Sokolske pripreme za odbranu otadžbine

Posle Prvog svetskog rata sokoli su u sastavu svojih društava imali streljačke odseke. Odseke su vodili aktivni i rezervni oficiri, članovi sokola. Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Zbog njihove obuke vojska je članovima sokola priznavala kraći vojni rok. I to je tada bilo sve.

Sa Sudetskom krizom 1938. Savez Sokola počeo je intenzivne pripreme svog članstva za rat. Rastao je broj streljačkih odseka u Savezu Sokola. Godine 1939. u sastavu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije bilo je 2.343 jedinice (društava i seoskih četa) sa 313 streljačkih odseka, 454 puške i 98 vazdušnih pušaka. U 1936. bilo je 76 streljačka odseka, 1937. osnovana su 73 odseka a 1938. još 154 streljačka odseka. (1) Posle Sudetske krize 1938. Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije pripremao je užurbano svoje članstvo za odbranu otadžbine. Savez Sokola dodelio je Sokolskoj župi Beograd pomoć od 3.000 dinara za ciljeve narodno-odbrambenog odseka. Održan je sastanak delegata svih župskih narodno odbranbenih odseka u Beogradu 21. januara 1939. (2) Načelništvo Beli Manastir primilo je od župe Osijek vazdušne puške radi posuđivanja sokolskim jedinicama. Svakoj jedinici davana je puška na 15 dana. Posuđivali su : Branin Vrh-Šećerana i Darda, Batina i Kneževi Vinogradi, Luč i Branjina, Podolje i Jagodnjak. Svaka jedinica je bila dužna da od načelništva sama pušku odneti i isto tako je vratiti. (3) Vazdušne puške, koje je načelništvo župe ustupilo okružju za posuđivanje jedinicama u toku dva i po meseca obišle su sve sokolske jedinice, osim Podolja, Luča i Batine, koje uprkos poziva nisu po pušku nikog poslale, i Kneževa, koje u to vreme nije ništa radilo. (4) Sokolska župa Užice je oko sebe okupljala sva nacionalna i humana društva na svojoj teritoriji, trudeći se da u njihov rad unese potrebno jedinstvo i jednodušnost. Aktivan je bio Narodno-odbranbeni odsek Župe. Župa je 1 maja 1939 godine sa predstavnicima svih humanih i nacionalnih društava održala sednicu Narodno-odbranbenog odseka, na kojoj je posle diskusije došlo do zaključka za čije ostvarenje je osigurana saradnja svih nacionalnih elemenata. Rešeno je da Sokolski narodni univerzitet odmah nastavi svoj rad. Predavanja u prvom ciklusu imala su za cilj da upoznaju narod sa tadašnjom situacijom u svetu u vezi sa stvarnim položajem Jugoslavije, te da se na taj način očuva i pojača odbranbeni duh; da se narod upozna sa svim strahotama ratne tehnike, te da se pripremi za efikasnu odbranu. Predavanja su se trebala držati i po svim varošicama i selima užičkog kraja. Prvo predavanje je održano 8 maja 1939. Brat Strahinja Gogić govorio je o dužnostima u današnjici. Na sastanku je izabran odbor koji se starao o izboru i rasporedu sledećih predavanja. Odlučeno je da se pokrene nedeljni list koji je imao zadatak da potpomogne i populariše odbranbenu nacionalnu akciju. Predstavnici vojske aktivno su učestvovali. I pre početka zajedničke akcije župa je počela svoj rad preko brata Strahinje Gogića, koji je u intencijama Narodno-odbranbenog odseka već duže vreme radio u narodu. (5)

U Sokolskom domu Beograd Matica održana je 15.10.1939. sednica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica. U ime Načelništva Saveza Sokola bili su prisutni izaslanici braća Josip Bogner i Branko Polić. O radu na narodnoj odbranbenosti istaknuto je : Nastavljajući sa dotadašnjim telesno vaspitnim metodama, trebalo je posvetiti pažnju granama važnim za narodnu odbranu : izleti, smučanje i biciklizam sa svima pripadnicima. Izletima je trebalo dati više vojni manevarski karakter, vezati ih za vežbe u snalaženju na zemljištu, službi veze, i gađanju. Smučanje i biciklizam trebalo je forsirati kod naraštaja kao sredstvo za službu veze. U svim vežbaonicama trebalo je početi sa intenzivnim odbranbenim vaspitanjem u koje je spadalo : zaštita od vazdušnih napada, samarićanska služba (za članice, ženski i muški naraštaj), služba veze (za muški naraštaj), nastava gađanja, forsiranje streljačkih odseka i vežbe u snalaženju na zemljištu. (6)

Krajem oktobra 1939. počeo je tečaj iz predvojničke obuke za putujuće župske prednjake u vežbaonici Saveznog doma u Beogradu. Svrha tečaja bila je da se tečajcima daju solidni temelji teoretskog i praktičnog znanja iz grana vojne nastave, kako bi zatim i sami u svojim župama priređivali tečajeve iz predvojničke obuke za prednjake sokolskih jedinica, a ovi da bi se osposobili za provođenje predvojničke obuke sa članovima svojih jedinica. Tečajevi su pomagali zadacima narodne odbrane i vojske, koja je u svojim redovima dobijala već dobro spremljene snage. Na tečaj su poslale skoro sve župe svoje putujuće župske prednjake. Tečaj je bio na internatskoj osnovi i u strogo vojničkom duhu. Nadzor nad tečajem vršio je savezni načelnik Ivan Kovač. Tečaj je vodio član saveznog tehničkog odbora Frano Žic. Nastavnici su bili većinom oficiri, koji su izvodili nastavu po knjizi : „Potrebna znanja za ispite Sokola koji žele da služe manje u kadru”. Knjigu su napisali art. pukovnik Dimitrije Pavlović, sanitetski pukovnik dr. Milivoje Radulović, art. kap. I klase MiroslavT. Rašić, art. poručnik Dragutin A. Valter i savezni prednjak Rafael Ban. Tečaj je bio završen 15 decembra 1939. (7) Tečaj je trajao od 20 novembra do 15 decembra 1939. Na tečaju je bilo 22 učesnika iz 19 župa. Tečajci su bili smešteni u prostorijama Saveza Sokola, gde su držana predavanja o narodno-odbrambenom radu, administraciji i telesnom vaspitanju, a iz vojnog dela o strojnoj obuci, poznavanju oružja, nastavi za gađanje sa raznim vrstama oružja, poznavanje karti i orijentacije, stražarskoj i ratnoj službi, bojnim otrovima, o zaštiti od napada iz vazduha, .... . Vojna obuka izvođena je i na terenu. Nastavnici na tečaju bili su za vojni deo oficiri, a za ostalo članovi Načelništva i Stručnog odbora Saveza Sokola. Za predvojničku obuku učesnici su dobili vojnička odela i ostalu spremu. (8) U velikoj dvorani Sokolskog doma Soko-Matice u Beogradu 16. decembra 1939. priređen je svečani završetak tečaja. Svečanom završetku tečaja prisustvovao je ministar za fizičko vaspitanje naroda, Jevrem Tomić, u pratnji načelnika ministarstva M. Aračića. U ime komandanta Beograda prisustvovao je general B. Vrbica. .... . Prisustvovali su oficiri nastavnici na tečaju pukovnik D. Pavlović, kapetan A. Glušić, kapetan D. Savić, kapetan Pantelić i poručnik Grujičić. Strojem vojnika-sokola komandovao je kapetan S. Grujičić. U ime Saveza Sokola tečajcima se obratio zamenik starešine Milivoje Smiljanić. U svom govoru istakao je : „Vi kao sokoli svesni ste velike dužnosti svakog pojedinca .... Najveća je sada vaša dužnost osposobiti se za odbranu zemlje. .... Od svih dužnosti najveća je odbrana zemlje. Uz ostale sokolske dužnosti uzeli ste i ovu. U ime Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije zahvaljujem vam kao i svoj g.g. oficirima i braći, koja su uložila trud za uspeh.” Ministar za fizičko vaspitanje naroda Jevrem Tomić u svom govoru istakao je : „ ... Kada odete na teren vaša će dužnost biti da podižete duh i moral, kako bi i današnji vojnici bili u tradiciji stare i slavne srpske vojske. ...” . Na pozdrave odgovorio je Miloš Volk, sokolski prednjak iz Banja Luke, rodom iz Šoštanja (Slovenija), istakavši da će iz sveg srca raditi na narodno-odbrambenom polju. Ivan Kovač, načelnik Saveza SKJ, u ime Saveznog Načelništva, proglasio je prvi tečaj završenim. (9)

Sokolsko društvo Osijek Donji Grad uvelo je za muški naraštaj i članove redovnu obuku u gađanju vazdušnom puškom. Obuka se vršila nedeljom od 8.30 – 10 sati pod vođstvom brata M. Velenderića. (10) Sokolsko društvo Ravna Reka organizovalo je obuku u streljanju starijeg naraštaja i članica. U zoru 23 juna 1940 godine hteli su da pokažu rezultate svog rada, pa su priredili streljačko takmičenje svih tečajaca i tečajki. Takmičenje je bilo na javnom mestu, u prisustvu velikog broja gledalaca, među kojima je bilo mnogo starih vojnika i dobrih strelaca, koji su sa živim interesovanjem, pratili odlične rezultate, ne samo muških strelaca, nego i sokolskih sestara. Oduševljeni time, mnogi građani, a naročito stari ratnici, izrazili su želju da i oni učestvuju u takmičenju, pa se priličan broj njih prijavio u sokolsko društvo, želeći da se takav rad za odbranu otadžbine, što uspešnije nastavi. (11)
Na II Svesokolskom sletu u Beogradu koji je trebao da se održi 1941 godine, bile su planirane utakmice iz odbrambenosti. Tu su bile uvrštene utakmice u gađanju vazdušnom i malokalibarskom puškom za članice, ženski naraštaj i mlađi muški naraštaj, a za sve ostale kategorije u gađanju sa malokalibarskom i vojničkom puškom. Predviđene su za članove četa i društava i utakmice patrola i pojedinaca u bojnom trčanju, biciklističke trke na 10 kilometara i biciklističke trke na 5 km sa opterećenjem. Za stariji muški naraštaj bile su predviđene utakmice pojedinaca i vrsta u preponskom bojnom trčanju i u biciklističkoj trci na 5 km, a za mlađi muški naraštaj utakmice u biciklističkoj štafetnoj trci. (12) U Kraljevini Jugoslaviji održana je 12 maja 1940. smotra sokolstva, kao prva manifestacija stanja sokolske pripravnosti. Sokoli su smatrali da su odgovorni za stvaranje unutarnjeg fronta, za organizaciju odbrane i otpora. Smotra je uspešno održana u celoj zemlji, izuzev u gradovima Banovine Hrvatske, gde su vlasti ometale priređivanje javne smotre. U ostalim krajevima smotra je izvršena bez prepreka od strane vlasti. Beogradske i zemunske sokolske jedinice održale su smotre u sokolanama i letnjim vežbalištima. Smotre su bile spojene sa predavanjima iz narodno-odbrambenog vaspitanja. U Sokolskom društvu Beograd Matica, koje je imalo veliki broj članova, generalni sekretar Saveza Sokola Radmilo Grđić održao je predavanje. U Sokolskom društvu Beograd II izvršeno je gađanje iz pušaka, predavanje za sokolice o bojnim otrovima i evakuaciji. U Sokolskom društvu Beograd III održano je predavanje o narodno-odbrambenom radu, recitovanje „Kako se vaspitala predratna omladina”. U Sokolskom društvu Beograd IV izvršeno je takmičenje na strelištu svih pripadnika do 35 godina. Stariji su gađali iz vazdušnih pušaka. Izvedena je i ratna služba “osvajanjem” Banovog brda i druge ratne vežbe. …. . Sokolsko društvo Zemun I izvelo je na smotri gađanje. Predavano je o bojnim otrovima i lekarskoj pomoći za sokolice. (13) U „Sokolskom glasniku“ su istakli da je uspela smotra održana u Borovu. Učestvovali su sokoli iz Borova i iz Vukovara. Ispunili su sav stadion. Održane su vežbe i gađanja bojevnom municijom. Govorili su starešina Toma Maksimović i Niko Bartulović. (14) U Novom Sadu smotra je počela podizanjem sokolske zastave i govorom starešine župe dr. Ignjata Pavlasa. Kolone sokola su išle preko varoši u Petrovaradin i Bukovac, na čelu sa sokolskom konjicom i muzikom. U Petrovaradinu im se pridružio veliki broj sokola sa starešinom Vitoševićem, a dalje sokoli iz Sremskih Karlovaca, sa starešinom dr. S. Simeonović-Čokićem. U Bukovcu ih je dočekala mesna četa, sa starešinom Rankovićem na čelu. Na obroncima Fruške Gore sokoli su izveli narodno-odbrambene vežbe. Smotru je posetio komandant prve armijske oblasti general Milorad Petrović, koji je posvetio naročitu pažnju streljačkom odeljenju. (15) Na smotri sokoli su pokazali da su bili spremni da u slučaju rata, posle vojske učestvuju u odbrani zemlje, posebno u stvaranju unutrašnjeg fronta, da budu predvodnik u zaštiti stanovništva. Odazvalo se preko 150.000 sokola i sokolica. Dopisi i telegrafski izveštaji stizali su iz 2.000 sokolskih društava i četa. Odziv je bio od Skoplja, do Banja Luke i Maribora. Sokoli su uvežbavali zadatke vojno-odbrambenoj obuci, biciklističkim patrolama, lekarskoj pomoći, izletima i pešačenjima od 5 do 20 kilometara. Sokolima se pridružilo stanovništvo, a mnogi su zatražili da se upišu u sokole. (16) Sokolski rad na pripremi odbrane zemlje nastavio se i posle smotre. Načelnici i načelnice svih sokolskih jedinica župe Beograd zborovali su 19. maja 1940. u Beogradu u Domu Soko Matice. Na zboru su bili prisutni izaslanici Saveza Sokola Grđić i Kovač. Zborovanje je održano pod predsedavanjem načelnika župe Maksimovića i načelnice Vučković. Predavalo se o narodno-odbrambenom radu. Posle podne zbor je nastavljen na strelištu kod Careve ćuprije, gde je izvršena obuka u gađanju. (17) Župa Beograd održala je tečaj za instruktore po upustvima Načelništva Saveza Sokola u julu 1940. Posle završenog tečaja, župsko načelništvo raslalo je ekipe od po tri člana instruktora u svoje jedinice. Instruktori su obišli Rumu, Sefkerin, Banatsko Novo Selo i Banatski Brestovac. U Smederevu i društvu Zemun -Matica radila su braća koja su bila iz tih društava na tečaju. Ekipe su radile tri-četiri dana u jednoj jedinici i pređeno je, u najkrupnijim potezima, sve gradivo predviđeno programom Načelništva, a na kraju je vršeno i gađanje, koje je najviše oduševljavalo učesnike tečaja. U članku je istaknuto da su svojom spremom, nesebičnim i neumornim radom, instruktori dokazali da su dostojni poverenja koje im je ukazalo župsko načelništvo, čime je mogla da se ponosi cela Župa Beograd. (18) U Sokolskom društvu Glina preko leta 1940. su trojica župskih instruktora u okviru narodno odbrambenog rada obilazili čete. Sa instruktorima je članstvo izvelo više pešačkih izleta u bližoj ili daljoj okolini.(19) Na Društveno vaspitnoj narodno-odbrambenoj školi za muški naraštaj 14 jula 1940. na Sokolovcu na Palićkom jezeru došli su sem iz subotičkih društava naraštajci iz društava Zemun, Beograd, Osijek, Slavonski Brod, Slavonska Požega, Vinkovci i Sente. Na tečaju je bilo 14 naraštajaca. Tečaj je otvorio komandant mesta brigadni general Dušan Isaković. U svom kratkom govoru istakao je i podvukao važnost i značaj narodno-odbrambenog rada, u prilikama 1940. kada je sva omladina trebala biti spremna da stupi u redove vojske. U ime Matičnog društva tečajce je pozdravio zamenik starešine Ivan Turato, kao i načelnik Josip Temali. Program je obuhvatao : Prosvetni rad, organizaciju, ideologiju i istoriju sokolstva. Tehnički rad, tehnički i praktični deo sa vežbama na spravama, lakom atletikom, plivanjem i veslanjem i Narodno-odbrambeni rad : padobranstvo, obaveštajna služba, služba veze, utvrđivanje, borbena obuka, udarna služba, naoružanje, nastava gađanja i bojni otrovi. Naraštajci su prisustvovali noćnoj vežbi vojske, gde im je prikazan rad u napadu i odbrani. Izvršili su bojno gađanje. Program su sprovodili prednjaci u saradnji sa prosvetnim odborom Matičnog društva i aktivnim oficirima subotičkog garnizona. Po završetku škole održane su utakmice za najboljeg tečajca. Bilo je takmičenje u vežbama na spravama, lakoj atletici, ideologiji, organizaciji, istoriji sokolstva i pismenim zadacima sa sokolskim temama, u narodno-odbrambenom radu, u višem i nižem odeljenju. U višem odeljenju prvo mesto je zauzeo Đuro Hajduk iz društva Zemun-Matica, a u nižem odeljenju Miloš Šećerov iz društva Subotica I “Stadion”. Škola je svečano zatvorena 4 avgusta 1940. Školu je zatvorio izaslanik komandanta mesta konjički potpukovnik Čedomir Riznić i zamenik starešine Matičnog društva Kujunđić Alba, pozvavši tečajce da stečeno znanje usavršavaju u svojim jedinicama. Tečajcima su podeljena uverenja o pohađanju škole i knjige kao poklon Matičnog društva i Pipana Ernesta, pročelnika N.O.O. Župe Novi Sad. (20) Sokolska župa Banjaluka organizovala je tečaj za instruktore sokolske pripravnosti u Sokolskom domu u Banjaluci. Na tečaju je bilo 25 članova i članica. Pored predmeta iz narodno-odbrambene pripravnosti bili su obrađivani i svi predmeti sokolskog vaspitnog rada. U članku je istaknuto da su nastavnici na tečaju bili zadovoljni sa dotadašnjim radom. (21) Sokolsko društvo Beograd VI organizovalo je samostalno letovanje za svoje članstvo u selu Miloševcu, 14 jula 1940. pod vođstvom brata Đorđevića. U programu boravka bio je i sokolski narodno-odbrambeni rad, pored ostalog programa iz svih grana sokolskog vaspitnog rada. (22)

Načelništvo Sokolske župe Tuzla priredilo je tečaj Sokolske odbrambene pripravnosti u trajanju od 10 dana. Od 11 do 20 avgusta 1940. Tečaj je pohađalo 17 tečajaca iz 6 društava. Predavali su braća kapetan Drinjaković, poručnik Golubović, rez. potpukovnik S. Popović, Salih Salihspahić i Manojlo Vlatković koji je bio vođa tečaja. Tokom tečaja izvršena je sa tečajcima ratna služba na terenu, a na kraju je izvršeno školsko gađanje na vojnom strelištu 15 pešadijskog puka. Tečaj je obišao izaslanik Načelništva Saveza Sokola brat Bogdan Maksimović. Pohvalio je rad nastavnika i tečajaca. Tečaj je zaključen govorom starešine župe brata Nikifora Todića. U patriotskom govoru poželeo je svim tečajcima uspešan rad kako u svojim tako i u ostalim jedinicama župe. (23) Sokolska župa Mostar priredila je odbrambeni tečaj za sokolsku omladinu sa svog teritorija. Tečaj je vodio načelnik župe L. Prnjatović, uz saradnju brojne braće tehničara. Kao nastavnici predavali su između ostalih Miodrag Nikolić, komandant mesta u Nevesinju, dr. Novak Lojović, sreski lekar i dr. Tečaj je završilo uspešno svih 12 polaznika. (24) Sokolska župa Varaždin održala je tečaj odbrambene pripravnosti od 17 do 25 avgusta 1940, u sokolskom domu u Čakovcu. Na tečaju je bilo 20 tečajaca iz šest jedinica. Predavali su članovi načelništva i stručnog odbora župe. U devet dana pređeno je gradivo, predviđeno u saveznom nastavnom planu, teorijski i praktično. Završetak rada bio je na Pohorju, u sokolskom planinskom domu, gde je uz terensku obuku izvršeno i bojno gađanje. Tečaj je vodio načelnik brat Suligoj, a kao predstavnik Saveznog načelništva tečaj je posetio brat M. Vojnović. Dvadeset mladih sokola trebalo je da proširi u jedinicama rad na odbrambenoj pripravnosti, što je bilo od značaja za tu graničnu sokolsku župu. (25)

Sokolski rad na polju telesnog vaspitanja obuhvatao je razne grane telesnog vežbanja, a posebno su se negovale vežbe sa elementima vojne obuke. Zbog njihove obuke vojska je članovima sokola priznavala kraći vojni rok. I to je tada bilo sve.

Sa Sudetskom krizom 1938. Savez Sokola počeo je intenzivne pripreme svog članstva za rat. Vršena je obuka u gađanju, kao i u ostalim vojnim veštinama. Sem obuke za bolničarke, sokolice su bile uključene u vežbe iz gađanja. Tako je Sokolstvo dočekalo Aprilski rat 1941.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Streljački otsek SSKJ u prošloj i idućoj godini“, „Sokolski glasnik“, Beograd,18 avgust 1939, br.33, str.7; „Izveštaj o radu uprave SSKJ. za godinu 1938 podnet na IX redovnoj glavnoj skupštini SSKJ. 23. aprila 1939”, Beograd, str. 24, 54;
2. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 februar 1939, br. 2;
3. B.S, „Iz okružja Beli Manastir“, „Bratstvo“, Osijek, 15 decembra 1938, br. 12, str. 230;
4. B. Slijepčević, „Iz okružja Beli Manastir“, „Bratstvo“, Osijek, 15 februara 1939, br. 2, str. 24;
5. G., „Značajna aktivnost župe Užice“, „Sokolski Glasnik“, Beograd, 2 juna 1939, br. 22, str. 3;
6. „Sa sednice zbora društvenih načelnika-ca”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 novembar 1939, br. 9, str. 124;
7. „Tečaj Saveza Sokola za pred-vojničku obuku župskih prednjaka”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 decembar 1939, br. 50, str. 5;
8. „Narodno-odbrambeni tečaj”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 26 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 8;
9. „Svečani završetak narodno-odbrambenog tečaja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str.2;
10. Kl. „Sd. Osijek.D.G.“, „Iz Osječkog okružja“, „Bratstvo“, Osijek, 15 februara 1940, br. 2, str. 22;
11. „Kratke vesti iz našeg sokolstva“, „Sokolski glasnik”, Beograd, 4 juli 1940, br. 27, str. 4;
12. „II Svesokolski slet u Beogradu“, „Iz načelništva župe“, „Bratstvo“, Osijek, 15 maja 1940, br. 5, str. 75;
13. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
14. I. Sedlaček, „Veličanstveni uspeh smotre sokolske pripravnosti, u nedelju, 12 maja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 1,2;
15. Uspeh smotre u ostaloj zemlji”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 maj 1940, br. 20, str. 2;
16. Vladan Vukašinović, „Gimnastika i sokolstvo u Srbiji do 1941”, Beograd, 2016, str. 109;
17. „Zbor načelnika i načelnica beogradske sokolske župe”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 24 maj 1940, br. 21, str. 3;
18. Slob. K. Nić, „Rad instruktora Sokolske župe Beograd”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 septembar 1940, br. 38, str. 4;
19. Marko J. Opalić, „Sokolsko društvo Glina, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 mart 1941, br. 12, str. 4;
20. „Uspela naraštajska škola na Paliću”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 30 avgust 1940, br. 35, str. 7;
21. „Tečaj pripravnosti u Banjaluci”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 9 avgust 1940, br. 32, str. 2;
22. S.Đ, „Letovanje beogradskih Sokola”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 9 avgust 1940, br. 32, str. 2;
23. „Župski tečaj odbranbene pripravnosti u Tuzli”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 septembar 1940, br. 36, str. 7;
24. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 septembar 1940, br. 36, str.8;
25. Odbranbeni tečaj u Čakovcu”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 septembar 1940, br. 37, str. 7;