Sokolski kulturno - nacionalni rad

Sokoli su u svojim listovima i časopisima uporno isticali značaj nacionalne kulture. Istakli su : „Sokolstvo smatra nacionalnu svest za bitan uvet svestranoga i zdravoga razvoja našega naroda. Sokolstvo ima suzbijati anacionalne pojave, učvršćivati nacionalnu misao i dizati nacionalnu svest.” (1)

Za sokole nacija se manifestovala u kulturi. Zato su za njih sve kulture bile nacionalne. Govorili su : „Sokolski nacionalizam mora biti stvaralački, a ne zoološki.” (2) Sokoli su se trudili da sem telesnog vežbanja kulturno uzdižu svoje članove i okolinu. Dr. Sava K. Popović istakao je o značaju sokolskih diletantskih pozorišta : „Mi imamo danas u Jugoslaviji vrlo mali broj pozorišta i zato nam se nameće potreba da osnivamo što više diletantskih trupa. Svako sresko mesto trebalo bi da ima po jedno pozorišno udruženje, koje bi s vremena na vreme davalo komade naših domaćih pisaca. Za pozorišna udruženja treba zainteresovati obrazovanu omladinu toga mesta i prikazati roditeljima, da je cilj udruženja širenje literarne naobrazbe kod mladeži, a ne uzaludno gubljenje vremena, kako se to nažalost, kod nas još vrlo često misli.“ (3) Istaknuti umetnici bili su članovi sokolskih društava. Književnik Branislav Nušić bio je član Sokolskog društva Beograd I .(4) Drugi umetnici učestvovali su zajedno sa sokolima u borbi za oslobođenje i ujedinjenje. Miloš Crnjanski je u međuratnom periodu istakao : „Da se prođe u sokolskoj odori Rijekom smetralo se tada, u mom društvu velikim nacionalnim delom.“ (5)

Sokolsko društvo u Velikoj Kikindi priredilo je 4.1.1925. predavanje brata Katalinića o Sokolstvu. (6) Sokolsko društvo Zagreb I izdalo je „Sletovku” za mešoviti hor. Reči je napisao brat Katalinić-Jeretov, a muziku brat Ivan Muhvić. (7) Sem u redovima sokola Katalinić Jeretov je bio član Jadranske Straže. Rikard Katalinić Jeretov iz Splita uređivao je „Mladi stražar” list podmladka Jadranske Straže.U listu je 1931. objavio „Pjesmu iz prošlosti” :

Mi slušamo pjesmu okova i bola,
Mi gledamo suze ojađenih majki,
Sva su naša sela bez pjesme i kola,
Sva su naša prela bez priča i bajki.

Tužni dan za danom u nepovrat gine,
U daljini mračnoj samo smrt se ceri,
Al u duši našoj ipak katkad sine
Plamen koji svijetli i nadi i vjeri.

I ugasne opet, a okovi zveče.
Zarobljene gusle o duvaru sniju,
Stara davna rana jošte jače peče,
A bol cijele zemlje naše grudi kriju.

I neka je gusta i tmuša i tama
Prekrila krilom sve naše vrhunce,
Mi slušamo pjesmu okova i srama,
Mi čekamo zoru, mi čekamo sunce ! (8)

Sokolsko društvo Zagreb I priredilo je 23. 11. 1924. pozorišno poselo na kome je prof. Ivakić govorio o životu i radu Nušićevu, a naraštaj prikazao „Naša deca” od Nušića. Sokolsko društvo Zagreb I je priredilo 17.1.1925. Slavensko veče posvećeno braći Rusima. Članovi ruske sekcije društva i ruski umetnici izveli su program. Brat V. Manakin govorio je o „zadacima ruskih sokola u inostranstvu”. (9) Prosvetni odbor Sokolskog društva Prizren priredio je Njegoševu i Zmajevu proslavu 10 decembra 1933. Predavali su Blag. Čuparević o Zmaju, a Mirko Jovanović o Njegošu. Braća Kecović i Sel. Popović su recitovali. Naraštajci i naraštajke su izvodili ritmičke sokolske tačke. Proslava je završena igrankom na kojoj je svirao sokolski orkestar. Deo prihoda sa proslave poslat je Odboru za podizanje Njegoševog spomenika. Prosvetni odbor je priredio propagandnu nedelju za sokolsku štampu. Ugledniji građani i ustanove pretplatili su se na sokolska izdanja. Prosvetni odbor spremao je sokolsko selo u korist siromašnih sokolića i sokolica, kao božićni poklon. Pored predavanja o sokolskom stavu u socijalnim pitanjima, planirano je da budu izvedene mnoge vokalne i sokolske ritmičke tačke. Prizrensko sokolsko društvo trudilo se svim silama da dovrši Sokolski dom, koji je za tri godine postojanja mnogo učinio za kulturni i nacionalni život Prizrena. (10) Sokolsko društvo Blato sa Korčule iz Sokolske župe Mostar, smatralo je da je jedan od najmarkantnijih poteza u njihovom prosvetnom radu otvaranje Sokolske čitaonice. Čitaonica je bila otvorena 25 februara 1934 godine. Za čitaonicu su veliki interes pokazale sve kategorije društva. Za društvo je to bio najopravdaniji razlog otvaranja. Čitaonica je bila snadbevena različitim sokolskim, političkim, ekonomskim, poučnim i zabavnim dnevnicima, nedeljnicima, časopisima i ilustracijama, što su sve dobrovoljno ustupala pojedina braća i prijatelji društva. U dvorani je bila smeštena društvena biblioteka. Osnovan je zaseban ogranak za omladinu i decu. Osnivanje Dečje biblioteke bila je potreba društva. Kod dece se pokazao veliki interes za čitanje, a društvena biblioteka nije bila u mogućnosti da taj interes zadovolji. Upravni odbor je uz velike žrtve nabavio oko 120 probranih knjiga najpriznatijih domaćih i stranih dečjih pisaca. (11)

Sokolsko društvo u Novom Sadu, osnovano 1905. održavalo je svoje vežbe u porti Nikolajevske crkve, dok mu Matica srpska nije ustupila prostorije u svojoj zgradi zadužbini Marije Trandafil.

Prilikom osvećenja Sokolskog doma u Novom Sadu 1 decembra 1936. u ime Matice srpske u Novom Sadu govorio je podpredsednik dr. Aleksandar Moč. U svom govoru je istakao : „ ... I naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska uzidalo je u svoje temelje značajnu ideju sveslovenske uzajamnosti. Naše Sokolstvo, kao i Matica Srpska neumorno su radili i rade na jačanju našega naroda putem prosvete, širenjem velikih moralnih i etičkih načela, altruizma, humanosti i snaženjem nacionalne svesti. Identični su ciljevi Matice Srpske i Sokolstva, te je posve prirodno što će se Matica Srpska uvek naći sa Sokolstvom na istom polju rada, što će zajednički težiti za ostvarenjem istih ciljeva i ideala. Obe ove ustanove su pod tuđom vlašću prošle kroz mnoge peripetije, koje su njihov rad prekidale, zabranjivale, njihove ideologe, protagoniste, osnivače i saradnike su ganjale, jer su i ovim dvema narodnim organizacijama nazirale nov pokret, nov život za kulturni, moralni, ekonomski, fizički i nacionalni preporod našeg slovenskog naroda. I rad Matice Srpske i Sokolstva bio je protkan dubokim nacionalizmom i ljubavlju prema svome rodu, a Sokolstvo je povrh toga u svojoj suštini bilo i revolucionarno. Zar se ideje velikoga Tirša i Fignera nisu ostvarile u svrstavanju mnogih Sokola omladinaca u jugoslovenske dobrovoljačke odrede i u redove čehoslovačkih i poljskih legionara ?

Matici Srpskoj su udarili temelje veliki srpski prosvetni radnici, rodoljubi, trgovci, ekonomi i zanatlije, oko koje se okupio čitav naš živalj, a Sokolstvo je pod idejama svojih velikih osnivača okupilo svu narodnu snagu – omladinu, da bude u službi svoje Nacije. Ni Matica Srpska, ni Sokolstvo ne mogu i neće biti u službi pojedinih političkih organizacija, jer bi to značilo negiranje one ideologije, kojoj je cilj dobrobit sveukupne državne zajednice. Odajem duboku poštu svima velikanima sokolskim iz prošlosti i iz sadašnjice sa željom, da Sokolstvo ostane i nadalje onaj idealne narodni pokret, koji će raditi ne samo na podizanju svih telesnih i moralnih sila naše omladine, nego će biti i nosiocem verske pomirljivosti i snošljivosti, bratske ljubavi, pravde i istine, nosiocem ideje narodnog i državnog jedinstva i sveslovenstva. U tom znaku nek Vam je srećan rad. Zdravo!”. (12) Pesmu „Hajte braćo, hajte sestre ... “ spevao je brat dr. Voja Rašić 29 septembra 1907. Komponovao ju je Isa Bajić. Prvi put je pevana na javnoj vežbi Srpskog sokola u Novom Sadu 23 novembra 1907. (13) Sokolsko društvo Beograd III je u svom razgranatom prosvetnom radu posvećivalo uvek pažnju vokalnoj i instrumentarnoj muzici. Članovi muzičke sekcije često su nastupali na sokolskim priredbama i svojim sviranjem raznih kompozicija požnjeli uspehe. Održavali su i posebne večeri. Vokalna muzika takođe je bila često zastupljena na sokolskim priredbama. Pojedinci i muški hor nastupali su izvodeći dela jugoslovenskih kompozitora. Na inicijativu brata Stanka Benedikta Sokolsko društvo Beograd III održalo je Člansko poselo 20 aprila 1940. posvećeno stogodišnjici kompozitora Čajkovskog. Veče je otvorio II zamenik starešine društva Ivan Trinajstić i izneo život i rad Čajkovskog. Istakao je da je slovenska muzika većinom rađena po motivima narodnih pesama i napeva. Čajkovski je zajedno sa Musogorskim, Dvoržakom i Šopenom najizrazitiji predstavnik takve muzike. Braća Stanko Benedikt na klaviru i Stanislav Kovačević na violini svirali su nekoliko kompozicija Čajkovskog, a na kraju je gđa Brajilovski upotpunila veče sa nekoliko slovenačkih narodnih pesama. Izvođači su bili pozdravljeni aplauzom. (14)

Za sokole nacija se manifestovala u kulturi. Sarađivali su sa Maticom srpskom i drugim kulturnim društvima. Književnici su bili članovi sokolskih društava i učestvovali su u kulturno-nacionalnom radu sokola. Sokoli su zajedno sa ostalim rodoljubivim društvima težili slovenskoj uzajamnosti i zato su priređivali Slavenske večeri. Podržavali su rusku emigraciju u Jugoslaviji i njihovu aktivnost u književnosti. Kao opštenarodna organizacija koja je imala svoja društva i seoske čete širom Jugoslavije Savez Sokola težio je da kultura bude dostupna širokim slojevima stanovništva. Sledili su reči Miroslava Tirša da što ceo narod ne zna niko ne zna. Obnovljeni Sokolski savez Srbije deluje između ostalog kroz Sokolske kulturne centre u Novom Sadu i Beogradu.

Saša Nedeljković
član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

---

Napomene :

1. „Sokolstvo”, Novi Sad, 1929, str. 68;
2. Mil.R.Majstorović, „Sokolska razmišljanja o naciji”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 decembar 1940, br. 9 i 10, God. IV, str. 142, 143;
3. Dr. Sava K. Popović, „Diletantska pozorišta i njihova uloga u narodnom prosvećivanju“, str. 37, „Službeni deo“, „Oko sokolovo“, Beograd, 1 januar 1937, br. 2 str. 41;
4. Statističar, dr. Relja Aranitović, „Izveštaj statističara”, „Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Beograd za XVII redovnu godišnju skupštinu 18 aprila 1937 god.”, str. 26, „Oko sokolovo”, Beograd, 10 aprila 1937, br. 5;
5. Bojan T. Čolak, „Slika Rijeke u putopisnim reportažama Miloša Crnjanskog“, „Baština“, Priština-Leposavić 2024, sv. 63, str. 36;
6. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 31;
7. „Sokolska kronika”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, Januar-Februar 1925, br. 1 i 2, str. 32;
8. „Mladi stražar” list podmladka Jadranske Straže, Split, 15.12.1931, br. 4, God. III, str. 61;
9. „Godišnja skupština Sokolskog društva I u Zagrebu”, „Sokolski vjesnik župe zagrebačke”, Zagreb, mart 1925, br. 3, str. 47;
10. „Prizren“, „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1934, br. 1, str. 5;
11. „Iz naših župa društava i četa“, „Sokolski Glasnik“, Ljubljana, 30 marta 1934, br. 14, str. 5;
12. Dragutin D. Došen, „Osvećenje Narodnog spomen doma kralja Aleksandra I
ujedinitelja u Novom Sadu 1-XII-1936”;
13. „Hajte braćo, hajte sestre ... “, „Vesti”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 mart 1937, br. 4, str. 83;
14. „Vesti Sokolskog društva Beograd III”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 15 maj 1940, br. 5 i 6, God. IV, str. 103;