Rad Sokolskog društva Petrovaradin

Sokoli u Petrovaradinu bili su posle Prvog svetskog rata deo Bačke sokolske župe u Novom Sadu i zbog blizine sarađivali su Sokolskim društvom Novi Sad. (1) Sokolsko društvo Petrovaradin osnovano je 1912. U Sokolskom Kalendaru za 1923 štampanom u Ljubljani 1922 godine istaknuto je da je starešina bio Josip Fenc, tajnik Mato Miolčić, načelnik Adolf Salontaj. Bilo je 115 članova, 13 članica, 23 vežbača, ... 26 muške dece, 13 članova u sokolskom kroju. (2) Sokolsko društvo Petrovaradin održalo je skupštinu 21. februara 1923. Za starešinu društva izabran je Grginčević. (3) U Sokolskom Kalendaru 1924“ istaknuto je da je starešina bio dr. Antun Grginčević, načelnik Ilija Kopici, tajnik Franjo Malin. Bilo je 160 članova, 32 vežbača, 24 muškog naraštaja, 12 članova u sokolskom kroju. (4)

Protivnici sokolskog društva u Petrovaradinu ušuljali su se noću u sokolsku dvoranu i sasekli društvene sprave. To se pre toga desilo u Zagrebu i Sisku. U u članku „Barbarstvo u Petrovaradinu” u časopisu „Sokolski vjesnik župe zagrebačke” komentarisali su : „ .. Lijep primer odgoja plemenskih sokola. Nemogući suzbiti radom, oni nastoje da to učine paležem i siječenjem. Prava zapadna kultura vrijedna, da se javno – pohvali ...”. (5)
U Petrovaradinu uz sokolsko društvo osnovan je Hrvatski soko. Njihov vođa i osnivač Šoblaker izjavio je da je Nemac. Jedan član je pre Prvog svetskog rata radio na osnivanju Kulturbunda. Nasuprot Hrvatskom sokolu Sokoli u Petrovaradinu izabrali su na glavnoj skupštini društva starešinu Vuka Lepetića, a pod starešinu Frana Malina. (6) Sokolsko društvo u Novom Sadu osnovalo je konjički odsek 1925. Odsek je učestvovao na sokolskim priredbama i manifestacijama u Novom Sadu. Odsek je reorganizovan 1934. Obuka jahanja se odvijala na vojničkim konjima, koje artiljerijski puk u Petrovaradinu ustupao društvu svake godine od 1.decembra do 1.maja dva puta nedeljno. (7) U Petrovaradinu delovalo je Rusko sokolsko gnezdo 1926. (8) U „Sokolskom Kalendaru 1928“ istaknuto je da je starešina društva bio Franjo Malin, tajnik Ilija Simić. Bilo je 58 članova, 3 člana u sokolskoj odori. (9) U Kalendarima 1929 i 1930 od 1928 i 1930 nema podataka o radu društva.

U„ Sokolskom Kalendaru 1931“ istaknuto je da je Sokolsko društvo Petrovaradin osnovano 1930. Starešina je bio Mirko Čunko, načelnik Mladen Matijašević, tajnik Tanasije Božić. Bilo je 43 člana, 32 vežbača, 12 muškog naraštaja, 64 muške dece, 38 ženske dece i 3 člana u sokolskoj odori. Koristili su školu i imali 1 saradnika. (10)

Sokoli u Petrovaradinu proslavili su svečano Dan Ujedinjenja 1932. Ujutro skupili su se u „Školskoj sokolani” sokoli i sa đacima osnovne škole pošli su u crkvu na blagodarenje. Posle blagodarenja u crkvi vratili su se u „Školsku sokolanu”. Tu je održana svečana sednica Sokolskog društva. Pošto je otpevana državna himna, starešina društva Vladimir Višošević otvorio je sednicu društva. U svom govoru pozdravio je starešinu sokola, prestolonaslednika Petra i kralja Aleksandra. Govorio je o žrtvama koje su položene na oltar ujedinjenja. Stanislav Preprek, prosvetar društva, govorio je o značaju Prvog decembra sa gledišta nacionalnog i sokolskog. Posle je govorio o Sokolstvu i njegovoj ulozi kod svih slovenskih naroda. Sokolstvo je pre Prvog svetskog rata neustrašivo propovedalo bratstvo Jugoslovena i svih Slovena. Posle rata kad je stvorena jedinstvena jugoslovenska država, Sokolstvo nije izgubilo pravo na opstanak, kako su neki govorili, nego je imalo zadatak, da veru u jedinstvenu jugoslovensku državu učvrsti u srcima celog naroda. Na kraju je bilo izvršeno svečano polaganje zaveta članova i članica. Posle podne bila je održana svečana akademija u „Sokolskoj vežbaoni”. Dvorana je bila prepuna najuglednijih ličnosti i elitnog društva Petrovaradina i Novog Sada. U ime Saveza Sokola prisustvovali su dr. Belajčić, predsednik prosvetnog odbora saveza i F. Malin, član prosvetnog odbora. U ime župe Novi Sad bili su dr. Ignjat Pavlas i inženjer Tošić. U ime vojske bili su pukovnik Baneković, potpukovnici Pavlović i Simić, komandanti Podoficirske škole i artiljerijskog puka, .. . . Na početku programa nastupio je dečak iz zabavišta pozdravivši goste. Pevana je državna himna. Učestvovao je hor sokolskog podmladka, pod upravom učitelja i prosvetara društva Stanislava Prepreka. Sokolske vežbe izvedene su od svih kategorija. Na zahtev publike morale su biti ponovljene. U prvi put prikazanom prikazu „Snaga Sokolstva” od Bogunovića-Udickog, učestvovale su sve sokolske kategorije. U prikazu „Sirotna majka” bile su prikazane narodne nošnje iz svih krajeva Jugoslavije. Posle završenog programa sledila je igranka. Po završetku svečane akademije pod utiskom proslave prijavili su se novi članovi u sokolsko društvo. Na zahtev publike program svečane akademije trebao je da bude ponovljen 17 decembra 1932. (11) Sokolsko društvo u Petrovaradinu zajedno sa školama Štrosmajerovom i Ilije Okruglića proslavilo je 1933. rođendan prestolonaslednika Petra. U oči proslave članovi i članice društva prisustvovali su zajedničkoj manifestaciji u Novom Sadu.

Sokolsko društvo težilo je da podigne spomenike streljanim u Prvom svetskom ratu, podigne sokolski dom i dobije od kralja svoju zastavu. Sokolski dom u Petrovaradinu podignut je 1934. Sokoli u Petrovaradinu priredili su proslavu 8 i 9 septembra 1934. i proslavili su osvećenje sokolskog doma i zastave. Društvo je izdalo spomenicu o radu društva za 21 godinu. Na pomenu se okupilo hiljade sokola i građana iz Novog Sada. Pomen poginulima zajednički su držali đakovački biskup dr. Antun Akšamović i karlovački episkop. Svečanost je počela u šancu petrovaradinske tvrđave na mestu na kojem su streljani Bešćani i drugi 12 septembra 1914. Sokolsko društvo je podiglo spomen-ploču. Mase naroda ispunile su šanac kada je episkop Tihon započeo obred. Svečanostima je prisustvovao ministar fizičkog vaspitanja Grga Anđelinović, Đura Paunković, ... . Prisustvovala je uprava župe Novi Sad na čelu sa starešinom i izaslanstvo svih društava župe. U povorci su krenuli na vojničko groblje gde su bili pokopani Čeh Giter i streljani 1915. Njegov grob osvetio je biskup Akšamović, a ostale grobove vladika Tihon. U ime sokola govorio je brat Malin, a u ime čehoslovačkog poslanstva savetnik Šola. Posle se povorka uputila pred spomenik streljanim Batajničanima. Posle opela govorio je episkop Tihon odajući priznanje sokolima, njihovom radu, nastojanjima i težnjama. U ime sokola govorio je dr. Borata, a u ime Beograda Bogdanović. Četa vojnika odavala je paljbom počast. Crkveni velikodostojnici zahvalili su se upravi društva na svemu što je učinila da bi se odala počast žrtvama i što je svoj dom podigla njima u čast. Drugog dana proslave sa sletišta je krenula sokolska povorka, zajedno sa ostalim mesnim društvima, pred crkvu gde je pod vedrim nebom biskup Akšamović služio svečanu službu. Posle je povorka krenula u novi sokolski dom. Na čelu iza zastava stupali su general Janković i biskup Akšamović opkoljeni sokolima, uz klicanje naroda. Prvi je u sokolski dom ušao biskup dr. Akšamović dočekan sokolskim pozdravom. Posle posvete doma održao je biskup govor u kome se između ostalog isticalo : “... U našoj ujedinjenoj otadžbini dragoj Jugoslaviji organizovana su mnoga društva, koja neguju viteški značaj i dižu ponos našega naroda u tom kolu odlično mesto zauzima Sokol Kraljevine Jugoslavije. Na čelu su ove viteške organizacije svetli umovi naše sadašnjice. Vrhovni starešina je Njegovo Visočanstvo naš Prestolonaslednik, dragi Kraljević Petar. Viteški duh, koji je našem narodu prirođen dar od Boga privlači našu mladost u sokolske redove, te Sokol Kraljevine Jugoslavije stoji danas kao jaka organizacija. Bogati gradovi i siromašna sela jednako se takmiče da podignu domove za organizatorni uspešni rad pojedinih sokolskih jedinica. Naš dragi Petrovaradin stvara danas i posvećuje sokolski dom da u tom domu razvije predivnu zastavu, dragoceni dar Nj.V. Kralja Aleksandra I. - Sokoli ! Sokolice ! Kada danas svečano ulazite u svoj dom, neka vam bude zavet svet i trajan : čuvati, negovati i do heroizma usavršavati duh državnoga i narodnoga jedinstva pod visokim egidom Nj.V. Kralja Aleksandra, a pod vođstvom Njegovog Visočanstva Prestolonaslednika Petra. Kao što sunce za vedroga jutra najpre osvetljuje bregove i vrhunce gora naših, a tek se kasnije spušta i silazi u doline, gajeve i poljane naše, tako eto genij roda našega u prostranoj Jugoslaviji treba da osvetljuje i duhovno osvoji vrhove društva našega t.j. inteligenciju našu. Prosvetari naši, ptretstavnici naših svih krugova, koji su pozvani da neguju narodnu prosvetu neka pronašaju taj dobri duh u široke krugove dragoga nam naroda. ... “. U ime Savezne uprave govorio je Đura Paunković. Istakao je : “... Sokolski dom u tvrdome gradu Petrovaradinu ! Treba da postane programna tačka celog našeg budućeg rada : od svakoga našeg svesnog, pa ma kako malenog mesta stvoriti idejno tvrdi ... Petrovaradin sa sokolskim domom u njemu !” Posle posvećenja doma, na banketu, biskupa Akšamovića pozdravio je starešina župe dr. Pavlas. Na zdravicu je biskup odgovorio i podvukao vrednost sokolskog rada i zasluge sokola. Na kraju je rekao : “Pozdravljam Vas lepim našim sokolskim pozdravom : Zdravo!”. Na banketu su bili podstarešina poljskog sokolstva Šćepanski i delegacija ruskog sokolstva i brat Čeh, brat streljanog sokola Gitera. Na sletištu je bila osvećena društvena zastava, koju je poklonio kralj Aleksandar. Sletište se prolamalo od oduševljenih uzvika : Živeo biskup! Živeo Štrosmajerov naslednik ! Na kraju vežbe sokoli svih kategorija napravili su špalir kroz koji je biskup prošao oduševljeno pozdravljan, i sam je, deleći blagoslov, klicao Zdravo ! Pod zastavom sokoli su pošli na letnje vežbalište. Na proslavi je učestvovalo 627 vežbača svih kategorija župe Novi Sad. (12)

Godine 1934. starešina Sokolskog društva Petrovaradin bio je Vlada Višošević, I zamenik starešine Alojz Jeržabek, tajnik Julije Kučera, predsednik prosvetnog odbora Stanislav Preprek, načelnik Vlado Helman, zamenik načelnika Strahinja Ivezić, zamenik načelnika Josif Tončić, načelnica Terezija Kučera, zamenica načelnice Milka Matekalo i blagajnik Emil Ehele. Članovi Uprave bili su dr. Stjepan Vladarski, Andrija Kurbatfinski, Mileta Milaković, Miroslav Melvinger, Lazar Tašić, Pavao Joka, Adam Jemrić, Sima Cvetičanin, Stjepan Gržibovski i Lazar Velicki. Zamenici su bili Stanko Kovačević i Bogdan Petrović. Revizori bili su Franjo Malin, Adam Marko, Tomo Matašić, Ivan Nežić i Marin Mandić. U Sudu časti bili su Ivan Martinović, Josip Divild, Slavko Ožbolt, Vasa Španović i Ignjat Furlan. (13)

Prostrana dvorana novog Sokolskog doma društva Petrovaradin bila je mala da primi mnogobrojne sokole i ostale građane koji su ispunili celu dvoranu Prvog decembra. Došli su da odaju počast kralju Aleksandru i da polože zavet vernosti i odanosti kralju Petru II. Vrlo prostrana pozornica bila je ukrašena slikom kralja Petra II, reljefom kralja Aleksandra sa natpisom „Čuvajte Jugoslaviju“. Na stoliću pred reljefom gorele su sveće u dva petokraka svećnjaka, a kao mlada straža stajao je sa obadve strane zbor sokolske dece. Programu propisanom od strane Saveza Sokola dodana je deklamacija „Na dan polaganja sok. zaveta“ od J. Velčića, pesma „Čuvajte Jugoslaviju“ od Švarmanova-Vranickog i scenska slika „Pred likom Viteškog Kralja“ od Lj. Krajačića. U članku u „Sokolskom Glasniku“ istaknuto je : „Sve tačke izvedene su s najvećim uspehom. Impozantan je bio trenutak kad su iz nekoliko stotina ustiju zaorile prve reči zaveta složno, svečano i odmereno, rastući neprestano u snazi, rasplamtele unutrašnjom vatrom i neodoljivim zanosom, koji je sve više obuhvatao celu dvoranu. Mnogi građani, sasvim spontano položiše zavet iako ne pripadaju velikoj sokolskoj zajednici.“ (14)
Sokolsko društvo Petrovaradin priredilo je 16 decembra 1934. uoči rođendana kralja Aleksandra svečanu komemorativnu muzičku akademiju. Nastupili su novosadsko Žensko muzičko udruženje i novosadski Akademski muški hor. Bili su udruženi u mešoviti hor koji je pevao nekoliko delova iz „Opela” svog dirgenta Svetolika Pašćana-Kojanova, sokolskog starešine, a posvećenog uspomeni kralja (Vječnaja pamjat imala je za temu narodnu melodiju, samo u molu). Zatim je Žensko muzičko udruženje ( sa solistkinjama) uz pratnju gudačkog orkestra izvelo oratorij „Stabat Mater” od G. Pergolese-a. U članku u listu „Sokolski glasnik“ primetili su da je to bila druga priredba u velikoj dvorani novog Sokolskog doma, koja je u još večoj meri dokazala vrlo dobru akustiku dvorane, pošto je ovom priredbom bila zastupana i vokalna i instrumentalna muzika. Sokoli u Petrovaradinu su se na taj način najlepše odužili kraljevoj uspomeni i na dostojan način odali svoju duboku poštu kralju Aleksandru. (15)

Otkrivanje Spomen ploče Srpskim oslobodiocima 1918. na Beogradskoj kapiji 1938

Sokolsko društvo Petrovaradin održalo je 20 januara 1935. godišnju skupštinu u novom sokolskom domu. Skupštinu je otvorio starešina društva komemoracijom kralju Aleksandru, kao i izjavom vernosti mladom kralju Petru. Zatim je komemorirao umrle članove društva i tajnika Saveza slovenskog Sokolstva V. Štjepaneka. Svima je klicala skupština “Slava”. Predhodni rad društva kretao se oko gradnje novog doma, proslave sremskih mučenika i posvete doma i zastave. U novoj Upravi bili su : Starešina Sokolskog društva Petrovaradin bio je Vlada Višošević, zamenici starešine Alojz Jeržabek i Marko Adam, tajnik Julije Kučera, prosvetar Josip Tončić, načelnik Strahinja Ivezić, zamenici Josip Tončić i Andrija Kurbatfinski, načelnica Terezija Kučera, zamenica načelnice Milka Matekalo, društveni lekar dr. Stjepan Vladarski, blagajnik Emil Ehele, statističar Miroslav Melvibger, domaćin Lazar Velicki, zastavnik Alojz Velman i 14 članova uprave, revizioni odbor i sud časti. Govorio je izaslanik župe Novi Sad dr. Toma Jovanović. Brat Malin je govoreći o zadnjoj sokolskoj zastavi koju je darovao kralj, “dragocenim darom, koji nam postade tužnom uspomenom”. (16)

Sokoli su priredili Štrosmajerovu proslavu. Svečana sednica bila je 3. februara 1935. u velikoj dvorani sokolane. U svom govoru „Štrosmajer i Sokolstvo” označio je Fr. Malin značaj Štrosmajera. Sokolski dečji hor pevao je „Štrosmajerovu koračnicu” kao i pesmu „Ljubimo te naša diko”. (17) U Beogradu u poslanstvu Čehoslovačke 28 oktobra 1935. na dan sedamnaestogodišnjice oslobođenja, izvršena je svečana predaja odlikovanja sokolima iz Novog Sada i Petrovaradina. Odlikovanja su data povodom komemorativne svečanosti održane 1934. u Petrovaradinu, kada su bili osvećeni grobovi Srba i jednog češkoslovačkog oficira, streljanih 1914. Orden Belog Lava V stepena dodeljena je dr. Ignjatu Pavlasu, starešini župe Novi Sad, i Vladi Višoševiću, starešini Sokolskog društva Petrovaradin. Medalja Belog Lava I stepena dodeljena je Alojziju Jeržabeku, podstarešini Sokolskog društva Petrovaradin, i članu uprave istog društva Franji Malinu. Medalja Belog Lava II stepena dodeljena je Juliju Kučeri, Stanislavu Prepreku, Lazaru Veličkom, Emilu Eheleu i Andreju Kurbatinskom. Odlikovanja je predao poslanik dr. Girsa uz kraći govor. (18)

Sokolsko društvo Petrovaradin je 1936. priredilo Štrosmajerovu proslavu svečanom akademijom. Posle govora, pevanja i recitacija bile su ritmičke vežbe, u kojima su nastupile sve kategorije sokolskog društva. Velika dvorana sokolskog doma bila je dupke puna. (19)

Sokoli iz Petrovaradina učestvovali su u priredbama ostalih sokolskih društava. U Beočinu je povodom školske proslave „Majčinog dana” 23. juna 1935. održana sokolska javna vežba. Učestvovala su društva Beočin, Petrovaradin, Stari Futog i Vrdnik. Na vežbi je bilo brojno članstvo društva Petrovaradin. Izvođene su proste sletske vežbe i vežbe na spravama. Naraštajke društva Beočin (učenice građanske škole) su u narodnim nošnjama izvodile kola. Učestvovao je i naraštajski tamburaški zbor Sokolskog društva Beočin. (20)

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (21) Savezna prosvetna filmska sekcija snimila je dokumentarni film „Dvadesetogodišnjica Sokolskog društva Petrovaradin“ (22) Sokolsko društvo Petrovaradin, na čelu sa starešinom Saše Višoševića pronašlo je grobove streljanih batajničkih mučenika 1914. i uz pomoć novosadskog gradonačelnika Branislava Borote, podigli su 1934. spomenik rodoljubima. Kada je, u Drugom svetskom ratu, NDH zavladala

Sremom, ustaše su spomenik srušile i odvukle tridesetak metara od prvobitnog mesta. (23)
Sokolsko društvo Petrovaradin održalo je godišnju skupštinu 16 februara 1936. Delegat župe Milivoj Knežević istakao je svoju radost, što prisustvuje skupštini jednog od najboljih i najagilnijih društava u celoj župi. Izrazio je svoje uverenje da će društvo i dalje nastaviti svojim pionirskim radom u svom mestu. (24) Spomen-ploča srpskim oslobodiocima 1918. (prikaz ulaska srpske vojske u grad 1918.) postavljena je 1938. na Beogradskoj kapiji (ranije Eugena Savojskog). Bila je rad novosadskog vajara Karla Baranija. Mađarski okupator je skinuo i uništio reljefni ukras, a Petrovaradinci su 2005. inicirali obnovu spomen-ploče. (25) Društvo je u okviru Petrove petoletke osnovalo Mali narodni univerzitet. Predavanja su trebala da budu održana iz nacionalne i opšte istorije, geografije Jugoslavije, slovenskih i ostalih evropskih država, iz etnografije, ekonomije, kulturne istorije i higijene. Zamolili su najuglednije sokolske i kulturne radnike Novog Sada da predaju na univerzitetu. (26) U velikoj dvorani Sokolskog doma u Petrovaradinu održana je 25 juna 1939 godine završna svečanost školske godine. Istog dana otvorena je izložba đačkih ručnih radova u maloj dvorani. Za Vidovdan je u Sokolani izveden obiman program pred izaslanicima banske uprave. U članku „Vidovdan u Petrovaradinu“ konstatovana je idealna saradnja između mesnih škola, koja su nosila imena Štrosmajera i sveštenika Ilije Okruglića i Sokolskog društva na svim poljima nacionalnog rada. (27)

Sokolska župa Novi Sad i sokolska društva Novi Sad i Petrovaradin priredila su 12.oktobra 1940. u Sokolskom domu u Novom Sadu oproštajni banket generalu Miloradu Petroviću, koji je postavljen za komandanta Beograda. Banketu su prisustvovali ban Kijurina, predsednik opštine dr. Petrović i sva uprava župe i društava Novi Sad i Petrovaradin. Starešina župe dr. Ignjat Pavlas pozdravio je generala Petrovića. Zahvalio mu se na njegovom ličnom učešću na svim sokolskim priredbama i poželeo mu uspeha na visokom položaju. General Petrović zahvalio se sokolima na pažnji koja mu je uvek ukazivana, istakavši da je sve ono što je činio za sokole, činio zbog toga, što je bio uveren da sokolstvo u celoj državi, a naročito u ovim krajevima, vrši jednu korisnu i blagotvornu misiju. (28)

Društvo je delovalo do Aprilskog rata 1941. kada je bilo zabranjeno. Zbog pokušaja miniranja nemačkog šlepa sa municijom 14 članova sokolskog društva bilo je osuđeno od ustaškog prekog suda na smrt. (29)

Sokolsko društvo Perovaradin delovalo je uprkos napada hrvatskih separatista. Rad društva zamro je dve godine a onda je obnovljen 1930. Uz njih je postojao i Ruski soko. Sokolsko društvo težilo je da podigne spomenike streljanim u Prvom svetskom ratu, podigne sokolski dom i dobije od kralja svoju zastavu. Društvo je u okviru Petrove petoletke osnovalo Mali narodni univerzitet. U NDH rad sokolskog društva bio je zabranjen a dom oduzet.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Pavle Vračarić, prof. Pedagogije i psihologije, „Sokolske župe, društva i seoske čete”, „Oko sokolovo“, Beograd, decembar 2013, br.47-48, str.22, 23;
2. „Jugoslovenski Sokolski Kalendar 1923“, Ljubljana 1922, str. 115;
3. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Oktobar 1923, br. 1, str. 24;
4. „Jugoslovenski Sokolski Kalendar 1924“, Ljubljana 1923, str. 148;
5. „Barbarstvo u Petrovaradinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Novembar 1924, br. 11, str. 305;
6. „Sokolske” prilike u Petrovaradinu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart-april 1926, br. 3 i 4, str. 72;
7. Branka Protić-Gava, Jovan Paunović, Miroslav Kovačev, „110 godina Novosadskog sokolskog društva i 164 godine gimnastike u Novom Sadu”, Novi Sad, 2015, str. 62, 63;
8. „Rusko sokolstvo u našoj državi”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 decembra 1926, br. 23, str. 247;
9. „Jugoslovenski Sokolski Kalendar 1928“, Ljubljana 1927, str. 125;
10. „Jugoslovenski Sokolski Kalendar 1931“, Ljubljana 1930, str. 131;
11. „Sokolsko društvo Petrovaradin Proslava Dana ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 9 decembra 1932, br. 49, str. 6;
12. Franjo Malin, „Značajni sokolski dani u Petrovaradinu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 septembra 1934, br. 38, str. 1,2,3; „Izveštaj za 5 redovnu glavnu skupštinu Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu 12 maja 1935”, str. XI, XXVII;
13. Uredio Ante Brozović, „Sokolski zbornik I”, Beograd 1934, str. LXXXVII;
14. „Petrovaradin“ „Proslava Prvog decembra“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 decembra 1934, br, 51, str. 6;
15. S.P, „Komemorativna muzička akademija”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 5;
16. P.S, „Glavna skupština”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 februara 1935, br. 6, str. 5;
17. S.P, „Štrosmajerova proslava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 22 februara 1935, br. 9, str. 4;
18. „Češkoslovačka odlikovanja jugoslov. Sokolskih radnika”, Ljubljana, 1 novembra 1935, br. 41, str. 1;
19. „Proslava Štrosmajerova”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str. 4;
20. „Proslava Majčina dana”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 5 jula 1935, br. 28, str. 5;
21. „Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 19 juna 1936, br. 25, str. 4;
22. Pavle Vračarić, „Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, str. 109, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva ...“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996;
23. Angelina Čanković Popović, „Spomenik rodoljubima”, „Petrovaradinska tvrđava”, Prometej Novi Sad, str. 118; „Spomen-obeležje u Petrovaradinu posvećeno civilnim žrtvama stradalim u Prvom svetskom ratu”, www.mestasecanja.com
24. „Godišnja skupština Sokol. Društva Petrovaradin”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 6 marta 1936, br. 10, str. 5;
25. Angelina Čanković Popović, „Spomenik rodoljubima”, „Petrovaradinska tvrđava”, Prometej Novi Sad, str. 156;
26. „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 april 1937, br. 12;
27. „Vidovdan u Petrovaradinu“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 14 jula 1939, br. 28, str. 7;
28. „Sokolstvo Novog Sada priredilo je oproštajni banket generalu Petroviću”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 18 oktobar 1940, br. 42, str. 4;
29. „Proslavljena 100.objetnica osnutka Hrvatskog sokola u Petrovaradinu”, www.jelacic.rs