Ruske izbeglice u Kraljevini Jugoslaviji

Po mišljenju sokolskog starešine dr. M. Gradojevića 1928. u Kraljevini Jugoslaviji bilo je oko 50.000 Rusa i Ruskinja (1). Sokolsko društvo Zagreb I je priredilo 17.1.1925. Slavensko veče posvećeno braći Rusima. Članovi ruske sekcije društva i ruski umetnici izveli su program. Brat V. Manakin govorio je o „zadacima ruskih sokola u inostranstvu”. (2) U dvorani Kola Srpskih Sestara u Beogradu priređen je maskenbal Saveza ruskih avijatičara 11 februara 1928.(3) U Beogradu je uz ostale ruske novine i časopise od 1928. izlazio „Ruski Arhiv”. Članci su sa ruskog prevođeni na Srpski. Uredništvo Ruskog Arhiva privuklo je veliki broj ruskih naučnika, pisaca i javnih radnika. Časopis je težio da objektivno, bespristrasno piše o Sovjetskoj Rusiji. Dr. M.B. Subotić prikazao je „Ruski Arhiv” u „Letopisu Matice Srpske” (knjiga 318, oktobar 1928. ) Istakao je da se pojava „Ruskog Arhiva” mora pozdraviti, ali se pitao da li je moguća potpuna objektivnost. (4) Na osnovu mišljenja Glavnog Prosvetnog Saveta, ministar prosvete odobrio je 12 februara 1929. časopis „Ruski Arhiv” mogao se nabavljati za sve školske i nastavničke knjižnice. U časopisu „Ruski Arhiv” istaknuto je da je 1924. izvan Rusije bilo 477 novina i časopisa. Izdavački rad emigranata bio je koncentrisan u Parizu i Pragu. U Berlinu je zahvaljujući velikoj masi izbeglica stvorena izdavačka i časopisna preduzeća (42 izdanja 1923). Osnivali su se časopisi koji su težili održavanju kulturne tradicije u književnosti, umetnosti i nauci, koja je bila prekinuta pevolucijom. Smatrali su da i izvan Rusije potrebno vaspostavljati rusku kulturu i sačuvati Rusiji one kulturne vrednosti koje su propale u plamenu revolucije. Od 1926. centar izdavačkog rada prenet je iz Berlina u Pariz i Prag a samo nešto u Jugoslaviju i Bugarsku. (5) J. Staljinski je u svom članku „Pjatiljetka i politika” konstatovao zamiranje političkog života u SSSR po sovjetskoj štampi. Po njemu za režim sve je zavisilo od uspeha petogodišnjice. Konstatovao je nisku produktivnost uprkos vrlo visokoj tehničkoj osnovi. (6) dr. Boris Skomorovski je u članku „Karl Kaucki i Oto Bauer o perspektivama petogodišnjeg plana” istakao razliku u ocenama dva istaknuta socijaldemokrata o petogodišnjem planu. Nasuprot Kauckom Bauer je u ruskom zarobljeništvu naučio ruski i donosio je drugačije ocene. Autor članka smatrao je da ukoliko se bude rastao nivo života narodnih masa, teroristička diktatura postaće izlišna, i biće omogućena demokratizacija sovjetske vlasti.(7)

Sokoli su organizovali i gostovanja profesionalnih glumaca u svojim domovima. Sokolsko društvo u Starom Bečeju uspelo je da dovede u varoš Prašku grupu Moskovskog Hudožestvenog teatra 1930. (8) Sokolsko društvo Stara Pazova priredilo je je „Čehovljevo veče” 7.6.1938. sa hudožestvenicima Pavlovim, Gnečovom i Zarjinom. Po izveštaju u glasniku Sokolske župe Beograd „Oko Sokolovo” uspeh je bio kolosalan. I iz okolnih mesta bilo je sveta. (9)

Ruski Dom bio je centar ruskih društava i ustanova u Beogradu. U njemu je Prva rusko-srpska gimnazija u Beogradu priredila 25 marta 1934. svečanu reprizu predstave „Knez Vladimir i kijevski vitezovi”. To je bila dramatizacija po ruskim narodnim pesmama (bilinama) iz XI veka. Komad je bio ilustrovan muzikom kompozitora Borodina, Rimskog-Korsakova i Sjerova po starinskim narodnim pesmama. Komad je dramatizovao Černišev, režiser je bio Ščučkim, a u muzičkoj obradi Davidenko i Dobrovoljski. Na predstavi je učestvovalo 120 učenika gimnazije sa horom, orkestrom i solo pevačima. Prikazani su guslari, vitezovi, gozbe kod kneza Vladimira, Tatari i narod u nošnjama iz tog vremena. Prikazana su prva vremena hrišćanstva u Kijevskoj Rusiji. Po članku A.Grinkova u „Ćirilometodskom vjesniku” iz Zagreba publika je u tišini pratila svih 5 činova. Ceo ansambl je bio precizno uvežban, da se nije moglo primetiti ništa, što bi podsetilo na diletantsku glumu. Živo i prirodno je bilo izvedeno horsko pevanje i scene u kojima su učestvovale mase i velike grupe predstavljača. Roditeljski komitet je svečano uručio diplome zahvalnosti autorima. Direktor gimnazije Malin primio je čestitke od publike. (10)

Ruski otsek Sokolskog društva Beograd–Matica priredio svečanu prosvetnu akademiju 1937. u Ruskom domu. Prikazivan je komad „Talisman” u pozorišnoj sali Ruskog doma. Komad su napisali članovi odseka. (11) Ruski odsek Sokolskog Društva Beograd-Matica imao je 1931. 257 članova, 40 naraštajaca i 159 dece. (12)

Sokolski slet u Beogradu održan je od 8. do 30. juna 1930. Naročiti uspeh na vežbi postigli su učenici i učenice gimnazija u Ljubljani, Zemunu i Beogradu, zatim učenici medrese kralja Aleksandra u Skoplju i učenice ruske ženske gimnazije u Velikoj Kikindi. Na sletu su učestvovali i ruski sokoli. Sa muzikom i zastavom na čelu, stupao je odred ruskih sokola iz Čehoslovačke, zatim odred ruskih kadeta i četa sokolica, sa članstvom Ruskog sokolskog saveza. (13)

U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. kralj Aleksandar otvorio je Sokolsku izložbu. Između ostalog kralj je posetio odeljenje „Ruskog Saveza” gde ga je dočekao starešina Saveza Artamanov. (14)

U Beogradu je delovao Vazduhoplovni odsek Sokolskog društva „Ruski soko”. Odsek je radio od 2. juna 1935. i zvao se „Kapetan Nesterov”. Jedriličarska sekcija je 1935. imala 25 članova. (15) U glasniku Sokolske župe Beograd „Oku sokolovom” odsek je nazvan Sokolska jedriličarska grupa Kapetan Nestorov. (16) U utakmicama Sokolske župe Beograd učestvovali su i ruski sokoli iz Zemuna. U pozorišnoj sali Ruskog doma 20 juna 1937. održali su ruski sokoli svečanu akademiju, u kojoj je učestvovalo 6 društava iz Pokrajinskog Saveza ruskog Sokolstva u Jugoslaviji. Ruski sokoli iz Zemuna izveli su apoteozu akademije. U prvoj slici apoteoze prikazano je veselje u predratnoj Rusiji, sa horskim pevanjem ruskih narodnih pesama i narodnim igrama. Druga slika predstavljala je čežnju ruskih sokola za obnovom nacionalne Rusije i njihovu nadu da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena. (17)

Na osvećenju kosturnice palim ruskim borcima u Prvom svetskom ratu u Beogradu 12. januara 1936. učestvovali su i ruski sokoli. Svečanosti je prisustvovalo mnoštvo ruskih carskih oficira sa generalima Opuhinom, Artamonovom i Skorodumovom na čelu, odred vojske sa muzikom i mnoštvo Beograđana. Patrijarh Varnava istakao je u svom govoru veliku i trajnu zahvalnost i ljubav naroda prema majci Slovenstva Rusiji i nepokolebivu veru u uskrsnuće nacionalne Rusije. Predsednik odbora za podizanje spomenika Dobra Bogdanović predao je spomenik na čuvanje predsedniku Udruženja ruskih ratnika u Jugoslaviji generalu Skorodumovu. (18) Starešina Saveza slovenskog Sokolstva dr. Bukovski posetio Ruski dom, gde su ga pozdravili predstavnci Ruskog sokola Drajling i Artamanov. Razgledao je osnovnu i srednju rusku školu u domu, a potom posetio prostorije Saveza ruskog Sokolstva. (19)

Savez ruskog Sokolstva održao je 23. juna 1937. u Beogradu redovnu VIII Glavnu skupštinu i proslavu tridesetogodišnjice ruskog sokolstva. Skupština je održana u pozorišnoj sali Ruskog doma, a prisustvovao je Mitropolit Anastasije, poglavar Ruske crkve van granica Rusije, pretstavnici Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, Saveza bugarskih Junaka i mnogih ruskih nacionalnih organizacija. Nakon svečane sednice prisutni gosti pregledali su rusku sokolsku izložbu, koja je prikazala život i rad ruskih sokola u toku 15 godina van njihove otadžbine, kako u Jugoslaviji, tako i u drugim zemljama širom celog sveta. Naročito je prikazan rad Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, a u vezi sa tim izložba Ruskog Sokolskog otseka u Zemunu, koji je izložio istorijat Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji, kome je bio osnivač. Tom prilikom je prikazan film iz istorije ruskog i celokupnog slovenskog sokolstva. Na skupštini je bilo 123 delegata i to : iz Jugoslavije, Francuske, Bugarske i Čehoslovačke, a bila su dostavljena punomoćja iz Amerike, Kine, Poljske i Latvije. (20) U prostorijama Ruskog doma Cara Nikole II, u Beogradu održana je 1939 godine XVII Glavna Godišnja skupština Pokrajinskog Saveza Ruskog Sokolstva u Kraljevini Jugoslaviji. Skupštini je prisustvovao veliki broj delegata koji su stigli iz unutrašnjosti zemlje. Konstatovano je da je Savez postigao uspeh u svim granama sokolskog rada, a naročito u vaspitanju sokolskog naraštaja, pa je izražena želja da bi trebalo potencirati zajednički rad, sa obzorom na tadašnje prilike u svetu. Odlučeno je da se stvori što tešnja saradnja između slovenskih sokolskih saveza. Odlučeno je da se u što većem obimu sprovedu letnji sokolski logori, naročiti prednjački tečajevi, kao i vojna sokolska priprema. Predložene su i ispravke i dopune u postojećem Ustavu ruskih sokolskih odseka, tako da se njihov život i rad što bolje prilagodi tadašnjim prilikama. Svečanoj sednici prisustvovali su između ostalih mnogobrojnih predstavnika raznih organizacija delegat Sokolske župe Beograd, brat Sava Surutka i delegati Saveza bugarskih Junaka, na čelu sa starešinom Atanasovim. Od strane Saveza Ruskog Sokolstva prisustvovali su starešina Saveza Roman Drejling, prosvetar Vladimir Baljcar i načelnik Dimitrije Kambulin. Rusku emigraciju predstavljao je Nikola Ursati. Skupština je izabrala novu Upravu Pokrajinskog Saveza, na čelu sa starešinom Viktorom Artamanovim. Za prosvetara je bio izabran Vjačeslav Tkačev, za načelnika Aleksandar Gan, za sekretara Nikola Rževski. Za uspešan sokolski rad nagrađeni su Ruski odseci Sokolskih društava u Novom Sadu, Oseku i Somboru. Prilikom skupštine, u pozorišnoj sali Ruskog Doma, bila je priređena pokrajinska ruska sokolska akademija, u kojoj su učestvovali ruski sokolski odseci iz Beograda, Novog Sada, Požarevca i Oseka. (21) Ruski soko u Beogradu priredio je 25 marta 1939. u prostorijama Sokolane u Ruskom domu veče sa gimnastičkim i koncertnim programom. Polovinom marta 1939 godine priredio je Ruski soko u Beogradu predstavu pozorišnog komada Nikole Kadesnikova „Sive ptice”. U komadu je bio prikazan život ruske omladine u emigraciji i njihova čežnja za otadžbinom, kao i njihov rad za nacionalne ideale. Autor komada je bio ruski sokolski starešina i njegov komad je vrlo srdačno primljen. Ne samo zbog patriotske tendencije nego i zbog književne vrednosti. (22) U prostorijama Ruskog doma Cara Nikole II, u Beogradu održana je osamnaesta godišnja skupština ruskog sokola. Okupilo se 30 delegata iz 21 ruske sokolske jedinice, predstavnici Saveza, prosvetari, načelnici i mnogobrojni učesnici Pokrajinske Sokolske akademije. Sa zadovoljstvom primećeno je da su svečanu sednicu posetili mnogobrojni predstavnici najaktivnijih ruskih organizacija, koji su izrazili volju za zajedničkim radom, ubeđeni u koristi sokolske delatnosti u budućoj slobodnoj od jarma Rusiji. U svom govoru sekretar Saveza Sokola, brat R. Grđić podvukao je značenje ruskog sokolskog rada na dobrobit Velike nacionalne Rusije, istakavši da je samo u toj Rusiji spas i moć Slovenske Ideje. Starešina Pokrajinskog Saveza Ruskog sokolstva brat V. Artamonov, u svom govoru predstavio je žalosnu sliku opšteg stanja u S.S.S.R, istakavši da su se rokovi za neizbeživu temeljnu promenu približili i podvukao da će skoro Rusija nesumnjivo ozdraviti i ponovo zauzeti odgovarajuće joj mesto u krugu velikih svetskih sila. Ruski narod znao je ko su njegovi pravi prijatelji i ko su njegovi grobari, da u svoje vreme isplati svakome punom šapom po zasluzi. U minuloj 1939 godini se rusko sokolstvo naročito istaklo u radu sa omladinom i decom. Radilo je 20 dečijih sokolskih škola sa odabranim specijalnim programom, bilo je 12 letnjih logora za ruski sokolski naraštaj sa ukupno do 200 naraštajaca i priređen je u manastiru „Milkovo” skupni pokrajinski logor u kome su učestvovali omladinci iz 15 ruskih sokolskih jedinica u Jugoslaviji, pa su čak bili i predstavnici ruskih sokolskih društava u Sofiji i Rigi. Pokrajinski Savez priredio je 1939 godine 28 sokolskih akademija i 72 izleta, održano do 300 govora pred vrstom i oko 240 raznih predavanja po specijalnom programu, radilo do 20 sokolskih biblioteka, 8 amaterskih pozorišta u kojima je priređeno ukupno do 30 predstava, stalno izlazio u Beogradu Savezni sokolski časopis „Puti Ruskog Sokolstva”, „Sokolske novine” u Vranju, povremeni časopis ruskog Sokolskog odseka u Zemunu, „bilteni” u pojedinim Odsecima, održano 3 predavanja na radiju, ... . Od naročite važnosti bilo je učešće Ruskog sokolstva na Junačkom sletu u Sofiji jula 1939 godine, kada je ruskom sokolstvu dodeljena prva nagrada – srebrni pehar, izdano mnogo medalja, venaca i diploma za utakmice i darovani carski ordeni pojedinim sokolskim funkcionerima. S obzirom na tadašnje svetske prilike sav ogroman rad ruskog sokolstva bio je nedovoljan. Trebalo je raditi na vaspostavljanju pravnog poretka, rastrovanog porodičnog života, okaljane hrišćanske vere, bratstva i ljubavi između velikog ruskog naroda, koji je zalutao stranputicom. Prilikom skupštine bila je priređena Pokrajinska Savezna sokolska akademija sa obimnim programom od 16 tačaka. Na Akademiji su sudelovale gimnastičke grupe svih kategorija ruskih sokolskih odseka u Beogradu, Zemunu, Novom Sadu i Kragujevcu. U novom upravnom odboru bili su starešina V. Artamonov, prosvetar B. Sergejevski, načelnik A.Gan i sekretar N.Rževski. Članak N. Kadesnikova u „Sokolskom Zborniku” se završavao : „S verom u Boga – za sreću i slavu svoje Otadžbine ! Zdravo!”(23)

Ruski sokoli u Beogradu priredili su u Ruskom domu, 8. decembra 1940, svečano molepstvije u čast svetog Đorđa. Prisustvovali su starešina Pokrajinskog Saveza Ruskog sokolstva Drejling, župski starešina Artamanov, tajnik Baukov, prosvetar Jelačić ... . Bilo je prisutno brojno članstvo u sokolskim odorama. Uveče je održan drugi deo svečanosti. Članovi i podmladak položili su svečani zavet, kojim su se zakleli, da će čuvati rusko ime i sa dostojanstvom vršiti sokolske dužnosti i raditi na svestranom kulturnom razvoju svog naroda i duhovnom ujedinjenju slovenstva. Govorio je starešina Drejling, posle čega je izveden program svečane akademije. (24) U sokolani u prostorijama Ruskog doma 13 aprila 1940. priređeno je zabavno veče sa igrankom od strane udruženja bivših pitomaca Carsko-Ruske Pavlovske Vojne akademije. U Ruskom domu delovala je ruska škola i delovala su ruska pozorišta. U Ruskom domu 11 januara 1941. davano je „Veče humora”. Učestvovali su umetnici Vera Greč i Polikarp Pavlov. Prikazane su tri jednočinke od A. Čehova : „Predavanje o štetnosti duvana”, „Srećan kraj”, „Poslednja mohikanka” i komad u jednom činu od A. Averčenka „Nostalgija”. Režiseri su bili : V. Greč i P.Pavlov. Scenograf je bio S. Kučinski. Sem Vere Greč i Polikarpa Pavlova učestvovali su u komadima Zajarni, Leonski, Lionski i dr. (25) Povlašćeno pozorište Udruženja ruskih glumaca davalo je 8 februara 1941. u Ruskom domu komediju “Prostakuša” (Hamka) od M. Konstantinova sa Lidijom Avčinikovom u glavnoj ulozi. Igrali su Karavodina, Marina Stronovska, Mihajlova, Duhovskoj, Evgenjev, Zajarni, Liozin, Mihajlovski, Panov, Rašpil, ... . Reditelj je bio Vsevold Homicki.

Rusko humorističko pozorište „Bela vrana” je 9 februara 1941. ponavljalo je svoj program : „Pesma bele vrane”, „Proročanstva Nostradamusa za 1941”, aktuelni skečevi Ispraćaj dr. Peljtcera, Taras Buljba. ... Aktuelnu karikaturu crtao je Ten, karikaturista „Ošišanog ježa”. Učestvovali su ruski umetnici Avčinikova, Nevska, Lukašević, Šanuarska, Evgenjev, Panov, Liozin, Tamarov, Orlov, Tomin, Ostrovski i Ten. Reditelj je bio V. Homicki. Konferansije E. Evgenjev.

List „Politika” najavio je da će se u Ruskom domu 16 februara 1941. održati dečija predstava Ruske osnovne škole u korist siromašnih đaka Ruske škole. Trebalo je da se izvedu : „Minijature” : Porculan, Korpa cveća, Gusari i Božić na ruskom selu. Reditelj je bio L. Leonski, a balet M. Tuljakova, kostimi i dekor S. Kučinski. (26)

Po sokolskom starešini dr. M. Gradojeviću 1928. u Kraljevini Jugoslaviji bilo je oko 50.000 Rusa i Ruskinja. Oni su se trudili da nastave svoj predratni život u novim okolnostima u Beogradu. Sarađivali su sa sveslovenskom organizacijo Savez Sokola. Ruski Dom je bio centar ruskih društava i ustanova u Beogradu. U Beogradu je uz ostale ruske novine i časopise izlazio „Ruski Arhiv” od 1928. Časopis je težio da objektivno, bespristrasno piše o Sovjetskoj Rusiji. Uredništvo Ruskog Arhiva privuklo je veliki broj ruskih naučnika, pisaca i javnih radnika. U Kraljevini Jugoslaviji delovao je Pokrajinski Savez Ruskog sokolstva. Ruski sokoli težili su da obnove nacionalnu Rusiju i nadali su se da će Rusija vaskrsnuti jaka i preporođena.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Dr. Mihailo Gradojević, „Učimo ruski jezik!“, „Soko Dušana Silnog, Vesnik Beogradske sokolske župe Dušan Silni”, Beograd maj 1928, br. 5, str. 83;
2. „Godišnja skupština Sokolskog društva I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 47;
3. „Maskenbal Saveza ruskih avijatičara”, „Ilustrovani list”, Beograd, 26.2.1928, br. 8, str. 4;
4. E. Kuskova, „Može li sud o savremenoj Rusiji biti objektivan”, „Ruski Arhiv”, časopis za politiku, kulturu i privredu Rusije, III, Beograd, 1929, str. 5;
5. B.Aratov, „Ruski časopisi van Rusije”, „Ruski Arhiv”, III, Beograd, 1929, str. 149;
6. J. Staljinski, „Pjatiljetka i politika”, „Ruski Arhiv”, XIV-XV, Beograd, 1931, str. 21-32;
7. D-r. Boris Skomorovski, „Karl Kaucki i Oto Bauer o perspektivama petogodišnjeg plana”, „Ruski Arhiv”, XIV-XV, Beograd, 1931, str. 156-166;
8. Mr Velimir D. Šešum, „Sokolski pokret u Vojvodini od 1869. do 1945. godine”, (doktorska disertacija), Novi Sad, 2014, str. 192, 193;
9. „Sokolsko društvo Stara Pazova”, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 novembra 1938, br. 9;
10. A.Grinkov, „Knez Vladimir i kijevski vitezovi”, Ćirilometodski vjesnik” Zagreb, april 1934, br. 4, str. 40, 41;
11. Vesti, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 maj 1938, br.5, God.II, str.129;
12. Jugoslovenski Sokolski kalendar 1931, Ljubljana, str.167;
13. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 287, 288, 298, 304;
14. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
15. Vladimir Lepojević, „Aerodrom pored astronomske opsevatorije”, „Zbornik radova konferencije “Razvoj astronomije kod Srba IV”, Beograd, 22-26. april 2006, Publ. Astr. Druš. „Ruđer Bošković”, 2007, br. 7, 9-18, str. 17;
16. „Vesti”, „Oko sokolovo”, Beograd, 15 jun 1938, br.6;
17. „Sudelovanje ruskog Sokolstva u župskim utakmicama i župskom sletu”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6.septembar 1937, br. 8, str. 177, 178;
18. „Osvećenje kosturnice palim ruskim borcima u Beogradu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 17 januara 1936, br. 3, str. 6;
19. „Brat dr. Stanislav Bukovski”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 1,2, 3,4,5;
20. „VIII Glavna skupština Saveza ruskog sokolstva”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6.septembra 1937, br.8, str.180-181;
21. N.K, „Godišnja skupština Saveza Ruskog Sokolstva u Jugoslaviji”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 26 maj 1939, br. 21, str. 2;
22. „Rad Ruskog sokola”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 31 mart 1939, br. 13, str. 5;
23. N. Kadesnikov, „Skupština Saveza ruskog sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 april 1940, br. 14, str. 2;
24. „Iz Ruskog sokolstva”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 13 decembar 1940, br. 50, str. 4;
25. „Pozorište”, „Vreme”, Beograd, 10 januar 1941. str. 9;
26. „Pozorišta”, „Politika”, Beograd, 5 februara 1941, str. 21;