Sokolsko društvo Beograd IV na Banovom Brdu

Iseljenici iz Istre i Kvarnera, koji su posle Prvog svetskog rata bili pod italijanskom vlašću, naselili su se na Banovom Brdu u Beogradu. Da bi mogli da vežbaju gimnastiku osnovali su Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici. Čukarica je bila naseljena siromašnim svetom. Sokolsko društvo Beograd IV osnovano je 5 avgusta 1929. na Banovom Brdu. Od osnivanja društvo je radilo u kafani. Članska zastava društva razvijena je i posvećena 14 juna 1931. Zastavu je darovao sudija Milivoje Bogdanović. Društvo je razvilo naraštajsku zastavu koju je izradila članica Grozdana Jakovljević. (1) Sokolsko društvo Beograd III je učestvovalo 14 juna 1931. na proslavi osvećenja zastave Sokolskog društva Beograd IV Čukarica. Društvo Beograd III izvršilo je osvećenje kamena temeljca svog Sokolskog doma 21 juna 1931. Starešinstvo sa sokolima krenulo je u povorci od tehničkog fakulteta ka domu.

Napred je išla zastava Sokolskog društva Beograd IV sa Čukarice, a posle nje vojna muzika. (2) Sokolsko društvo Stara Pazova prisustvovalo je osvećenju zastave Sokolskog društva Beograd IV. (3)

U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Prilikom otvaranja izložbe kralju Aleksandru prikazan je drveni model Sokolskog doma Beograd IV (Čukarica) izrađen od brata Kapošvarca. (4) Dom društva započet je i završen 1932. (5) Sokolski dom podignut je u blizini pravoslavne crkve Svetog Đorđa na Banovom Brdu. Svečano osvećenje temelja doma bilo je 7 avgusta 1932. Tom prilikom sekretar skupštine društva dr. Milošević završio je svoj govor rečima : „Slučaj je hteo da osvećenje temelja našeg novog sokolskog doma bude iza nekadašnjih bojnih rovova, na zemljištu natopljenog krvlju braće i roditelja naših. Oni su pali za Kralja i Otadžbinu. Svoj zadatak izvršili su časno. Za naš rad od ovih rovova, bolji podstrek nije mogućan. Palim zemlja biće lakša, jer njihovi potomci nisu bez ideala.” (6) Društvo je 14. maja 1933. osvetilo svoj novosagrađeni dom i letnje vežbalište. Na zborno mesto u fabrici šećera stizale su kolone sokola, pojedinih sokolskih društava, tu su izvedene probe za javni čas. Po završenim probama, kad se okupilo preko 1.000 lica, krenula je povorka ka domu. Na proslavu su došli predstavnici kralja, ... Dobra Bogdanović, Narodne odbrane, Udruženja Trst-Istra-Gorica, rentijer Mitar Jovanović sa suprugom kao i veliki dobrotvori sokolskog društva, ... . Crkveni obred osvećenja izvršili su predstavnici vera : pravoslavne Radivoje Milojković, starokatoličke dr. Niko Kalođera i muslimanske imam Abdul Hadžić. U ime svojih crkava Milojković i Kalođera dali su svoja mišljenja o vrednosti sokolstva. Govorili su i starešina društva dr. Miodrag Stevanović i Dobra Bogdanović koji je pohvalio rad društva. Rad društva pohvalio je i starešina župe Beograd Branko Živković, kao i starešina Sokolskog društva Beograd Matica dr. Glavinić. Starešina društva i starešina župe Beograd odali su javno priznanje Mitru Jovanoviću i njegovoj supruzi, koji su dali društvu zemljište za dom. Program javne vežbe bio je 1. proste vežbe-ženska deca, 2. proste vežbe – muška deca, 3. proste vežbe-ženski naraštaj, 4. proste vežbe- starija braća, 5. vežbe na spravama-župsko odeljenje, 6. proste vežbe-muški naraštaj, 7. proste vežbe-članice, 8. proste vežbe- Seoska četa Stubline, 9. proste vežbe-članovi, 10. vežbe sa puškama- muški naraštaj i B. IV, 11. Odbojka. Uveče je bila akademija sa tačkama : 1. Pesma iz Južne Srbije, 2. Mali mornari, 3. U ranama na bojištu, 4. Napred, 5. Šestica, 6. Deveka, 7.Dalmatinski šajkaš, 8. Humoreska, 9. Vežbe na konju, 10. Šestica-članovi, 11. Ritmički sastav, 12. Skupine i preskoci preko konja, 13. Osmica i 14. Slovan. (7)

Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici (Banovom Brdu) održalo je 24 maja 1935. pomen Zrinjskom i Frankopanu a istog dana i združeno proslavilo 700 godišnjicu od smrti svetoga Save, prvog prosvetitelja srpskog naroda, visokog i večno zaslužnog sveštenika pravoslavne crkve. Prvo su u katoličkoj crkvi održane zadušnice Zrinjskom i Frankopanu, pa su svi prisutni pripadnici sokola i drugi gosti otišli u pravoslavnu crkvu gde su otstojali službu u slavu svetog Save. Prota Milojković, kao starešina crkve, u ime pravoslavne crkve, pohvalio je odluku Sokolstva da se po njegovim jedinicama proslavi 700-godišnjica od smrti sv. Save, istakavši u najkraćim crtama zasluge svetitelja za narod. Svi su prešli u sokolski dom gde je održana svečana sednica. U predavanjima koja su održali predstavnici prosvetnog odbora sokolskog društva na Banovom Brdu, prikazan je život, rad i smrt imenovanih velikana. O životu, radu i smrti Zrinjskog i Frankopana predavao je Živojin Pavlović, a o životu i zaslugama svetog Save predavao je Ante Smoković. (8)

Sokolsko društvo Beograd IV održalo je 17 maja 1936. akademiju. Starešina društva je akademiju otvorio svojim pozdravnim govorom. Milenković je recitovao. U tehničkim tačkama su učestvovale sve kategorije društva. Muška deca su izvela “Vežbe dugih palica”, a ženska deca “Slikovite vežbe”. Muški naraštaj izveo je “Zimski lakoatletski trening”, a ženski “Varijaciju”. Članovi su nastupili proste vežbe i na razboju. Članice su nastupile na razboju i izvele sastav “Slovenački biseri”. Na kraju je izveden istarski narodni ples “Balun”. Svirao je društveni orkestar. (9) Društvo je održalo 7 juna 1936. javnu vežbu. Pre javne vežbe povorka od oko 200 pripadnika je uz pratnju vojne muzike prošla glavnijim delom mesta. Posle vojne muzike išla je članska zastava, članstvo u svečanim odorama, muški i ženski naraštaj, muška i ženska deca u krojevima i oni koji su bili bez kroja. Zbog kiše neke tačke nisu bile izvedene. Izvedene su tačke : 1. Muška deca, njih 40, izveli su proste vežbe za okružne sletove od Roksandića. 2. Ženska deca, njih 48, izvele su proste vežbe za okružne sletove od sestre Žic. 3. Muška deca – trka u vrećama. 4. Konjica Sokolskog društva Zemun I (1 član i 8 naraštajaca)– voltežovanje. 5. Muški naraštaj, njih 36, izveo je vežbe za pokrajinski slet u Subotici. 6. Ženski naraštaj, njih 24, izvele su vežbe za pokrajinski slet u Subotici. 7. Muška deca izvela su utakmice “Svaki svoje”. 8. Članovi, njih 16, izveli su proste vežbe za pokrajinski slet u Subotici. 9. Članovi, njih 9, izveli su “Što ćutiš, Srbine tužni” i “Hej trubaču”. Zbog kiše nisu mogle biti izvedene tačke : skupina od 174 pripadnika, šest odeljenja sa spravama, muški naštaj - trke preko prepona i natezanje konopca. Posle javne vežbe održan je matine. (10)

Društvo je proslavilo Dan ujedinjenja 1936. svečanom akademijom telesnog vežbanja u svom domu. Muška deca vežbala su tačku Dragutina Špičeka „Drugari“. Posle izvedenog programa bila je igranka. (11) Društvo je 1936. održalo 52 redovne i 2 svečane sednice. Okupljalo je 183 člana i 34 članice. Bilo je 31.12.1936. 218 člana, 85 naraštaja, 118 dece, sve zajedno 421. Društvo je imalo svoj lekarski odsek. (12) Na razglednici koje je izdalo društvo u Prednjačkom zboru društva 1936. bili su : Načelnica Anica Marošević, načelnik Dragutin Špiček, I zamenica načelnice Jelka Pravdica, I zamenik načelnika Imre Sel, II zamenica načelnice Milena Špiček, II zamenik Ilija Vlajković, Franja Pravica, Petar Čolović, Jovan Maksimović, Marženka Burmas, Nada Martinović, Milorad Nikolić, Danilo Milosavljević pročelnik konjičke sekcije, Karlo Malek, Velimir Kalinović, Zoran Kinkelić, Ljubiša Đorđević i Velibor Mitrović, tajnik prednjačkog zbora. Na razglednici je zajedno sa slikama članova prednjačkog zbora bila slika sokolane na Čukarici.
Starešina slovenskog i češkoslovenskog sokolstva dr. Stanislav Bukovski posetio je Beograd 26. januara 1937. Dr. Bukovski, tajnik Saveza slovenskog Sokolstva Evgen Kepl i članovi starešinstva Saveza Sokola posetili Sokolsko društvo Beograd IV na Čukarici. Starešina društva dr. Stefanović je sa članovima uprave društva dočekao i pozdravio goste. Društvo je gostima priredilo ručak. (13) U Košutnjaku su održane Kros-kontri utakmice Sokolske župe Beograd 25 aprila 1937. Takmičilo se 162 takmičara i takmičarke iz 11 društava. Plasman je bio I mesto društvo Beograd IV sa 26 takmičara, II mesto Beograd Matica sa 25 takmičara, III mesto Zemun Matica sa 17 takmičara i IV mesto Beograd VI, zatim Beograd VIII, Beograd V, Beograd XI, Beograd I, Beograd III, Požarevac i Beograd X.(14)

Na dan 6 juna 1937. društvo je razvilo i osvetilo svoju naraštajsku zastavu, koju je izradila članica Grozdana Jakovljević. Kumovala je Milka supruga Vase Kneževića, industrijalca iz Beograda. Na vežbalištu društva formirana je povorka. Povorka je išla ulicama na čelu sa muzikom Društva Beograd VIII iz Žarkova. Na čelu povorke jahalo je odeljenje župske konjice, predvođeno od Reljića. Činu osvećenja zastave prisustvovali su delegati sokolskih društava, drugih ustanova i prijatelji sokolstva. Od pozvanih, crkveni obred izvršili su pravoslavni paroh Joca Jocić i predstavnik staro-katoličke crkve dr. Niko Kalođera. Posle osvećenja zastave otvorena je izložba ručnih radova i istorijskih predmeta društva. Izlagali su svoje radove pripadnici sokolskog društva. Posle podne održan je javni čas. U veče je na vežbalištu priređen kermes. (15)

Sokolsko društvo Beograd IV proslavilo je praznik Prvi decembar 1. 12. 1937. U domu je u 9 časova izveden službeni deo programa, u 10,30 svi pripadnici društva su se pod zastavom i sa upravom na čelu uputili na svečanu sednicu koju je održala Uprava župe Beograd. U 20 časova priređena je svečana akademija. Posle akademije bilo je sokolsko veselje. (16) Društvo je 31.12.1937. imalo 266 članova, 60 naraštaja, 200 dece sve zajedno 526. (17) U Košutnjaku su održane 8 maja 1938. Kros-kontri utakmice Sokolske župe Beograd. Osim članova, članica, muškog i ženskog naraštaja takmičila su se i starija braća. Prilikom biranja staza gledalo se da staze budu pregledne i ne previše naporne. Umesto da po tradiciji trke održavaju ujutro, održavane su po podne. Zato je bilo 2.000 gledalaca. Špalir su činila deca, koja su tog dana izvedena na izlet. Zbog oblačnog vremena odazvao se mali broj sokolskih društava. Tog dana bilo je idealno vreme za priredbu. Temperatura je bila 16 stepeni. Nebo je bilo oblačno ali je povremeno bilo vedro. Ispod paviljona Crvenog Krsta bilo je zborno mesto, start i cilj. Veće i manje grupe takmičara, i kamion takmičara Sokolskog društva Beograd IV privukle su pažnju šetača Topčidera i Košutnjaka. Oko 15 časova raskršće ispred paviljona Crvenog Krsta bilo je zakrčeno sokolima i publikom. Po svrstavanju takmičara bila je prozivka i podeljeni su startni brojevi. Prijavljeno je bilo 769 takmičara, a brojeve je dobilo 407 takmičara i takmičarki. Impozantan broj takmičara davao je priredbi sliku sleta. Kategorije su trčale : ženski naraštaj 600 metara, članice 800 metara, starija braća 800 metara, članovi 3.000 metara i muški naraštaj 1.500 metara. Sokolska društva bila su zastupljena : Sokolsko društvo Beograd I trčalo 73 takmičara i takmičarki; Beograd IV 68; Beograd III 44; Beograd XI 42; Beograd V 40; Beograd VI 27; Beograd X 21; Batajnica 20; Beograd Matica 17; Beograd VIII 17; Beograd XII 12; Beograd IX; Pančevo 7; Beograd VII 6; Stari Banovci 5 i Sremska Mitrovica 1 takmičara. Na trci je Beograd IV u trci članova osvojio pehar Milosava Pavlovića. U trci muškog naraštaja Beograd III osvojio je pehar dr. Miodraga Stefanovića. U trci starije braće Beograd IV osvojio je pehar dr. Branka Ćipčića. U trci članica Beograd I osvojio je pehar Milutina Mitrovića. U trci ženski naraštaj Beograda IV osvojio je pehar Petra Petrovića. (18) U pobedničkom odelenju Beograda IV za trke ženskog naraštaja bile su J. Šmolić, Jelena Jovanović, Marija Mikić, Ilinka Kalinović, Paulina Pravdica i Ksenija Junker. (19)

Kao velikom prijatelju Sokolstva Savez Sokola je redovno prisustvovao na komemoracijama dr. Rajsu. Pojedina sokolska društva održavala su i manifestacije lokalnog karaktera. (20) Sokolsko društvo Beograd IV zavetovalo u okviru Sokolske Petrove petoletke se da će buditi uspomenu na dr. Rajsa. Priredili su Hodočastni izlet na njegov grob 7 avgusta 1938. Izvršen je kratak pomen uz crkveni obred. Grob je bio okićen cvećem, a prisutnima je prikazan rad dr. Rajsa.Svi su u povorci otišli pred spomenik u Topčideru, gde je odata dužna pošta. Govoreno je o njegovim zaslugama i položeno cveće. Posinak dr. Rajsa, Alfred Favra, činovnik Narodne banke, zahvalio se sokolima na ovoj akciji. (21)

Društvo je 19.1.1939. priredilo naraštajsko poselo sa čajankom i igrankom. Poselo je organizovano radi bližeg upoznavanja naraštajaca svih beogradskih društava. Uputili su poziv svim sokolskim društvima ali i ako je ulaz i čaj bio besplatan priredbu je posetio samo jedan naraštajac iz Sokola VII. (22) Društvo je 29 januara 1939 godine na skupštini izabralo za starešinu dr. Miodraga Stefanovića. U izveštaju o radu istaknuto je da je društvo postalo centar čitavog kulturnog rada na Čukarici, tako da su dotadašnje prostorije doma bile nedovoljne, pa je društvo pristupilo dograđivanju doma, koji je trebao da bude najreprezentativnija sokolska zgrada u Beogradu, posle doma Soko Matice. (23)

Prosvetar Mihailo Jovanović istakao je da od 400 članova ni peti deo ne sarađuje u prosvetnom radu. Društvo je imalo aktivnu pozorišnu sekciju, šahovsku sekciju, sopstveni bioskop i bogatu knjižnicu. (24) Kros-kontri utakmice župe Beograd održane su u Košutnjaku 7 maja 1939. kao uvodna priredba u otvaranje letnje sezone. Kros kontri utakmice župe Beograd bile su najveće utakmice ove vrste u tadašnjem Beogradu. (25) Zbor sudija održan je u 15 časova. Pola sata kasnije grupe takmičara krenule su da obiđu staze. Prvi je nastupio ženski naraštaj, na 600 metara za prelazni pehar člana sokola Petra Petrovića. Pehar je branilo Sokolsko društvo Beograd IV. Prijavljeno je bilo 99, na prozivanju je bilo 50, a kroz cilj je prošlo 29 naraštajki. Pehar je osvojila vrsta Sokolskog društva Beograd Matica. Prva je stigla Katarina Lazarević iz Sokolskog društva Beograd X, druga Vera Cvetković iz Sokolskog društva Beograd IV, a treća je bila Ružica Radovanović iz Sokolskog društva Beograd Matica. Članice su trčale na 800 metara, za prelazni pehar sokola Milutina Mitrovića. Pehar je branilo Sokolsko društvo Beograd I. Prijavljenih je bilo 61, na prozivci je bilo 41, a kroz cilj je prošlo 39 članica. Pehar je osvojila vrsta Sokolskog društva Beograd IV. Prva je stigla Kaja Đorđević iz Sokolskog društva Beograd IV, druga Milica Marković iz Sokolskog društva Beograd I, a treća je bila Zagorka Petrović iz Sokolskog društva Beograd IV. Starija braća su trčala na 800 metara, za prelazni pehar dr. Branka Ćipčića, koga je branilo Sokolsko društvo Beograd IV. Prijavljenih je bilo 51, na prozivci je bilo 27, a kroz cilj je prošlo 26 takmičara. Pehar je od branilo Sokolsko društvo Beograd IV. Prvi je stigao Dragoljub Tasić iz Sokolskog društva Beograd XI, drugi Budislav Ivanović iz Sokolskog društva Beograd IV, treći je bio Lovro Lončarić iz Sokolskog društva Beograd VIII. Muški naraštaj je trčao na 1.500 metara, za pehar dr. Miodraga Stefanovića, koga je branilo Sokolsko društvo Beograd III. Prijavljenih je bilo 306, na prozivci je bilo 220, kroz cilj je prošlo 171 naraštajac. Pehar je osvojilo Sokolsko društvo Beograd I. Ukupno je bilo prijavljenih 651, na startu je bilo 418, a kroz cilj je prošlo 328. (26) Sokoli su o takmičenjima snimili film „Kros kontri Sokolske župe Beograd“. (27)

Pošto je saznalo o napadu na starešinu župe Mostar Čedu Milića, Sokolsko društvo Beograd IV osudilo je kako su istakli nečovečni i divljački napad. Bili su sretni da napad nije uspeo i izražavali su svoje simpatije i želje Čedi Miliću da u svom daljem radu bude sačuvan. Društvo je istaklo : „Ovaj slučaj nas ne obeshrabruje, već nas još više nuka na što svesniji i intezivniji rad. Naša je topla želja da ovo posluži svima sokolima da još jače učvrstimo naše redove radi dobra našega naroda, pa da nas nikakovo delo surovosti, divljaštva i zločinstva ne može oslabiti.” (28)

Društvo je 6 avgusta 1940. priredilo pomen dr. Rajsu. Pomenu je prisustvovalo celokupno članstvo društva. O zaslugama Rajsa govorio je starešina društva dr. Miodrag Stevanović. (29) Pomenu su prisustvovali predstavnici opštine grada Beograda na čelu sa predsednikom opštine J. Tomićem i zamenikom starešine Saveza Sokola bratom inžinjerom M. Smiljanićem. O zaslugama Rajsa za naš narod govorio je starešina društva Beograd IV dr. Miodrag Stevanović. Zahvalio mu se posinak dr. Rajsa Rudolf Favr. Govorio je i predsednik uprave Udruženja rezervnih oficira T. Bogdanović.

Predsednik opštine okitio je grob crvenim karanfilima. Prisutni sokoli pošli su zatim u Topčiderski park, gde je pred spomenikom Rajsu, u ime sokola govorio brat Smiljanić evocirajući sećanje na pokojnika, koji je dao, da mu se srce sahrani na Kajmakčalanu, zajedno sa palim borcima, sa kojima je proveo tri godine na bojnom polju. Nećak dr. Rajsa, Favr, pozvao je sokole u svoj dom, gde je stanovao dr. Rajs, pokazavši im razne predmete u vezi sa pokojnikovim radom. (30) Društvo je svake godine priređivalo izlet na Oplenac, sa celokupnim članstvom, naraštajem i decom. Svi su posetili grob kralja Aleksandra. Starešina je govorio o značaju Oplenca u srpskoj novijoj istoriji. (31)

U Sokolskom domu održavane su priredbe društava koji su sarađivali sa sokolima. Septembra 1938. u Sokolskom domu osvećena je zastava Crvenog krsta Čukarice. Na Badnji dan, 1941, u Sokolskom domu na Banovom Brdu, odenulo je humano društvo „Osećanje” dvadesetoro dece. Tom prigodom društvo je održalo svoju godišnju skupštinu i proglasilo krsnu slavu. Društvo je osnovao Viktor Komesarović, mašinovođa Rečne plovidbe. Članovi druuštva su najvećim delom bili brodari i mašinski radnici sa Čukarice. Od svojih članova društvo nije moglo da traži veliku članarinu. Svako je davao koliko je mogao. Društvo je ipak svake godine odevalo po dvadesetoro dece. Predsednik društva Viktor Komesarović lično je obilazio najsiromašnije porodice na Čukarici i vršio izbor. U članku u listu „Politika” konstatovano je : „Odela za decu šila je potpuno besplatno vredna članica društva gđa Slađanović koja je u najvećoj meri zaslužna za ovo malo i nepoznato humano društvo.” U Sokolskom domu prvo je održana kratka skupština društva, posle skupštine slava i zatim delenje toplih i novih zimskih odela siromašnoj deci. Odevanju siromašnih mališana prisustvovali su svi članovi društva i roditelji dece koji su odeveni. Slavi društva prisustvovali su članovi Sokolskog društva na čelu sa starešinom dr. Miodragom Stevanovićem, lekarom. (32)

Zahvaljujem na informaciji Milanu Špičeku da je u glumačkoj sekciji ponikao njegov kum Milan Srdoč i da su igrale njegove tetke Mica Damnjanović i Marija Marković.

Posle Aprilskog rata 1941. zabranjen je rad sokolskim društvima. Zahvaljujem na informaciji Milanu Špičeku da je načelnik Dragutin Špiček početkom rata napravio sporazum sa Nemcima da oni puste 15 omladinaca iz zatvora a da Sokolana Nemcima pokloni 300 pari smučaka. Što je i izvršeno.
Dr. Miodrag Stevanović, starešina Sokolskog društva Beograd IV na Čukarici, streljan je posle oslobođenja. Bivši sokoli su od 1946. krenuli sa radom u sali osnovne škole „Matija Ban” ( danas škola „Josif Pančić”) sa članstvom, ali i sa pionirima i pionirkama. Načelnik je bio predratni sokolac Rajko Jovanović, direktor Jugopetrolovih pumpi. Oslanjao se na pomoć Blagoja Prvanovića. Tokom rata sokolski dom je bio oštećen, pa su aktivisti trogodišnjim radom uspeli da obnove nekadašnju salu. Rad u renoviranoj sokolani nastavljen je 1949, što je dovelo do velikog priliva novog članstva, naročito mlađih i starijih pionira i dece predškolskog uzrasta. Na mesto upravnika postavljen je Mile Kostić. Društvo je 1952. među prvima u Beogradu usvojilo novo ime DTV „Partizan”-Čukarica. Uključilo se u takmičenja partizanskog višeboja, a pokrenute su i prednjačke škole, seminari i ispiti za licence prednjaka prvog, drugog i trećeg razreda. Pored gimnastike održavani su atletski treninzi za discipline namenjene partizanskom višeboju. Održavani su časovi iz kulture i opšteg vaspitanja. Teme su bile borba protiv pušenja i alkohola, bon-ton, ponašanje na ulici i u tramvaju, izbegavanje bioskopa u vreme virusnih epidemija, pomoć starijima na ulici, ... . DTV „Partizan”-Čukarica bio je uzor vežbačima iz Žarkova. Samoinicijativno su vežbači dolazili u DTV „Partizan” Čukarica. Jovica Grbić je pešice dolazio sa Belih voda u salu u Lješkoj ulici i kasno noću vraćao se na Bele vode. Tada jedini prevoz do Čukarice bio je ćira “voz bez voznog reda”. Od prvih dana po oslobođenju sa devojkama je radila Donka Špiček, predratna sokolica i nastavnica srpskog jezika u osnovnoj školi „Đorđe Krstić”. Donki Špiček pomagali su u radu sa vežbačicama Branimir Todorović i Mile Krstić.(33)

Sokolsko društvo Beograd IV osnovano je 5 avgusta 1929. na Čukarici delom od iseljenika iz Istre i Kvarnera. Čukarica je bila naseljena siromašnim svetom Od osnivanja društvo je radilo u kafani. Dom društva započet je i završen 1932. Društvo je postalo centar kulturnog rada na Čukarici, pa je društvo pristupilo dograđivanju doma, koji je trebao da bude najreprezentativnija sokolska zgrada u Beogradu, posle doma Soko Matice. U Sokolskom domu održavane su priredbe društava koji su sarađivali sa sokolima. Posle Aprilskog rata 1941. zabranjen je rad sokolskim društvima. Dr. Miodrag Stevanović, starešina Sokolskog društva Beograd IV na Čukarici, streljan je posle oslobođenja. Nekadašnji članovi Sokolskog društva Beograd IV na Banovom Brdu zakopali su u zemlju sokolske zastave društva. Nekadašnji sokoli su od 1946. krenuli sa radom u sali osnovne škole „Matija Ban”. U sokolani u Lješkoj ulici radilo je društvo Partizan. Sa obnovom višestranačkog sistema zastave su bile otkopane. Sokolsko društvo Beograd IV obnovilo je svoj rad u svom domu u Lješkoj ulici. . U okviru obeležavanja 1 decembra priređena je u Beogradu 1 decembra 2024 godin Sokolska priredba iz dva dela. Prvi deo bila je 19 Sokolska Plesna i akrobatska revija Sokolskog društva Beograd Matica od 11 časova do 14 časova u Velikoj sali Kulturnog centra "Čukarica" na Banovom brdu. Plesna i akrobatska revija održana je u velikoj sali Teatra na Brdu. Drugi deo priredbe bila je izložba o Sokolskom društvu Beograd IV na Čukarici u međuratnom periodu. Izložbu je priredila Milica Jovanović i Udruženje starosedelaca Čukarice "30 decembar" u holu Kulturnog centra od 10 časova do kraja priredbe. Članovi udruženja dali su svoje predratne sokolske fotografije i sredstva za kopiranje postera za izložbu. Na slikama prikazane su sokolske starešine, vežbe sokola, sokolski dom, primerci časopisa Oka Sokolovog, sokolske zastave koje su bile stavljene u cevi pa zakopane u zemlju. Dok je izložba bila o prošlosti Sokolstva, revija je bila pregled rada obnovljenog sokolstva i društava koja sarađuju sa sokolima. Priredbi je prisustvovao istoričar Vladan Caričić sa suprugom Majom. Božidar Šiljegović razgovarao je sa Milicom Jovanović o sokolima za S-info na internetu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. Lazar Simeunović, „Sokolsko društvo Beograd IV”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br.7, str. 147;
2. Stojan Gligorijević, „Istorija Sokolskog društva Beograd III 1928-1933”, Prosvetna biblioteka Sokolskog društva Beograd III, knjiga I, str. 54, 55, 56, 65, 66 i 67;
3. „Spomenica Sokolskog društva u Staroj Pazovi 1906-1931.”, Štamparija „Jedinstvo”, Stara Pazova, str. 47;
4. „Nj. Vel. Kralj s Nj. Vis. Prestolonaslednikom Petrom, starešinom Saveza SKJ, otvorio je Sokolsku izložbu”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 18. novembra 1932, br. 46, str. 1,2,3;
5. Lazar Simeunović, „Sokolsko društvo Beograd IV”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 19, 21, 22 juna 1937, br.7, str. 147;
6. „ Svečano osvećenje temelja doma Sokolskog društva Beograd IV na Čukarici”, „Beogradske opštinske novine, časopis za komunalno-socijalni, privredni i kulturni život”, Beograd, avgust 1932, br. 8, Godina 50, str. 538;
7. „ Sokolsko društvo Beograd IV ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2 junija 1933, br. 23, str. 4;
8. „Pomen Zrinjskom i Frankopanu i proslava svetog Save”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 juna 1935, br. 25, str. 3;
9. „Akademija Sokolskog društva Beograd IV”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 22 maja 1936, br. 22, str. 6;
10. „Javna vežba Sokolskog društva Beograd IV“, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 26 juna 1936, br. 26, str. 4;
11. M.J, „Proslava „Prvog decembra” u Beogradu”, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januara 1937, br. 2, str. 39,40, 41;
12. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd zav XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937“, str. 9, 27, 29, Oko Sokolovo, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
13. „Brat dr. Stanislav Bukovski”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 5 februar 1937, br. 2, str. 1,2;
14. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske Župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3. aprila 1938 god.”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1938, br. 4, str. 93;
15. Lazar Simeunović, „Priredba sokolskog društva Beograd IV- Čukarica”, „Oko sokolovo”, Beograd, 6 septembar 1937, br. 8, str. 193, 194;
16. „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 4 februar 1938, br. 2, str. 37;
17. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVIII redovnu godišnju skupštinu 3 aprila 1938 god. ”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 april 1938, br. 4, str.104;
18. B. Maksimović, „Župske kros-kontri utakmice 1938 godine”, „Oko sokolovo“, Beograd, 6 septembar 1938, br. 7, str. 188-191;
19. B. Maksimović, „Župske kros-kontri utakmice 1938 godine”, „Oko sokolovo“, Beograd, 9 oktobar 1938, br. 8, str. 201;
20. „Proslave”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, „Oko Sokolovo“, Beograd,10 aprila 1937, br. 5, str. 20;
21. „Sokoli počivšem Rajsu”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6 septembar 1938, br. 7, str. 191;
22. „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 1 februara 1939, br. 2, str. 16;
23. „Godišnje skupštine naših jedinica“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 februar 1939, br. 5, str. 5;
24. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XIX redovnu godišnju skupštinu 26 marta 1939 god.”, str. 29, „Oko sokolovo”, Beograd, 26 marta 1939, br. 3 i 4;
25. „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XX redovnu godišnju skupštinu 7 aprila 1940“, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 april 1940, br. 4, God. IV, str. 18;
26. M.J, „Župske kros-kontri utakmice”, „Oko sokolovo“, Beograd, 9. oktobar 1939, br.7 i 8, str. 100, 101;
27. Pavle Vračarić, „Specifične funkcije i oblici vaspitnog i kulturno-prosvetnog rada u sokolskim društvima“, „Savetovanje o ulozi obnovljenog sokolstva ...“, Soko Jugoslavije, Beograd, juni 1996, str. 109; Ljubodrag Dimić, Kulturna politika u kraljevini Jugoslaviji 1918-1941, I, Beograd 1997, str. 456;
28. „Iz Sokolskog društva Beograd IV“, „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6;
29. „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6 septembra 1940, br. 7, str. 117;
30. „Sokolski pomen dr. Rajsu”, „Sokolski Glasnik”, Beograd, 9 avgust 1940, br. 32, str. 4;
31. „Vesti”, „Oko Sokolovo“, Beograd, 6 septembra 1940, br. 7, str. 117;
32. „Društvo „Osećanje” proslavilo je slavu, održalo skupštinu i odenulo decu”, „Politika”, Beograd, 10 januar 1941, str. 10;
33. Ćumija-Milan Simić, „Na krilima sokola DTV „Partizan”- Žarkovo 1959-2009”, Beograd 2010, str. 83, 97, 98, 112;