada Petrović, zamenik Stefanija Goranović, ... . Članovi uprave bili su : Anica Vojnović, Dane Drakulić, Milan Petrović, dr. Krsta Gabrovački, Dragutin Mihaljević, Đorđe Popović, Petar Dominik, Bogdan Azarić, Krsta Kovačević, Bogoljub Stojić. Zamenici su bili : Gradimir Mušicki, Mile Grković, Matija Dević, Vera Popović i Anka Mišić. Revizori su bili : Ignjat Najhauser, Dobroslav Todorović i Marko Vranić. Zamenici su bili : Mirko Ruševljan, Dragić Matić i Pavle Panević. U Sudu časti bili su : Živojin Mitić, Milan Petrović, Petar Lozjanin, Nada Petrović i Anica Vojnović. Zamenici su bili : Dane Drakulić, Ignjat Najhauser i Bogdan Azarić. (12)

Sokoli u Inđiji proslavili su prvi decembar 1934. Ujutro su tiho pošli u povorci, sa zastavom na čelu, da prisustvuju blagodarenju u rimokatoličkoj i pravoslavnoj crkvi. Posle blagodarenja položili su venac cveća na spomenik kralja Petra. Pred spomenikom držao je govor starešina Vojnović. Posle je povorka pošla u sokolski dom. Svečana sednica održana je u prisustvu predstavnika crkava, opštine i drugih ureda, i predstavnika svih nacionalnih, humanih i sportskih organizacija. Sokolski dečji hor, pod upravom Jožice Škerlj, pevao je Sokolski pozdrav. (13) Godišnja glavna skupština društva održana je 10.2.1935. u prisustvu delegata župe Beograd starešine Branka Živkovića. Starešina društva Đorđe Vojnović otvorio je skupštinu odavši poštu uspomeni kralja Aleksandra. Pročitao je poslanicu Saveza Sokola za Novu godinu 1935. Izabrana je nova uprava društva u kojoj su bili : Starešina Đorđe Vojnović, zamenik starešine Milan Petrović, tajnik Marko Nikić, prosvetar Petar Lozjanin, načelnik Vladimir Goranović, zamenik načelnika Dimitrije Atanacković, načelnica Nada Petrović, zamenica načelnice Stefanija Goranović, ... . Društvo je vodilo četu u Putincima. (14) Sokolsko društvo u Inđiji priredilo je u svojoj sokolani 12 maja 1935. selo, kojim je proslavila uspomenu na 700 godišnjicu smrti prosvetitelja Sv. Save. U svom govoru prosvetar Petar Lozjanin istakao je značaj svečanosti i podvukao da je sokolstvo jedina organizacija, koja u svom nacionalnom, prosvetnom i kulturnom radu u narodu, ide stopama Sv. Save. Đoka Popović predavao je „Život i rad Sv. Save”, a Bojana Kovačević i Tihomir Popović deklamovali su : „Smrt Sv. Save” i „Na Vračaru”. Hor sokolske dece pevao je Svetosavsku himnu, zatim „Sokolski pozdrav” i nekoliko horskih pesama. S. Škerlj i Panević pevali su nekoliko pesama solo. Romana Anrat pratila ih je na klaviru. Deca i naraštaj izveli su sletske vežbe. Prihod je išao u korist socijalne humane sekcije „Sokolsko srce”.(15)

Sokoli Inđije pohodili su Oplenac 2 avgusta 1935. Pred Sokolskim domom „Karađorđe” Sokolskog društva Varoš Topola, formirana je sokolska povorka, na čelu sa svojom zastavom, koja je pošla na Oplenac. Starešina Vojnović i zamenik starešine Petrović nosili su venac od lovorovog lišća. Na Oplencu sokoli su ušli zadužbinsku crkvu punu naroda, koji je došao da se pokloni grobu kralja Aleksandra. Sveštenik je održao pomen za upokojenje duše, pa su Vojnović i Petrović položili na grob venac zahvalnosti. Vojnović je održao prigodan govor. Paroh se zahvalio Vojnoviću na lepom govoru i sokolima koji nisu žalili truda da dođu i da se poklone grobu kralja. Posle su sokoli razgledali hram, i bezbrojne vence kralju Aleksandru. (16)
Sokolsko društvo Inđija je svake godine održavalo javnu vežbu, učestvovalo sa svojim vežbačima na sletovima, kao i na javnim vežbama u okolnim mestima. U Inđiji je 1932. održan okružni slet. Na sletu je društvo osvetilo svoju društvenu zastavu, dar trgovca Marka Mićića. Sokolsko društvo Inđija proslavilo je svoju 30-godišnjicu 1935. Društvo je maja 1937. osvetilo naraštajsku zastavu, koju je darovao inž. Vlada Savčić iz Beograda. Pripreme za izgradnju doma i prikupljanje sredstava počele su 1934. Osnovan je fond za gradnju doma. Sokolsko društvo Inđija pristupilo je u jesen 1936. gradnji sokolskog doma „Kralj Aleksandar Ujedinitelj”. Veliku materijalnu i moralnu pomoć pružilo je društvu tehničko preduzeće „Labor” inžinjera Vlade M. Savčića i Aleksandra Acovića iz Beograda, koje je u to vreme gradilo međunarodni put. Plan za gradnju doma izradio arhitekta Đorđe Tabaković iz Novog Sada, a zemljište poklonila je opština Inđija. Predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić darovao je 4.000 dinara.(17) Sokoli u Inđiji osvetili su temelj sokolane 27 septembra 1936. Čin osvećenja obavio je paroh Radoslav Marković, u prisustvu delegata župe Beograd Mire Stojanovića i dr. Branka Čipčića, članova svih kategorija sokolskog društva i većeg broja građana. Posle osvećenja pevan je „Sokolski pozdrav”. Starešina Đorđe Vojnović govorio je o potrebi i zadacima sokolane. Dom je bio posvećen uspomeni kralja Aleksandra. Župski delegat M. Stojanović istakao je veličinu poduhvata uprave društva zbog podizanja doma. Prosvetar Lozjanin govorio je o potrebi gradnje doma koji se mogao urediti prema potrebama, da najbolje odgovara svojoj svrsi. Za gradnju doma priložili su posednik Đorđe Vojnović, direktor mlina Edo Bek i industrijalci Knebl i Ditrih po 10.000 dinara. Dobrotvorna zadruga Srpkinja u Inđiji priložila je za gradnju doma 5.000 dinara. Prota Radoslav Marković, bivši župnik Pavle Vlahović, trgovac Timotije Klarić, industrijalac Anton Astaloš, ... podružnica društva Fruška Gora, Predsedništvo Narodne skupštine i arhitekta Đorđe Tabaković po 2.000 dinara. Učitelj Petar Lozjanin, opštinski blagajnik Dragutin Mihaljević, štampar Sava Janković, učitelj Đorđe Popović, učitelj Ignjo Najhauser, trgovac Marko Vranić, opštinski beležnik Danilo Drakulić, farbar Matija Dević, apotekar Milan Grožaj, trgovac Ivan Bart, činovnik Dragić Matić, stolar Lazar Tatić, brijač Bogoljub Stojić, lekar dr. Krsta Grabovački, krojač Bogdan Azarić, opštinski činovnik Đura Imhof, zubar Matija Banić, trgovac Salamon Pisker, privatni činovnik Jakob Knebl, zemljoradnik Velja Živković, zemljoradnik Jovan N. Božić, zemljoradnik Jovan D. Božić svi iz Inđije po 1.000 dinara. Upravitelj škole u penziji Nikola Jovanović i posednik Baltazar Šnajder po 500 dinara. Priliko osvećenja naraštajske zastave društvo je primilo 13.000 dinara. Posle čitanja liste priložnika za gradnju doma Petar Lozjanin zahvalio se priložnicima. Svečanost je završena pesmom „Oj Sloveni”. (18)
U društvu je 9.1.1936. priređena zabava. Diletanti su izveli dva Nušićeva komada : „Analfabeta” i „Dugme”. Pevač i guslar Vučić – Bulatović je uz gusle otpevao „Smrt Kralja Petra I Velikoga” i „Smrt kralja Aleksandra I Ujedinitelja”. Prihod od zabave bio je namenjen zidanju sokolane. (19) Starešina slovenskog i češkoslovenskog sokolstva dr. Stanislav Bukovski posetio je Beograd 26. januara 1937. Na granici Sokolske župe Beograd dr. Bukovskog dočekao je u Inđiji starešina sokolskog društva Inđija i član uprave župe Beograd Đorđe Vojinović i prosvetar društva Inđija Petar Lozjanin. (20)
Sokolsko društvo Inđija imalo je 31.12.1936. 102 člana, 42 naraštaja, 111 dece, sve zajedno 255. To je bilo 11 pripadnika sokola više nego 31.12. 1935.(21)

Sokolsko društvo Inđija imalo je 31.12.1937. 114 člana, 24 naraštaja, 52 dece, sve zajedno 190. U poređenju sa 31.12. 1936. bilo je 65 manje. (22) Sokolsko društvo u Inđiji priredilo je svečano poselo u počast čehoslovačkog dana slobode 31.oktobra 1937. Brat Franjo Vertačnik govorio je o Masariku kao stvaraocu Čehoslovačke, a sokolska deca pevala su čehoslovačku himnu. Mnogobrojni građani posetili su poselo, i na taj način ispoljili osećanje ljubavi za prema bratskom narodu Čehoslovačke. (23) Društvo je održalo svoju glavnu godišnju skupštinu 6 februara 1938 godine. Delegat župe Beograd bio je đeneral Andra Petrović. Otvorio je skupštinu starešina Đorđe Vojnović. Društvo je imalo svoju četu u Putnicima, koja je gradila svoj dom. U novu upravu izabrani su : starešinaĐorđe D. Vojnović, I zamenik Milan Petrović, II zamenik Todor Obradov, načelnik Vladimir Goranović, I zamenik načelnika Slavko Ikraš, II zamenik načelnika Svetislav Mijačević, načelnica Darinka Nikolić, zamenica načelnice Terezija Jane, tajnik Marko Nikić, prosvetar Petar Lozjanin, blagajnik Budimir Komadina, statističar Anica Vojnović, ekonom i knjižničar Franc Vertačnik, lekar dr. Krsta Grabovački. Članovi uprave bili su : Dragić Matić, Bogdan Azarić, Jovan N. Božić, Krsta Kovačević, Dimitrije Atanacković, Đorđe S. Popović, Živorad Lazarević. Zamenici su bili : Mile Grković, Bogdan Petrović, Žika Pantelić, Panta Popović. Revizori Ignjat Najhauzer, Milenko Mićić i Marko Vranić. (24)
Sokolsko društvo Inđija imalo je 31.12.1938. 104 člana, 21 naraštaja, 96 dece, sve zajedno 221. To je bio 31 pripadnik sokola više nego 31.12.1937. (25) Sokolsko društvo Inđija imalo je 31.12.1939. 105 člana, 41 naraštaja, 95 dece, sve zajedno 241. To je bilo 20 pripadnika sokola više nego 31.12.1938. Prilikom okružnog sleta u Inđiji 28.5.1939. održano je po obaveznom programu takmičenje članova i muškog naraštaja nižeg razdela uz učešće društva : Zemun I jedno odelenje članova i jedno odelenje muškog naraštaja; Batajnica jedno odelenje muškog naraštaja; Stara Pazova jedno odelenje članova i Inđija jedno odelenje članova i jedno odelenje muškog naraštaja; Rezultati okružnih utakmica bili su : članovi I Zemun I, II Inđija, III Stara Pazova. Muški naraštaj - I Inđija, II Zemun I i III Batajnica. Takmičio se 21 član i 24 naraštajca. Utakmice je vodio načelnik župe. Prosvetar društva Petar Lozjanin istakao je : „Cilj sokolskog vaspitanja je da, preko pojedinaca, ceo narod preporodi u nacionalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom pogledu. Da prosvetni rad uspe treba radnika, članstvo koje je voljno da ih sluša i uslove za povoljan razvoj. Prilike za prosvetni rad nisu bile povoljne. Za budući rad postoje svi uslovi. Da cela nacija stoji kao jedna tvrđava, danas je potrebnije nego ikada do sada, a sokolstvo bi trebalo da joj stoji na čelu.” (26) Sokoli su u Inđiji na prvi dan Duhova 1939 godine osvetili svoj novi dom “Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i održali okružni slet društava Zemun I, Batajnica, Stari Banovci, Stara Pazova, Ruma i Inđija, sa četama Putinci, Golubinci, Krčedin, Novi Karlovci i Slankamen. Slet je održan na igralištu “Karađorđe”. Posle svečane povorke kroz mesto priređen je doček visokih gostiju. Prvi je stigao izaslanik kralja major Miloje Dinić, u pratnji sokolske delegacije i konjice; ban Dunavske banovine Jova Radivojević, sa gospođom u pratnji narodnog poslanika Aleksandra Milića, koji je ujedno bio i delegat ministra prosvete, i sreskog načelnika Boška Dekanskog. Stigao je načelnik banske uprave socijalno zdravstvenog odseka dr. Vladan Jojkić pa episkop Vikentije Prodanov. Na ulazu u dom goste je pozdravio društveni prosvetar. U 12 časova prostrana sala doma bila je prepuna sokola i delegata ustanova iz mesta i sa strane. Osvećenje doma izvršio je episkop uz asistenciju četiri sveštenika. Na jektanija odgovaralo je Srpsko crkveno pevačko društvo iz Inđije. Starešina Đorđe Vojnović pozdravio je kralja Petra II, zatim sve visoke goste, pa je u podužem izlaganju izneo istoriju i značaj gradnje sokolskog doma. Dom je bio posvećen uspomeni na kralja Aleksandra, a kao dar kralju Petru II u Sokolskoj Petoletci. Narodni poslanik Milić govorio o sokolskim žrtvama u Prvom svetskom ratu. Govorio je delegat Saveza i župe Adolf Stefan. Delegat sokolskog društva Sremski Karlovci dr. Stevan Simeonović Čokić podsetio se vremena pre 34 godine kada je u društvu sa dr. Lazom Popovićem došao u Inđiju da osnuje “Srpski Soko”. Dečji hor pevao je “Pesmu sokolskih legija” a Učiteljsko pevačko društvo “Čuvajte Jugoslaviju” od Pašćana. Priređen je banket, posle javni nastup a uveče bila je u domu sokolska zabava. (27)

Na Vidovdan 1939. održan je Sabor sokola u Ravanici u Sremu. Prisustvovala su društva : Beograd-Matica, Beograd VIII, Beograd X, Stara Pazova, Ruma, Inđija, Vrdnik, Sremska Mitrovica i Pančevo. Sokoli su u povorci došli pred manastir, gde su prisustvovali pomenu. Zbog kiše od pohoda na Zmajevac (mesto zborovanja) odustalo se. Sabor je otvorio Petar Lozjanin. M. Majstorović održao je predavanje „Vidovdanska Misao”. U ime seoskog sokolstva pozdravio je Sabor Đorđe Jovanović, član Sokolske čete Lešnica, koji je doneo sablju očuvanu u Podrinju, a donetu sa Kosova polja posle Kosovske bitke. O čuvanju narodne pesme kroz gusle, govorio je a zatim recitovao i uz gusle pevao guslar Sokolske Petrove petoletnice Perko Mrkajić. (28)

Inicijativom župskog odbora SPP održan je od 17 do 26 oktobra 1939. u Inđiji sokolski samaritanski tečaj. Predavao je dr. Petar Ilić. Predavanja u sokolani su posećivali mnogobrojni učesnici, oba pola i različitih godina starosti. Po završetku tečaja održan je ispit i prigodna svečanost, kojoj je prisustvovao u ime župe Beograd đeneral Staja Stajić (29). Sokolsko društvo u Inđiji delovalo je do Aprilskog rata 1941. Sokoli su sarađivali sa Dobrotvornom Zadrugom Srpkinja u Inđiji. (30)

Posle Aprilskog rata 1941. zabranjen je rad sokolskih društava. Umesto sokolskog društva komunisti su osnovali DTV Partizan. U članku Miroslava Stefanovića „Dunav na dlanu, Fruška Gora kao melem” istaknuta je sudbina Đorđa Vojnovića. Pomenuto je da je veliku svotu novca dao za gradnju Sokolskig doma. Posle Drugog svetskog rata vlast mu je uzela 300 jutara najbolje zemlje i srušila salaš koji je on nazvao „Đorđevo”. I pored svega, ostao je jedan od najcenjenijih stanovnika, uvažavan i poštovan, uvek spreman da pomogne. Pred kraj života darovao je kuću i biblioteku od oko 6.000 knjiga državi. (31)

Sokolsko društvo Inđija obnovilo je svoj rad kao deo Sokolskog saveza Srbije. Postojalo je do 2008. Starešina je bio Dušan Pešut.

Pod pokroviteljstvom opštine Inđija i u organizaciji Kulturnog centra Inđija i Udruženja Kraljevina Srbija 30. septembra 2019. otvorena je izložba „80 godina od osnivanja Sokolskog Doma Kralj Aleksandar I Ujedinitelj”. Svečanosti je prisustvovao kraljevski par Karađorđević. Prisutnima su se obratili prestolonaslednik Aleksandar, predsednik skupštine opštine Inđija Milan Predojević, direktorka kulturnog centra Inđija Ružica Jovanović, starešina Saveza Srpski soko Jevđa Jevđević i autor izložbe Vladimir Vukas. Izložba se sastojala od preko 120 reprodukovanih originalnih fotografija, sokolskih odela, zastava i delova odeće, slika sa sletova, razglednica i drugih dokumenata pozajmljenih iz muzeja i privatnih kolekcija. Izložba je realizovana na ideju Predraga Medenice, predsednika Izvršnog odbora Udruženja Kraljevina Srbija. Članovi KUD „Soko” iz Inđije su u narodnim nošnjama dočekali kraljevski par ispred Kulturnog centra. Osnovna škola „Jovan Popović” je poslala 50 najboljih učenika na doček. Nakon otvaranja izložbe kraljevski par Karađorđevića otišao je do parka Kraljice Marije gde je prestolonaslednik Aleksandar položio venac na spomenik Kralju Petru I, prvom obnovljenom spomeniku jednom od članova kraljevskog doma Karađorđevića u tadašnjoj Jugoslaviji 1991.(32)

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :
1. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. 136-139; B.J., „Karlovački soko”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1940, br. 7, str. 114;
2. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
3. J. Hanuš, „II. slet srpskog sokolstva u Ravanici”, „Sokol”, Zagreb, 15.kolovoza 1906, br. 8, str. 121, 122, 123;
4. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
5. M.G.S. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 135; Dr.V., „20 godišnjica staropazovačkog sokolskog društva”, „Sokolski Glasnik”, u Ljubljani, 30. septembar 1927, br.18.-19, str. 312; Pavle Vračarić, „Sokolsko društvo Stara Pazova proslavilo jubilej 100 godina od osnivanja”, „Oko Sokolovo”, Beograd, avgust 2007, br. 29-30, str. 8;
6. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
7. Pavle Vračarić, profesor pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko Sokolovo”, Beograd, decembar 2013, br. 47-48, str. 21;
8. „Sokolsko društvo Inđija”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1. januar 1931, br. 1, str. 5;
9. „Sokolsko društvo Inđija” , „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 30. aprila 1931, br. 18, str. 3;
10. „Sokolsko društvo Inđija” , „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13, str. 6;
11. „Inđija“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 1 januara 1934, br. 1, str. 4;
12. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik“, Godina I, Beograd 1934, str. X;
13. P.L. „Proslava Prvog decembra”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 3;
14. P.L. „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 marta 1935, br. 10, str. 4;
15. P.L. „Proslava Sv. Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 31 maja 1935, br. 23, str. 3;
16. P.L. „Pohod Sokola na Oplenac”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 septembra 1935, br. 33, str. 3;
17. Petar Lozjanin, „Sokolsko društvo Inđija” , „Oko Sokolovo”, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br. 7, str. 132;
18. P.L, „Osvećenje temelja Sokolskog doma u Inđiji”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 16 oktobra 1936, br. 41, str. 3;
19. „Zabava”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 6;
20. Brat dr. Stanislav Bukovski”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 1,2;
21. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 27, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
22. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god.”, str. 104, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4;
23. „Sokolsko društvo Inđija”, „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 mart 1938, br. 3;
24. „Godišnja skupština Sokolskog društva Inđija“, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 5 mart 1938, br. 9, str. 5;
25. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 41, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
26. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940 godine.”, str. 21, 34, 45, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 aprila 1940, br. 4;
27. P.L, „Osvećenje Sokolskog doma u Inđiji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 2;
28. „Sokoli u Ravanici (Vrdnik)”, Vesti, „Oko Sokolovo”, Beograd, 9 oktobar 1939, br. 7 i 8;
29. „Sokolski samarićanski tečaj u Inđiji“, „Sokolski život“, „Oko sokolovo“, Beograd, 4.februara 1940, br.2;
30. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njegovih odbora u zemlji i srodnih društava za prostu 1939/1940 poslovnu godinu”, Beograd 1941, str.86, 87, „Vardar XXX kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1941 godinu”, Beograd 1940;
31. Miroslav Stefanović, „Dunav na dlanu, Fruška Gora kao melem”,„Magazin”, Dodatak „Politike”, 1180/ 10 maj 2020, str. 21;
32. „U Inđiji otvorena izložba Srpski soko”, „Udruženje Kraljevina Srbija”, sajt na Internetu.